https://lat.sputnikportal.rs/20250111/one-su-utrle-put-novim-generacijama-ko-su-mocne-srpkinje-koje-su-se-borile-protiv-nepisanih-pravila--1181463546.html

One su utrle put novim generacijama: Ko su moćne Srpkinje koje su se borile protiv nepisanih pravila

Sputnik Srbija

Ako još niste, možda su ovi zimski dani najbolja prilika da u prijatnoj atmosferi doma srpskog diplomate, posetite izložbu posvećenu damama koje su se borile se... 11.01.2025, Sputnik Srbija

2025-01-11T12:10+0100

multimedija

foto-galerija

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/01/0a/1181462072_0:0:2069:1163_1920x0_80_0_0_a254198c1686aad15eb7cd269fdb3104.jpg

Sputnik Srbija

feedback.rs@sputniknews.com

+74956456601

MIA „Rossiya Segodnya“

252

2025

Lola Đorđević

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/07/0a/1174664678_0:0:317:317_100x100_80_0_0_3be685a22ba827bd2ad1f059b62f5a7c.jpg

Lola Đorđević

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/07/0a/1174664678_0:0:317:317_100x100_80_0_0_3be685a22ba827bd2ad1f059b62f5a7c.jpg

Vesti

sr_RS

Sputnik Srbija

feedback.rs@sputniknews.com

+74956456601

MIA „Rossiya Segodnya“

252

1920

1080

true

1920

1440

true

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/01/0a/1181462072_42:0:1927:1414_1920x0_80_0_0_d81ffc6b6afd43e1e2986fdbeb123322.jpg

1920

true

Sputnik Srbija

feedback.rs@sputniknews.com

+74956456601

MIA „Rossiya Segodnya“

252

Lola Đorđević

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/07/0a/1174664678_0:0:317:317_100x100_80_0_0_3be685a22ba827bd2ad1f059b62f5a7c.jpg

multimedija, foto-galerija, foto

One su utrle put novim generacijama: Ko su moćne Srpkinje koje su se borile protiv nepisanih pravila

12:10 11.01.2025

Lola Đorđević

Svi tekstovi

Ako još niste, možda su ovi zimski dani najbolja prilika da u prijatnoj atmosferi doma srpskog diplomate, posetite izložbu posvećenu damama koje su se borile se za bolji položaj žena u patrijarhalnom srpskom društvu

Ako još niste, možda su ovi zimski dani najbolja prilika da u prijatnoj atmosferi Doma Jevrema Grujića u Svetogorskoj ulici u Beogradu posetite izložbu posvećenu damama, koje su se borile se za bolji položaj žena u patrijarhalnom srpskom društvu.

1/22

Druga izložba iz ciklusa "Velikanke srpske kulture" u Domu Jevrema Grujića je zapravo priča o 20 žena koje su boreći se protiv nepisanih pravila, birokratije i patrijahalnih shvatanja utirale put novim generacijama, nesvesnim da za mogućnosti koje danas imaju treba da zahvale upravo njima

2/22

Među ženama, koje su se našle u ovom nastavku ciklusa su slikarke Milena Pavlović Barili i Zora Petrović, glumica – Žanka Stokić, prva žena s titulom doktora nauka - Ksenija Atanasijević, dobrotvorke Delfa Ivanić, Mirka i Mejba Grujić i Marija Trandafil, kraljce Natalija i Draga Obrenović, kraljica Marija Karađorđević, kao i dve „srpske Engleskinje“ – Lejdi Pedžet i Flora Sands.

3/22

Autori iložbe su pripremajući postavku otkrili pregršt detalji iz njihovog života, doba u kome su stvarale i osoba sa kojima su se družile

4/22

Autori iložbe su pripremajući postavku otkrili pregršt detalji iz njihovog života, doba u kome su stvarale i osoba sa kojima su se družile

© Sputnik / Lola ĐorđevićKsenija Atanasijević - prva žena s titulom doktora nauka u Kraljevini Jugoslaviji i jedna u nizu žena koje su iskusile snagu patrijarhata na sopstvenoj koži. Protiveći se njenom postavljanju za predavača na Beogradskom univerzitetu, uvređeni profesor Miloš Trivunac na sednici univerzitetskog veća izgovara: "Ima krajeva u Srbiji gde žene ljube u ruku mlađe muškarce, a vi hoćete da date katedru docenta jednoj mladoj devojci".

5/22

Ksenija Atanasijević - prva žena s titulom doktora nauka u Kraljevini Jugoslaviji i jedna u nizu žena koje su iskusile snagu patrijarhata na sopstvenoj koži. Protiveći se njenom postavljanju za predavača na Beogradskom univerzitetu, uvređeni profesor Miloš Trivunac na sednici univerzitetskog veća izgovara: "Ima krajeva u Srbiji gde žene ljube u ruku mlađe muškarce, a vi hoćete da date katedru docenta jednoj mladoj devojci".

© Sputnik / Lola ĐorđevićMilenu Pavlović Barili opisuju kao jednu od najinteresantnijih ličnosti umetničke Evrope između dva svetska rata. Slikala je mnoge krunisane glave, uradila je portret švedskog i turskog princa, austrijskog nadvojvode… portrete brojnih diplomata, poznatih umetnika i članova aristokratskih porodica.

6/22

Milenu Pavlović Barili opisuju kao jednu od najinteresantnijih ličnosti umetničke Evrope između dva svetska rata. Slikala je mnoge krunisane glave, uradila je portret švedskog i turskog princa, austrijskog nadvojvode… portrete brojnih diplomata, poznatih umetnika i članova aristokratskih porodica.

© Sputnik / Lola ĐorđevićMilena Pavlović Barili jedina je Srpkinja koja je uradila naslovnu stranu magazina Vog. Drugi svetski rat je Milenu zatekao u Americi, gde, da bi obezbedila egzistenciju, radi kao modni i reklamni ilustrator za brojne časopise.

7/22

Milena Pavlović Barili jedina je Srpkinja koja je uradila naslovnu stranu magazina Vog. Drugi svetski rat je Milenu zatekao u Americi, gde, da bi obezbedila egzistenciju, radi kao modni i reklamni ilustrator za brojne časopise.

© Sputnik / Lola ĐorđevićDraga Ljočić je nakon završenih studija u Švajcarskoj (jedinoj državi koja je primala dame na studije medicine) postala prva Srpkinja i druga žena lekar u svetu. Dobrovoljno je lečila ranjene u Srpsko-turskom ratu, posle čega je dobila čin poručnika, a sa istom praksom nastavila je i u Srpsko-bugarskom, balkanskim i Prvom svetskom ratu.

8/22

Draga Ljočić je nakon završenih studija u Švajcarskoj (jedinoj državi koja je primala dame na studije medicine) postala prva Srpkinja i druga žena lekar u svetu. Dobrovoljno je lečila ranjene u Srpsko-turskom ratu, posle čega je dobila čin poručnika, a sa istom praksom nastavila je i u Srpsko-bugarskom, balkanskim i Prvom svetskom ratu.

© Sputnik / Lola ĐorđevićReplika kostima Milica Babić Jovanović. Srpkinja iz Bosanskog Šamca, školovana u Beču na Školi za primenjenu umetnost, sa završenom praksom u Parizu, bila je prvi školovani kostimograf u Srbiji. Posle smrti prvog supruga, udala se za jedinog srpskog nobelovca Ivu Andrića

9/22

Replika kostima Milica Babić Jovanović. Srpkinja iz Bosanskog Šamca, školovana u Beču na Školi za primenjenu umetnost, sa završenom praksom u Parizu, bila je prvi školovani kostimograf u Srbiji. Posle smrti prvog supruga, udala se za jedinog srpskog nobelovca Ivu Andrića

© Sputnik / Lola ĐorđevićMarija Trandafil, srpska dobrotvorka koju često nazivaju "najvećom srpskom dobrotvorkom” odlikovana je ordenom Crvenog krsta. Njena najveća zadužbina je bio Zavod za izdržavanje sirote i siromašne dece u Novom Sadu. Posle njene smrti je osnovan fond iz koga su se školovali mnogi đaci Srpske velike gimnazije.

10/22

Marija Trandafil, srpska dobrotvorka koju često nazivaju "najvećom srpskom dobrotvorkom” odlikovana je ordenom Crvenog krsta. Njena najveća zadužbina je bio Zavod za izdržavanje sirote i siromašne dece u Novom Sadu. Posle njene smrti je osnovan fond iz koga su se školovali mnogi đaci Srpske velike gimnazije.

Mejba Grujić (Mejbel Grujić) bila je žena srpskog diplomate Slavka Grujića, osnivač Kola srpskih sestara, velika srpska dobrotvorka i dobrovoljna medicinska sestra pri Crvenom krstu u Srbiji tokom Prvog svetskog rata

11/22

© Sputnik / Lola ĐorđevićJelena Dimitrijević -srpska književnica, svetska putnica i dobrotvorka. Proputovala je Evropu, Aziju, Severnu Ameriku i Severnu Afriku. Objavila je „Pisma iz Soluna“, „Pisma iz Misira“, „Sedam mora i tri okeana“ (u dve knjige), razne pripovetke i roman „Nove“

12/22

Jelena Dimitrijević -srpska književnica, svetska putnica i dobrotvorka. Proputovala je Evropu, Aziju, Severnu Ameriku i Severnu Afriku. Objavila je „Pisma iz Soluna“, „Pisma iz Misira“, „Sedam mora i tri okeana“ (u dve knjige), razne pripovetke i roman „Nove“

© Sputnik / Lola ĐorđevićMnoge naše institucije učestvovale su u realizaciji postavke, među kojima su Matica srpska, SANU, Galerija Milene Pavlović Barili, UB "Svetozar Marković", Muzej grada Beograda, Muzej pozorišne umetnosti, Muzej rudničko-takovskog kraja,Istorijski muzej Srbije, Spomen-zbirka Pavla Beljanskog, Narodna biblioteka...

13/22

Mnoge naše institucije učestvovale su u realizaciji postavke, među kojima su Matica srpska, SANU, Galerija Milene Pavlović Barili, UB "Svetozar Marković", Muzej grada Beograda, Muzej pozorišne umetnosti, Muzej rudničko-takovskog kraja,Istorijski muzej Srbije, Spomen-zbirka Pavla Beljanskog, Narodna biblioteka...

© Sputnik / Lola ĐorđevićPrvu izložbu o ženama značajnim za razvoj srpske kulture i društva, u Domu Jevrema Grujića predstavili su početkom 2022. Tada su junakinje postavke bile Milica Stojadinović Srpkinja, Mina Karadžić, Poleksija Todorović, Beta Vukanović, Nadežda Petrović, Isidora Sekulić...

14/22

Prvu izložbu o ženama značajnim za razvoj srpske kulture i društva, u Domu Jevrema Grujića predstavili su početkom 2022. Tada su junakinje postavke bile Milica Stojadinović Srpkinja, Mina Karadžić, Poleksija Todorović, Beta Vukanović, Nadežda Petrović, Isidora Sekulić...

© Sputnik / Lola ĐorđevićDom Grujića je predstavljao mesto okupljanja srpske elite u kome su se organizovali balovi kao i diplomatska okupljanja. U jednom od salona izloženi su portreti kraljica Drage i Natalije Obrenović koja je bila rado viđen gost u domu porodice Grujić

15/22

Dom Grujića je predstavljao mesto okupljanja srpske elite u kome su se organizovali balovi kao i diplomatska okupljanja. U jednom od salona izloženi su portreti kraljica Drage i Natalije Obrenović koja je bila rado viđen gost u domu porodice Grujić

© Sputnik / Lola Đorđević „Čajanka sa kraljicom Natalijom" je osmišljena kao autentičan performans kustosa Muzeja kojim se posetiocima dočaraju život kraljice Natalije svake nedelje od 16 do 17 časova u Svetogorskoj ulici. U kuvaru Jelene Grujić, Jevremove žene, pronađen je svojeručno ispisan recept( iz 1888. godine) za čokoladnu tortu nazvanu po kraljici Nataliji, a koju posetioci mogu degustirati tokom performansa

16/22

„Čajanka sa kraljicom Natalijom" je osmišljena kao autentičan performans kustosa Muzeja kojim se posetiocima dočaraju život kraljice Natalije svake nedelje od 16 do 17 časova u Svetogorskoj ulici. U kuvaru Jelene Grujić, Jevremove žene, pronađen je svojeručno ispisan recept( iz 1888. godine) za čokoladnu tortu nazvanu po kraljici Nataliji, a koju posetioci mogu degustirati tokom performansa

O bliskosti bračnog para Grujuć sa kraljicom Natalijom, govore i brojni darovi koje im je njeno visočanstvo poklanjalo, poput pozlaćene škrinje sa kristalnim servisom za liker

17/22

O bliskosti bračnog para Grujuć sa kraljicom Natalijom, govore i brojni darovi koje im je njeno visočanstvo poklanjalo, poput pozlaćene škrinje sa kristalnim servisom za liker

"Valcer i Marš posvećen Njenom veličanstvu kraljici Dragi"( Karlo Mertl, Dvorska knjižara Mite Stajića, 1901.) Unuka ustaničkog prvaka Nikole Milićevića Lunjevice i supruga kralja Aleksandra Obrenovića bila je poslednja srpska kraljica

18/22

Posetioci izložbe mogu videti i najstariju sačuvanu venčanicu u Srbiji iz 1856. godine, koja je pripadala Jeleni Grujić, ženi Jevrema Grujića.

19/22

Posetioci izložbe mogu videti i najstariju sačuvanu venčanicu u Srbiji iz 1856. godine, koja je pripadala Jeleni Grujić, ženi Jevrema Grujića.

© Sputnik / Lola ĐorđevićUprkos gubitku bele boje, venčanica pleni lepotom i privlači pažnju posetilaca. Restauracija venčanice, u Centralnom institutu za konzervaciju u Beogradu, trajala je skoro 2 godine.

20/22

Uprkos gubitku bele boje, venčanica pleni lepotom i privlači pažnju posetilaca. Restauracija venčanice, u Centralnom institutu za konzervaciju u Beogradu, trajala je skoro 2 godine.

© Sputnik / Lola ĐorđevićKuća srpskog državnika i diplomate Jevrema Grujića je značajna ne samo po brojnim umetničkim delima i predmetima koji svedoče o istoriji Srbije . U jednom od salona kojim posetici danas prolaze 1912. godine potpisan je tajni ugovor Srbije i Bugarske za oslobođenje Južnih Slovena na kom je kasnije zasnovan Balkanski savez

21/22

Kuća srpskog državnika i diplomate Jevrema Grujića je značajna ne samo po brojnim umetničkim delima i predmetima koji svedoče o istoriji Srbije . U jednom od salona kojim posetici danas prolaze 1912. godine potpisan je tajni ugovor Srbije i Bugarske za oslobođenje Južnih Slovena na kom je kasnije zasnovan Balkanski savez

© Sputnik / Lola ĐorđevićIzložba , koju potpisuju četiri dame: direktorka Doma Jevrema Grujića Branka Conić, poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković, direktorka Kancelarije za kulturnu diplomatiju dr Gordana Bekčić i istoričarka umetnosti Ružica Opačić, biće otvorena do 25. januara 2025. godine.

22/22

Izložba , koju potpisuju četiri dame: direktorka Doma Jevrema Grujića Branka Conić, poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković, direktorka Kancelarije za kulturnu diplomatiju dr Gordana Bekčić i istoričarka umetnosti Ružica Opačić, biće otvorena do 25. januara 2025. godine.