https://lat.sputnikportal.rs/20250110/sta-je-identitet-i-kako-on-utice-na-suverenitet-zemalja-1181457078.html
Šta je identitet i kako on utiče na suverenitet zemalja?
Šta je identitet i kako on utiče na suverenitet zemalja?
Sputnik Srbija
Šta znači reč „identitet“ u kontekstu politike i kako ona utiče na suverenitet država? Dopisni član Ruske akademije nauka Irina Semenenko, doktor političkih... 10.01.2025, Sputnik Srbija
2025-01-10T11:59+0100
2025-01-10T11:59+0100
2025-01-10T11:59+0100
rusija
rusija
nauka
rusija – politika
identitet
nacionalni identitet
suverenitet
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/01/0a/1181456762_0:1090:2048:2242_1920x0_80_0_0_090f07c7d628927f40320fb75f677bc8.jpg
Koncept identiteta je u političke nauke dospeo iz psihologije u 20. veku, otprilike u vreme kada je Erik Erikson skovao termin „kriza identiteta“, objašnjava Semenenko.U političkim naukama, ovaj koncept je dobio na značaju kada su istraživači koji su radili na analizi političkih procesa nastojali da objasne zašto se određeni procesi odvijaju na određeni način i šta ih oblikuje.Prema njenim rečima, koncept identiteta je interesantan ne samo zbog svog „analitičkog potencijala” već i zbog činjenice da je u pitanju redak slučaj da koncept migrira iz političkih nauka u javne poslove.Zbog toga što su ljudi „društvena bića“, njihova lična uverenja i vrednosti se oblikuju u komunikaciji, uključujući i političku komunikaciju, sa drugim ljudima, primećuje Semenenko.Osim ličnog identiteta, nastavlja Semenenko, postoje i grupni i kolektivni identiteti jer ljudi obično pripadaju zajednici. Postoji nacionalni identitet (tj. kojoj naciji osoba pripada); građanski identitet - složen koncept koji nije ograničen samo na to da budete građanin neke zemlje i koji može, ali i ne mora uključivati građanski aktivizam.Postoji i politički identitet, „smešten na granici između državnog ili nacionalno-državnog i građanskog identiteta“; generacijski identitet - koji ljudima postaje posebno važan kada uđu u period adolescencije; i profesionalni identitet, jer se ljudi identifikuju sa određenom profesionalnom grupom ili korporacijom.„Svi ovi identiteti se formiraju, ne niču sami od sebe – formiraju se u društvenim interakcijama. I određene političke moći mogu uticati na ove društvene interakcije. Političke nauke, između ostalog, proučavaju mehanizme politike identiteta“, kaže Semenenko.Ona takođe ističe da identitet čini osnovu „društveno-kulturnog suvereniteta zemlje“. Ako ljudi povežu svoju budućnost, budućnost svoje porodice i svoje dece sa razvojem zemlje u kojoj žive ili žele da žive, to postaje osnova za suverenitet, objašnjava Semenenko, jer suverenitet počiva na ideji razvoja.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
rusija, nauka, rusija – politika, identitet, nacionalni identitet, suverenitet
rusija, nauka, rusija – politika, identitet, nacionalni identitet, suverenitet
Šta je identitet i kako on utiče na suverenitet zemalja?
Šta znači reč „identitet“ u kontekstu politike i kako ona utiče na suverenitet država? Dopisni član Ruske akademije nauka Irina Semenenko, doktor političkih nauka, odgovara na ova pitanja u intervjuu za časopis Sajentifik Rusija.
Koncept identiteta je u političke nauke dospeo iz psihologije u 20. veku, otprilike u vreme kada je Erik Erikson skovao termin „kriza identiteta“, objašnjava Semenenko.
U političkim naukama, ovaj koncept je dobio na značaju kada su istraživači koji su radili na analizi političkih procesa nastojali da objasne zašto se određeni procesi odvijaju na određeni način i šta ih oblikuje.
Prema njenim rečima, koncept identiteta je interesantan ne samo zbog svog „analitičkog potencijala” već i zbog činjenice da je u pitanju redak slučaj da koncept migrira iz političkih nauka u javne poslove.
Zbog toga što su ljudi „društvena bića“, njihova lična uverenja i vrednosti se oblikuju u komunikaciji, uključujući i političku komunikaciju, sa drugim ljudima,
primećuje Semenenko.
„Identitet na latinskom znači „ja sam kao drugi“, ali i „ja nisam kao neki drugi“. Dakle, identitet je značenje koje omogućava ljudima da se samopozicioniraju, da povuku granicu između sebe i onih koji su im slični, kao i onih sa kojima se ne slažu. Čovek se tako pozicionira u sistemu vrednosti i društveno-političkih koordinata“, kaže ona.
Osim ličnog identiteta, nastavlja Semenenko, postoje i grupni i kolektivni identiteti jer ljudi obično pripadaju zajednici. Postoji nacionalni identitet (tj. kojoj naciji osoba pripada); građanski identitet - složen koncept koji nije ograničen samo na to da budete građanin neke zemlje i koji može, ali i ne mora uključivati građanski aktivizam.
Postoji i politički identitet, „smešten na granici između državnog ili nacionalno-državnog i građanskog identiteta“; generacijski identitet - koji ljudima postaje posebno važan kada uđu u period adolescencije; i profesionalni identitet, jer se ljudi identifikuju sa određenom profesionalnom grupom ili korporacijom.
„Svi ovi identiteti se formiraju, ne niču sami od sebe – formiraju se u društvenim interakcijama. I određene političke moći mogu uticati na ove društvene interakcije. Političke nauke, između ostalog, proučavaju mehanizme politike identiteta“, kaže Semenenko.
Ona takođe ističe da identitet čini osnovu „društveno-kulturnog suvereniteta zemlje“.
Ako ljudi povežu svoju budućnost, budućnost svoje porodice i svoje dece sa razvojem zemlje u kojoj žive ili žele da žive, to postaje osnova za suverenitet, objašnjava Semenenko, jer suverenitet počiva na ideji razvoja.
