https://lat.sputnikportal.rs/20250122/tajna-crvenih-talasa-pronadjeni-dokazi-o-postojanju-jezera-na-marsu-video-foto-1181882198.html
Tajna „crvenih“ talasa: Pronađeni dokazi o postojanju jezera na Marsu /video, foto/
Tajna „crvenih“ talasa: Pronađeni dokazi o postojanju jezera na Marsu /video, foto/
Sputnik Srbija
Otkriće drevnih tragova talasa ukazuje da je Mars nekada imao plitka jezera bez leda, što bitno utiče na ljudsko razumevanje prošlosti ove planete u vezi sa... 22.01.2025, Sputnik Srbija
2025-01-22T23:00+0100
2025-01-22T23:00+0100
2025-01-22T23:00+0100
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
društvo
svemir
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/01/16/1181882534_0:97:1024:673_1920x0_80_0_0_c74456c8103dc664ceeb4f461d0a641c.jpg
Rover NASA „Kjurioziti“ pružio je uverljive nove dokaze o drevnim jezerima na Marsu, bez leda. Taj rover je nedavno otkrio sićušne talase u krateru Gale, slične onima koji nastaju kretanjem vode izazvane vetrom na peščanom dnu jezera na Zemlji. Ti talasi, koji datiraju od pre 3,7 milijardi godina, sugerišu da je Mars nekada imao otvorene površine tekuće vode koje nisu bile zamrznute ili prekrivene ledom.Mars, četvrta planeta u Sunčevom sistemu, poznata je po svojoj crvenoj nijansi izazvanoj oksidom gvožđa. Iako je slična Zemlji sa svojim dolinama, vulkanima i rečnim koritima, ima atmosferu koja ne diše i hladnu, suvu površinu.Uprkos svojoj negostoljubivoj „sadašnjosti“, Mars je dugo fascinirao naučnike zbog svoje potencijalne naseljenosti u prošlosti.Rover „Kjurioziti“, koji je NASA lansirala 2011. godine, sleteo je na Mars u avgustu 2012. kako bi proučavao geologiju i klimu. Njegov cilj je da otkrije da li je planeta mogla da podrži život. Opremljen naprednim instrumentima, „Kjurioziti“ je bio ključan u analizi terena i atmosfere Marsa.U nedavnoj studiji objavljenoj u časopisu „Sajens advansis“, geolozi sa Univerziteta Kalteh u Kaliforniji Džon Grocinger i Majkl Lamb detaljno su opisali otkriće dva seta talasa u krateru Gale. Ove forme očuvane u stenama ukazuju na postojanje plitkih jezera dubljih od dva metra. Visina talasa od šest milimetara i rastojanje od četiri do pet centimetara omogućili su naučnicima da procene dimenzije jezera.Pronađeni talasi pokazuju da je Mars iskusio toplu, gustu atmosferu više puta tokom dugih vremenskih perioda. To okruženje bi moglo da podrži postojanje tečne vode na otvorenom, nudeći dragocen uvid u drevnu klimu planete. Međutim, potrebna su dalja istraživanja da bi se procenila prevalencija takvih karakteristika u marsovskom pejzažu, preneo je „Juniverz tudej“.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/01/16/1181882534_0:0:1024:768_1920x0_80_0_0_ed9bbe04f72ddd340fdbf779deadff6d.jpgSputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, društvo, svemir
nauka i tehnologija, društvo, svemir
Tajna „crvenih“ talasa: Pronađeni dokazi o postojanju jezera na Marsu /video, foto/
Otkriće drevnih tragova talasa ukazuje da je Mars nekada imao plitka jezera bez leda, što bitno utiče na ljudsko razumevanje prošlosti ove planete u vezi sa pogodnošću za život.
Rover NASA „Kjurioziti“ pružio je uverljive nove dokaze o drevnim jezerima na Marsu, bez leda. Taj rover je nedavno otkrio sićušne talase u krateru Gale, slične onima koji nastaju kretanjem vode izazvane vetrom na peščanom dnu jezera na Zemlji. Ti talasi, koji datiraju od pre 3,7 milijardi godina, sugerišu da je Mars nekada imao otvorene površine tekuće vode koje nisu bile zamrznute ili prekrivene ledom.
Mars, četvrta planeta u Sunčevom sistemu, poznata je po svojoj crvenoj nijansi izazvanoj oksidom gvožđa. Iako je slična Zemlji sa svojim dolinama, vulkanima i rečnim koritima, ima atmosferu koja ne diše i hladnu, suvu površinu.
Uprkos svojoj negostoljubivoj „sadašnjosti“, Mars je dugo fascinirao naučnike zbog svoje potencijalne naseljenosti u prošlosti.
Rover „Kjurioziti“, koji je NASA lansirala 2011. godine, sleteo je na Mars u avgustu 2012. kako bi proučavao geologiju i klimu. Njegov cilj je da otkrije da li je planeta mogla da podrži život. Opremljen naprednim instrumentima, „Kjurioziti“ je bio ključan u analizi terena i atmosfere Marsa.
U nedavnoj studiji
objavljenoj u časopisu „Sajens advansis“, geolozi sa Univerziteta Kalteh u Kaliforniji Džon Grocinger i Majkl Lamb detaljno su opisali otkriće dva seta talasa u krateru Gale. Ove forme očuvane u stenama ukazuju na postojanje plitkih jezera dubljih od dva metra. Visina talasa od šest milimetara i rastojanje od četiri do pet centimetara omogućili su naučnicima da procene dimenzije jezera.
Pronađeni talasi pokazuju da je Mars iskusio toplu, gustu atmosferu više puta tokom dugih vremenskih perioda. To okruženje bi moglo da podrži postojanje tečne vode na otvorenom, nudeći dragocen uvid u drevnu klimu planete. Međutim, potrebna su dalja istraživanja da bi se procenila prevalencija takvih karakteristika u marsovskom pejzažu,
preneo je „Juniverz tudej“.