https://lat.sputnikportal.rs/20250205/kakva-je-sudbina-najcudnijeg-objekta-u-suncevom-sistemu-mozda-ga-gledamo-u-poslednjem-delu-zivota-1182284823.html
Kakva je sudbina najčudnijeg objekta u Sunčevom sistemu, možda ga gledamo u poslednjem delu života
Kakva je sudbina najčudnijeg objekta u Sunčevom sistemu, možda ga gledamo u poslednjem delu života
Sputnik Srbija
Mars je, posle Zemlje, najbolje proučavana planeta u Sunčevom sistemu. Samo u ovom trenutku na njoj je nekoliko rovera i sondi, a oko nje kruže orbiteri. Međutim... 05.02.2025, Sputnik Srbija
2025-02-05T23:00+0100
2025-02-05T23:00+0100
2025-02-05T23:00+0100
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
svemir
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/02/04/1182285096_0:54:1024:630_1920x0_80_0_0_497e28e4afd4b2136f3e1f210058a446.jpg
Uprkos detaljnim istraživanjima Marsa, Fobos je potpuna misterija za naučnike i mnogi ga smatraju najčudnijim objektom u našem sistemu.Fobos i Dejmos, drugi Marsov satelit, otkriveni su 1877. i potpuno zbunjuju naučnike.„Oni su jedina dva objekta u ovoj fazi, u Sunčevom sistemu, za koje u suštini nemamo nikakvu ideju šta su. Znamo šta su drugi prirodni sateliti. Znamo šta su asteroidi i komete. Fobos i Dejmos? Nemamo nikakvu ideju – rekao je Paskal Li sa Instituta SETI u Kaliforniji, prenosi „Nju sajentist“.Marsovi sateliti su možda zarobljeni asteroidi, a možda su formirani od istog diska kao Mars. Možda su nastali u kataklizmi poput one koja je stvorila Mesec ili je njihovo poreklo potpuno drugačije.Šta su Fobos i Dejmos„Šta su Fobos i Dejmos? Mislim da je to jedna od velikih misterija nauke“, rekla je Ebigejl Freman iz Laboratorije za mlazni pogon NASA (JPL).Sada postoji nada da bismo mogli da rešimo tu misteriju i to zahvaljujući novoj misiji do Fobosa, na kojoj se trenutno radi. Misija bi trebalo da pruži više nego zadovoljavajući odgovor: možda nam otkrije više o istoriji unutrašnjeg Sunčevog sistema, a možda nam da odgovore i o izvorima gradivnog tkiva života na Zemlji.Proučavanje ovih Marsovih satelita do sada nije bio prioritet jer je većina misija bila fokusirana na njega.Do pedesetih godina proračunato je da Fobos napravi krug oko Marsa svakih 7,5 sati, a Dejmos svakih 30 sati. Otkrivena je i veličina ovih satelita. Fobos, koji je veći, ima prečnik od samo 27 kilometara na najširem delu, a što je još čudnije, Fobos pada ka Marsu brzinom od dva centimetra godišnje. Zbog toga su naučnici proračunali da je njegova gustina verovatno veoma mala.Fobos je toliko čudan da je jedan sovjetski naučnik svojevremeno postavljao pitanje da li je to u stvari vanzemaljska svemirska stanica.„Da li bi Fobos mogao da bude čvrst spolja, ali šupalj iznutra? Prirodni satelit ne može da bude šupalj. Ideja da su Marsovi sateliti u stvari veštački može da zvuči fantastično na prvi pogled. Ipak, moje mišljenje je da o tome treba ozbiljno razmisliti“, napisao je astrofizičar Josif Šklovski u knjizi „Život u svemiru“, koju je napisao sa astronomom Karlom Seganom.Danas znamo da Fobos nije vanzemaljska svemirska stanica. Astronomi su otkrili mnogo asteroida koji su „gomila smeća“, labavo povezana gomila ostataka sa mnogo unutrašnjih šupljina. Izmerena gustina Fobosa u skladu je sa tim, takođe. Ali je istina da ovaj satelit pada ka Marsu i da će u narednih 100 miliona godina ili udariti u planetu ili će biti rasut u prsten.Kako ispitati Fobos iz blizine„Fobos je čudan. Ako je star 4,5 milijardi godina, kao sve drugo u Sunčevom sistemu, onda ga gledamo u poslednjem delu života“, rekao je Minton.Nakon decenija proučavanja otkriveno je samo malo više od sledećeg: da su Fobos i Dejmos veoma čudni. Fobos izlazi na Zapadu i zalazi na istoku, dva puta tokom jednog marsovskog dana. Mnogo je mračniji od površine Marsa i jedno je je od najmanje reflektivnih nebeskih tela u našem sistemu.Ne samo da Fobos i Dejmos ne liče na Mars, nego je i sastav materijala na površini različit. Mnogi naučnici misle da su ovi sateliti zarobljeni objekti, koje je uhvatila Marsova gravitacija. Nedavna analiza Sonje Fornasije iz Pariske opservatorije sugeriše da Fobos i Dejmos liče na dva dela mrtve komete koja se raspala na dva dela, a onda ju je zarobila Marsova gravitacija.Ipak, naučnici kažu da je problem što je orbita satelita potpuno pogrešna za zarobljene objekte. Jedan od načina rešavanja misterije bile bi misije do Fobosa, ali su jedina dva pokušaja, sovjetski iz 1988. i ruski iz 2011, bili bezuspešni.Japanska agencija za istraživanje svemira (JAXA) sprema se da 2026. pošalje sondu MMX (Martian Moons eXploration) da ispita Fobos iz blizine, da uzme uzorke sa njega i donese ih na Zemlju. Ovo bi moglo da donese velike promene o razumevanju dva satelita, preneo je „Nju Sajentist“.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, svemir, društvo
nauka i tehnologija, svemir, društvo
Kakva je sudbina najčudnijeg objekta u Sunčevom sistemu, možda ga gledamo u poslednjem delu života
Mars je, posle Zemlje, najbolje proučavana planeta u Sunčevom sistemu. Samo u ovom trenutku na njoj je nekoliko rovera i sondi, a oko nje kruže orbiteri. Međutim, iznad crvenog peska dvaput dnevno uzdiže se čudni prirodni satelit – Fobos.
Uprkos detaljnim istraživanjima Marsa, Fobos je potpuna misterija za naučnike i mnogi ga smatraju najčudnijim objektom u našem sistemu.Fobos i Dejmos, drugi Marsov satelit, otkriveni su 1877. i potpuno zbunjuju naučnike.
„Oni su jedina dva objekta u ovoj fazi, u Sunčevom sistemu, za koje u suštini nemamo nikakvu ideju šta su. Znamo šta su drugi prirodni sateliti. Znamo šta su asteroidi i komete. Fobos i Dejmos? Nemamo nikakvu ideju – rekao je Paskal Li sa Instituta SETI u Kaliforniji,
prenosi „Nju sajentist“.
Marsovi sateliti su možda zarobljeni asteroidi, a možda su formirani od istog diska kao Mars. Možda su nastali u kataklizmi poput one koja je stvorila Mesec ili je njihovo poreklo potpuno drugačije.
„Šta su Fobos i Dejmos? Mislim da je to jedna od velikih misterija nauke“, rekla je Ebigejl Freman iz Laboratorije za mlazni pogon NASA (JPL).
Sada postoji nada da bismo mogli da rešimo tu misteriju i to zahvaljujući novoj misiji do Fobosa, na kojoj se trenutno radi. Misija bi trebalo da pruži više nego zadovoljavajući odgovor: možda nam otkrije više o istoriji unutrašnjeg Sunčevog sistema, a možda nam da odgovore i o izvorima gradivnog tkiva života na Zemlji.
Proučavanje ovih Marsovih satelita do sada nije bio prioritet jer je većina misija bila fokusirana na njega.
„Fobos i Dejmos su uvek bili zapostavljeni svetovi jer su vezani za veoma zanimljiv svet – Mars. O njima se nikad nije mnogo razmišljalo“, rekao je Dejvid Minton sa Univerziteta Perdju u Indijani.
Do pedesetih godina proračunato je da Fobos napravi krug oko Marsa svakih 7,5 sati, a Dejmos svakih 30 sati. Otkrivena je i veličina ovih satelita. Fobos, koji je veći, ima prečnik od samo 27 kilometara na najširem delu, a što je još čudnije, Fobos pada ka Marsu brzinom od dva centimetra godišnje. Zbog toga su naučnici proračunali da je njegova gustina verovatno veoma mala.
Fobos je toliko čudan da je jedan sovjetski naučnik svojevremeno postavljao pitanje da li je to u stvari vanzemaljska svemirska stanica.
„Da li bi Fobos mogao da bude čvrst spolja, ali šupalj iznutra? Prirodni satelit ne može da bude šupalj. Ideja da su Marsovi sateliti u stvari veštački može da zvuči fantastično na prvi pogled. Ipak, moje mišljenje je da o tome treba ozbiljno razmisliti“, napisao je astrofizičar Josif Šklovski u knjizi „Život u svemiru“, koju je napisao sa astronomom Karlom Seganom.
Danas znamo da Fobos nije vanzemaljska svemirska stanica. Astronomi su otkrili mnogo asteroida koji su „gomila smeća“, labavo povezana gomila ostataka sa mnogo unutrašnjih šupljina. Izmerena gustina Fobosa u skladu je sa tim, takođe. Ali je istina da ovaj satelit pada ka Marsu i da će u narednih 100 miliona godina ili udariti u planetu ili će biti rasut u prsten.
Kako ispitati Fobos iz blizine
„Fobos je čudan. Ako je star 4,5 milijardi godina, kao sve drugo u Sunčevom sistemu, onda ga gledamo u poslednjem delu života“, rekao je Minton.
Nakon decenija proučavanja otkriveno je samo malo više od sledećeg: da su Fobos i Dejmos veoma čudni. Fobos izlazi na Zapadu i zalazi na istoku, dva puta tokom jednog marsovskog dana. Mnogo je mračniji od površine Marsa i jedno je je od najmanje reflektivnih nebeskih tela u našem sistemu.
Ne samo da Fobos i Dejmos ne liče na Mars, nego je i sastav materijala na površini različit. Mnogi naučnici misle da su ovi sateliti zarobljeni objekti, koje je uhvatila Marsova gravitacija. Nedavna analiza Sonje Fornasije iz Pariske opservatorije sugeriše da Fobos i Dejmos liče na dva dela mrtve komete koja se raspala na dva dela, a onda ju je zarobila Marsova gravitacija.
„Intrigira me ideja da je reč o zarobljenim objektima. Odakle? To ne znam“, rekla je Fornasije.
Ipak, naučnici kažu da je problem što je orbita satelita potpuno pogrešna za zarobljene objekte. Jedan od načina rešavanja misterije bile bi misije do Fobosa, ali su jedina dva pokušaja, sovjetski iz 1988. i ruski iz 2011, bili bezuspešni.
Japanska agencija za istraživanje svemira (JAXA) sprema se da 2026. pošalje sondu MMX (Martian Moons eXploration) da ispita Fobos iz blizine, da uzme uzorke sa njega i donese ih na Zemlju. Ovo bi moglo da donese velike promene o razumevanju dva satelita, preneo je „Nju Sajentist“.
