Strašna sramota na obrazu Zapada: I preci bi im se pred ovom sumanutom odlukom – šokirali
© Sputnik
Pratite nas
Dok se ruskim diplomatama brani da odu na 80. godišnjicu oslobođenja Aušvica, zapadne prestonice pokušavaju da spreče učešće svetskih lidera u obeležavanju godišnjice Dana pobede u Moskvi. U sumanutom narativu koji stiže sa istog onog Zapada koji su Rusi oslobodili od nacizma, uloga Rusije u Drugom svetskom ratu se potiskuje, doduše bezuspešno.
Istoričar i akademik Ljubodrag Dimić kaže vrlo jasno za Sputnjik da je ovakvo ponašanje i poruka koja se njime šalje jednostavno – sramotna.
To je velika sramota civilizacije kojoj pripadamo. Onima koji su oslobodili Aušvic ne dopuštate da dođu n obeležavanje godišnjice, a pri tome falsifikujete na najbrutalniji način istinu o prošlosti. Sa jedne strane stoje istraživanja i njihovi rezultati, dok su na drugoj strani tumačenja prošlosti, a istraživanja i tumačenja su gotovo uvek u raskoraku, rekao je profesor Dimić za Sputnjik.
Neke žrtve umiru dva puta – kad ih ubiju i kada ih zaborave. Istinu o žrtvama, ali i preživelima koncentracionog logora Aušvic danas, više nego ikad, prekrajaju.
Sovjetski lekari i predstavnici Crvenog krsta među decom-zatvorenicima logora smrti u prvim satima nakon njegovog oslobođenja od nacističkih dželata u Aušvicu.
© Sputnik / B.Fišman
Rusi i dan danas biju bitku sa povampirenim nacizmom u Ukrajini, istom onom ideologijom koja je sagradila i pustila u pogon najveću „fabriku smrti“ u istoriji čovečanstva – logorom Aušvic. Uprkos tome, oni nisu dobrodošli u Poljsku na godišnjicu oslobođenja logora, niti se priznaju njihove zasluge u oslobođenju logoraša.
Sramota
Ovakvi potezi evropskih čelnika šalju vrlo jasnu poruku ne samo Rusima, nego i svetu, a predstavljaju reviziju istorije kada je reč o učešću Rusije, odnosno Sovjetskog Saveza, u Drugom svetskom ratu. Ujedno služe i kao vrsta političkog oružja u dnevnopolitičkom obračunu, a idu na štetu istoriji i istini.
Istraživanja i istraživački rezultati proističu iz želje i potrebe da se prošlost sazna i ona se sprovode na racionalan i nepristrasan način. Naspram toga, kaže Dimić, stoje politička tumačenja koja su najčešće podređena državnim, verskim, političkim, nacionalnim, klasnim, ili čak ličnim, ali u svakom slučaju ne naučnim interesima.
Najmanje 1.3 miliona ljudi je poslato u Aušvic između 1940. i 1945. godine, a najmanje 1,1 milion je umrlo. U logoru je registrovano ukupno 400.207 zatvorenika: 268.657 muškaraca i 131.560 žena.
© Sputnik / Vladimir Fedorenko
/ Šta nam ostaje i preostaje?
Od istine se na Zapadu beži i umesto nje pojavljuju se tumačenja koja funkcionišu tako što uništavaju budućnost tumačeći prošlost na način koji odgovara onima koji nastoje prošlošću da ovladaju. Oni svoje temelje nameću kao datost, nevezano za činjenično stanje.
Pokušavaju da neistinom uguše svako drugačije mišljenje, svaki istraživački rezultat, da se podaci i istraživanja koji govore o onome šta se dešavalo prilikom oslobođenja Aušvica zataškaju. Oni pokušavaju da izbrišu činjenicu koja govori o tome koja država i vojska je učestvovala u oslobođenju ovog logora i da je na kraju krajeva izbace iz spiska onih koji su učestvovali u spašavanju logoraša, ističe akademik.
Do danas su sačuvani mnogi objekti logora Aušvic. Oni su zvanično pod zaštitom Državnog muzeja Aušvic-Birkenau, osnovanog 1947, koji ima i funkciju istraživačkog centra za proučavanje holokausta. UNESKO je ovaj logor 1979. proglasio delom Svetske baštine pod imenom „Aušvic-Birkenau - nemački nacistički koncentracioni logor smrti“.
© Sputnik / RIA Novosti
Dimić kaže da je ovakav falsifikat i ovakvo iskrivljenje istine dovoljno da na mnoge načine formira drugačiju budućnost i da utiče na generacije mladih ljudi koji će tek naknadno u jednom trenutku morati da brišu iz svesti sve ono što im je, pogrešno, nuđeno u školama kao istina.
Buduće generacije će morati da se vrate istraživanjima koja će opet, hteli – ne hteli to mnogi na Zapadu, staviti ondašnji Sovjetski Savez kao državu koja je izvršila oslobođenje i koja je položila najviše žrtava rušeći poredak koji je Hitler uspostavio.
Istina će pobediti
Naš sagovornik je ubeđen da će istina i podrobna istorijska istraživanja ipak prevazići dnevnopolitičke laži i manipulacije. Istina se, po njegovom mišljenju, ne može izbeći, iako nas politika od nje povremeno udaljava. Sutra ili prekosutra, kaže on, činjenice će izaći na videlo, a posao istoričara uči nas tome da se istina o prošlosti ne može ukloniti.
Ipak, ovakav iskrivljeni narativ i nipodaštavanje sovjetskih i slovenskih žrtava palih u borbi protiv nacizma i fašizma predstavljaju odličnu podlogu za rasplamsavanje novih sukoba. Isto tako, činjenice i istina imaju funkciju da smire sukobe i formiraju klimu racionalnih međudržavnih odnosa.
Racionalna svest koja nudi racionalna objašnjenja o onome što je bila prošlost, za cilj ima da poznavajući ono juče, razumemo ovo danas i bolje shvatimo sve ono što dolazi sutra. Tu leži funkcija sticanja znanja o prošlosti, zaključuje Dimić.
Zatvorenici Aušvica u prvim minutima nakon oslobođenja logora od strane Sovjetske armije.
© Sputnik / B.Fišman
Inače, ambasador Rusije u Poljskoj Sergej Andrejev rekao je da bi ruske diplomate teoretski mogle nepozvane da dođu, ali da nema potrebe da prisustvuju događaju gde se niko neće sećati ko je zapravo spasao logoraše oslobodivši ne samo Aušvic, već i čitavu Evropu.
Komentarišući pokušaje Zapada da spreče svetske lidere da u Moskvi odaju počast pobednicima nad nacizmom i fašizmom, direktor Spoljnoobaveštajne službe Rusije Sergej Nariškin kaže da ovakve akcije imaju za cilj kompletnu izolaciju Rusije. Ipak, on veruje da u tim nastojanjima neće biti uspešni.
Fabrika smrti
Crvena armija oslobodila je logor smrti Aušvic 27. januara 1945. godine. Aušvic-Birkenau bio je najveći nacistički logor smrti i postao je jedan od glavnih simbola holokausta. Pored jevreja, koji su činili najveći deo nastradalih, u njemu su ubijani Poljaci, Romi, sovjetski zarobljenici, Belorusi, Rusi, Ukrajinci. Česi, Jugosloveni i drugi.
Aušvic je bio sačinjen od kompleksa koji je činilo više od 40 koncentracionih logora i logora smrti kojima je upravljala Nacistička Nemačka u Poljskoj. Najmanje 1.3 miliona ljudi poslato je u ovu „fabriku smri“ između 1940. i 1945. godine, a najmanje 1,1 miliona je umrlo.
Novembra 1944. Hajnrih Himler naredio je uništenje krematorijuma u Aušvicu, a gasne komore u Birkenauu SS digao je u vazduh januara 1945. u pokušaju da sakrije nemačke ratne zločine pred sovjetskim trupama koje su se približavale. SS komanda je 20. januara naredila da se pobiju svi preostali logoraši, ali ova naredba nije izvršena u haosu nemačkog povlačenja. Nemci su pokušali „evakuaciju“ zarobljenih, odnosno poslali su ih na marš smrti, kako ne bi ostali u logoru kao svedoci. Najslabijih 7.500 ljudi ostavljeno je u Aušvicu i njih je oslobodila 322. streljačka divizija Crvene armije 27. januara 1945. godine.
Pogledajte i:
