00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri
 - Sputnik Srbija, 1920
RUSIJA
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz Rusije i Zajednice nezavisnih država

Šta je identitet i kako on utiče na suverenitet zemalja?

tim - Sputnik Srbija, 1920, 10.01.2025
Pratite nas
Šta znači reč „identitet“ u kontekstu politike i kako ona utiče na suverenitet država? Dopisni član Ruske akademije nauka Irina Semenenko, doktor političkih nauka, odgovara na ova pitanja u intervjuu za časopis Sajentifik Rusija.
Koncept identiteta je u političke nauke dospeo iz psihologije u 20. veku, otprilike u vreme kada je Erik Erikson skovao termin „kriza identiteta“, objašnjava Semenenko.
U političkim naukama, ovaj koncept je dobio na značaju kada su istraživači koji su radili na analizi političkih procesa nastojali da objasne zašto se određeni procesi odvijaju na određeni način i šta ih oblikuje.
Prema njenim rečima, koncept identiteta je interesantan ne samo zbog svog „analitičkog potencijala” već i zbog činjenice da je u pitanju redak slučaj da koncept migrira iz političkih nauka u javne poslove.
Zbog toga što su ljudi „društvena bića“, njihova lična uverenja i vrednosti se oblikuju u komunikaciji, uključujući i političku komunikaciju, sa drugim ljudima, primećuje Semenenko.
„Identitet na latinskom znači „ja sam kao drugi“, ali i „ja nisam kao neki drugi“. Dakle, identitet je značenje koje omogućava ljudima da se samopozicioniraju, da povuku granicu između sebe i onih koji su im slični, kao i onih sa kojima se ne slažu. Čovek se tako pozicionira u sistemu vrednosti i društveno-političkih koordinata“, kaže ona.
Osim ličnog identiteta, nastavlja Semenenko, postoje i grupni i kolektivni identiteti jer ljudi obično pripadaju zajednici. Postoji nacionalni identitet (tj. kojoj naciji osoba pripada); građanski identitet - složen koncept koji nije ograničen samo na to da budete građanin neke zemlje i koji može, ali i ne mora uključivati građanski aktivizam.
Postoji i politički identitet, „smešten na granici između državnog ili nacionalno-državnog i građanskog identiteta“; generacijski identitet - koji ljudima postaje posebno važan kada uđu u period adolescencije; i profesionalni identitet, jer se ljudi identifikuju sa određenom profesionalnom grupom ili korporacijom.
„Svi ovi identiteti se formiraju, ne niču sami od sebe – formiraju se u društvenim interakcijama. I određene političke moći mogu uticati na ove društvene interakcije. Političke nauke, između ostalog, proučavaju mehanizme politike identiteta“, kaže Semenenko.
Ona takođe ističe da identitet čini osnovu „društveno-kulturnog suvereniteta zemlje“.
Ako ljudi povežu svoju budućnost, budućnost svoje porodice i svoje dece sa razvojem zemlje u kojoj žive ili žele da žive, to postaje osnova za suverenitet, objašnjava Semenenko, jer suverenitet počiva na ideji razvoja.
Pogledajte i:
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala