https://lat.sputnikportal.rs/20250109/ruski-ekspert-pre-ce-srbija-uci-u-evropsku-uniju-nego-ukrajina-rusija-olivera-ikodinovic-1181437097.html
Ruski ekspert: Pre će Srbija ući u Evropsku Uniju nego Ukrajina
Ruski ekspert: Pre će Srbija ući u Evropsku Uniju nego Ukrajina
Sputnik Srbija
Pre će Srbija i Crna Gora ući u Evropsku Uniju nego Ukrajina, ocenjuje ruski ekspert Nikolaj Topornin, komentarišući saopštenje ukrajinskog Ministarstva spoljnih... 09.01.2025, Sputnik Srbija
2025-01-09T22:27+0100
2025-01-09T22:27+0100
2025-01-09T22:27+0100
svet
svet
mađarska
ukrajina
rusija
nato
evropska unija (eu)
rusija – politika
rusija – ekonomija
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110246/83/1102468339_0:0:2350:1322_1920x0_80_0_0_8d7138288b1fe63e0eff23d5a8956bb7.jpg
Kijev je precizirao da je spreman da zauzme slobodno mesto u EU i NATO-u, ukoliko Mađarska odluči da se pridruži blokovima predvođenim Rusijom - Zajednici Nezavisnih Država (ZND) ili Organizaciji ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB), ali Topornin ocenjuje da se takve izjave mogu tumačiti kao "političko i diplomatsko trolovanje", koje će samo pogoršati ionako loše odnose između Ukrajine i Mađarske.„Imajući u vidu da su odnosi između Kijeva i Budimpešte veoma loši, posebno u svetlu ličnih kontakata između predsednika Zelenskog i premijera Orbana, ovu izjavu Kijeva smatram kao političko trolovanje. Jasno je da Mađarska neće slediti takve ‘preporuke’ koje su došle iz Kijeva, i očigledno je i da Mađarska ne razmatra izlazak iz Evropske unije, a da budemo otvoreni - čak i ako Mađarska iz nekih razloga donese takvu odluku, što mi trenutno izgleda kao potpuna naučna fantastika, to ne znači da će Ukrajina automatski ući i zauzeti mesto Mađarske, jer je proces pristupanja Evropskoj uniji individualan“, ocenjuje Topornin, docent Katedre za evropsko pravo MGIMO i direktor Centra za evropske informacije.Kijev je podneo zahtev za članstvo u EU neposredno nakon početka ruske vojne operacije 2022. i dobio je status kandidata samo nekoliko meseci kasnije, ali je ulazak Ukrajine u EU i dalje na dugačkom štapu.Čak se ni hipotetički ne može uzeti u obzir da će Ukrajina, ukoliko Mađarska iz nekog razloga izađe iz Evropske unije, odmah zauzeti njeno mesto, konstatuje ekspert.„Mislim da su mnogo veće šanse da u narednim godinama Evropska unija u svoj sastav primi Crnu Goru, pa možda čak Srbiju i Crnu Goru istovremeno, ako ispune određene političke preporuke, ali nikako Ukrajinu. Stoga smatram da je ova izjava zaista neka vrsta, po mom mišljenju, ne baš pametnog političkog i diplomatskog trolovanja, koje neće doneti nikakve pozitivne rezultate“, smatra Topornin.Što se tiče ulaska Ukrajine u NATO, ruski predsednik Vladimir Putin je više puta isticao da moguće članstvo Ukrajine u NATO predstavlja pretnju po bezbednost Rusije, navodeći istovremeno da su rizici od ulaska Kijeva u Alijansu bili jedan od razloga za početak Specijalne vojne operacije.Zašto su zaratile Ukrajina i MađarskaU saopštenju Kijeva se navodi da Mađarska treba otvoreno da prizna da li joj je prioritet jačanje Rusije u odnosu na EU i Sjedinjene Američke Države, a Budimpešta je optužena i da navodno sprečava pristup evropskom tržištu energetskim resursima iz SAD i drugih partnera.„Trn u oku“ Kijeva je i to što se Viktor Orban protivi nastavku pružanja vojne pomoći Ukrajini i zalaže za mirno regulisanje ukrajinskog sukoba, zbog čega je Vladimir Zelenski više puta pokušao da ponizi mađarskog premijera.Zelenski je izjavljivao da Orban nema mandat da vodi pregovore između Rusije i Ukrajine, a njegovi odnosi sa Putinom su previše topli da bi ruskog lidera postavio „na mesto“. Isticao je i da neće dozvoliti zemljama poput Mađarske da posreduju u pregovorima sa Rusijom. Prema njegovim rečima, Orban nema vojsku da „pritisne” Putina, a da svoje šale i osmehe može da zadrži za sebe.Zbog svega ovoga, saopštenje Kijeva može se tumačiti i kao pokušaj pritiska na Mađarsku, s ciljem promene njene spoljnopolitičke pozicije.Izjava Kijeva, kako je obrazloženo u saopštenju ukrajinskog ministarstva, nastala je kao odgovor na najnovije „manipulativne“ izjave čelnika Mađarske u vezi s odlukom Ukrajine da ne produži tranzitni sporazum s Rusijom, od 2025.Početkom ove godine prekinut je tranzit ruskog gasa preko Ukrajine, jer je petogodišnji ugovor o tranzitu istekao, a Kijev je odbio da ga produži, čime je zavrnuo slavine Evropi.„A danas su, s obzirom da je od 1. januara prekinut tranzit ruskog gasa preko gasnotransportnog sistema Ukrajine u pravcu Mađarske, koja je veoma zavisna od ruskog gasa, za tu zemlju nastupila teška vremena, jer mora da nađe zamenu za ruski gas, a uzimajući u obzir povoljnu cenu koju je Mađarska imala teško da će to postići bez gubitka finansijskih resursa, a Mađarska, da budemo iskreni, ima ograničene resurse. Zato mislim da će ova odluka samo dodatno zakomplikovati ionako loše odnose između Budimpešte i Kijeva“, ističe Topornin.Prema njegovim rečima, za Mađarsku je rešavanje ekonomskih i energetskih pitanja na prvom mestu, a ne pitanja pomoći Ukrajini.„Dakle, Orbanova vlada očigledno stavlja nacionalne interese i interese mađarskog naroda na prvo mesto i razume da u savremenim uslovima obezbeđivanje efikasnih energetskih isporuka, pa još po veoma povoljnoj ceni, ima prioritet, dok je sve ostalo sekundarno. Zato će Mađarska i dalje delovati na taj način. Za nju su energenti mnogo važniji od političke podrške koju danas pruža Brisel, koji Budimpešta, u suštini, mora da sledi“, zaključio je ekspert
https://lat.sputnikportal.rs/20250108/sijarto-neprihvatljiva-namera-kijeva-da-blokira-isporuke-svih-energenata-iz-rusije-1181406631.html
mađarska
ukrajina
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110246/83/1102468339_265:0:2350:1564_1920x0_80_0_0_b828548c33eb29fa13b2ed27bf2dbc09.jpgSputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
svet, mađarska, ukrajina, rusija, nato, evropska unija (eu), rusija – politika, rusija – ekonomija, analize i mišljenja, srbija, gas, tranzit, vladimir putin, viktor orban, vladimir zelenski
svet, mađarska, ukrajina, rusija, nato, evropska unija (eu), rusija – politika, rusija – ekonomija, analize i mišljenja, srbija, gas, tranzit, vladimir putin, viktor orban, vladimir zelenski
Ruski ekspert: Pre će Srbija ući u Evropsku Uniju nego Ukrajina
Pre će Srbija i Crna Gora ući u Evropsku Uniju nego Ukrajina, ocenjuje ruski ekspert Nikolaj Topornin, komentarišući saopštenje ukrajinskog Ministarstva spoljnih poslova da je Kijev spreman da zauzme mesto Budimpešte u Evropskoj uniji i NATO-u, ukoliko Mađarska odluči da napusti te organizacije.
Kijev je precizirao da je spreman da zauzme slobodno mesto u EU i NATO-u, ukoliko Mađarska odluči da se pridruži blokovima predvođenim Rusijom - Zajednici Nezavisnih Država (ZND) ili Organizaciji ugovora o kolektivnoj bezbednosti (
ODKB), ali Topornin ocenjuje da se takve izjave mogu tumačiti kao
"političko i diplomatsko trolovanje", koje će samo pogoršati ionako loše odnose između Ukrajine i Mađarske.
„Imajući u vidu da su odnosi između Kijeva i Budimpešte veoma loši, posebno u svetlu ličnih kontakata između predsednika Zelenskog i premijera Orbana, ovu izjavu Kijeva smatram kao političko trolovanje. Jasno je da Mađarska neće slediti takve ‘preporuke’ koje su došle iz Kijeva, i očigledno je i da Mađarska ne razmatra izlazak iz Evropske unije, a da budemo otvoreni - čak i ako Mađarska iz nekih razloga donese takvu odluku, što mi trenutno izgleda kao potpuna naučna fantastika, to ne znači da će Ukrajina automatski ući i zauzeti mesto Mađarske, jer je proces pristupanja Evropskoj uniji individualan“, ocenjuje Topornin, docent Katedre za evropsko pravo MGIMO i direktor Centra za evropske informacije.
Kijev je podneo zahtev za članstvo u EU neposredno nakon početka ruske vojne operacije 2022. i dobio je status kandidata samo nekoliko meseci kasnije, ali je ulazak Ukrajine u EU i dalje na dugačkom štapu.
„Poznato je da je nedavno trebalo da počnu pregovori, takozvane konsultacije. Kada se otvori knjiga o pristupanju Ukrajine Evropskoj uniji, Ukrajina će morati da pređe veoma veliki put, koji podrazumeva sprovođenje različitih transformacija, reformi, promena u zakonodavstvu, a to, kao što znamo, na primeru Srbije, Crne Gore i drugih zemalja, traje veoma dugo, čak više od decenije“, kaže Topornin.
Čak se ni hipotetički ne može uzeti u obzir da će Ukrajina, ukoliko Mađarska iz nekog razloga izađe iz Evropske unije, odmah zauzeti njeno mesto, konstatuje ekspert.
„Mislim da su mnogo veće šanse da u narednim godinama Evropska unija u svoj sastav primi Crnu Goru, pa možda čak Srbiju i Crnu Goru istovremeno, ako ispune određene političke preporuke, ali nikako Ukrajinu. Stoga smatram da je ova izjava zaista neka vrsta, po mom mišljenju, ne baš pametnog političkog i diplomatskog trolovanja, koje neće doneti nikakve pozitivne rezultate“, smatra Topornin.
Što se tiče ulaska Ukrajine u NATO, ruski predsednik Vladimir Putin je više puta isticao da moguće članstvo Ukrajine u NATO predstavlja pretnju po bezbednost Rusije, navodeći istovremeno da su rizici od ulaska Kijeva u Alijansu bili jedan od razloga za početak Specijalne vojne operacije.
Zašto su zaratile Ukrajina i Mađarska
U saopštenju Kijeva se navodi da Mađarska treba otvoreno da prizna da li joj je prioritet jačanje Rusije u odnosu na EU i Sjedinjene Američke Države, a Budimpešta je optužena i da navodno sprečava pristup evropskom tržištu energetskim resursima iz SAD i drugih partnera.
„Trn u oku“ Kijeva je i to što se
Viktor Orban protivi nastavku pružanja vojne pomoći Ukrajini i zalaže za mirno
regulisanje ukrajinskog sukoba, zbog čega je Vladimir Zelenski više puta pokušao da ponizi mađarskog premijera.
Zelenski je izjavljivao da Orban nema mandat da vodi pregovore između Rusije i Ukrajine, a njegovi odnosi sa Putinom su previše topli da bi ruskog lidera postavio „na mesto“. Isticao je i da neće dozvoliti zemljama poput Mađarske da posreduju u pregovorima sa Rusijom. Prema njegovim rečima, Orban nema vojsku da „pritisne” Putina, a da svoje šale i osmehe može da zadrži za sebe.
Zbog svega ovoga, saopštenje Kijeva može se tumačiti i kao pokušaj pritiska na Mađarsku, s ciljem promene njene spoljnopolitičke pozicije.
„U određenoj meri se ova izjava Kijeva može razmatrati s tog stanovišta, ali budimo iskreni - Zelenski je već mnogo puta, lično razgovarajući sa Orbanom, pokušavao da utiče na poziciju Mađarske i da je učini više popustljivijom prema Kijevu, ali, kao što znamo, ti pokušaji nisu bili uspešni. Kao što je pozicija Mađarske bila prilično oštra prema pomoći Ukrajini, ona je takva i danas“, kaže Topornin.
Izjava Kijeva, kako je obrazloženo u saopštenju ukrajinskog ministarstva, nastala je kao odgovor na najnovije „manipulativne“ izjave čelnika Mađarske u vezi s odlukom Ukrajine da ne produži tranzitni sporazum s Rusijom, od 2025.
Početkom ove godine prekinut je tranzit ruskog gasa preko Ukrajine, jer je petogodišnji ugovor o tranzitu istekao, a Kijev je odbio da ga produži, čime je zavrnuo slavine Evropi.
„A danas su, s obzirom da je
od 1. januara prekinut tranzit ruskog gasa preko gasnotransportnog sistema Ukrajine u pravcu Mađarske, koja je veoma zavisna od ruskog gasa, za tu zemlju nastupila teška vremena, jer mora da nađe zamenu za
ruski gas, a uzimajući u obzir povoljnu cenu koju je Mađarska imala teško da će to postići bez gubitka finansijskih resursa, a Mađarska, da budemo iskreni, ima ograničene resurse. Zato mislim da će ova odluka samo dodatno zakomplikovati ionako loše odnose između Budimpešte i Kijeva“, ističe Topornin.
Prema njegovim rečima, za Mađarsku je rešavanje ekonomskih i energetskih pitanja na prvom mestu, a ne pitanja pomoći Ukrajini.
„Dakle, Orbanova vlada očigledno stavlja nacionalne interese i interese mađarskog naroda na prvo mesto i razume da u savremenim uslovima obezbeđivanje efikasnih energetskih isporuka, pa još po veoma povoljnoj ceni, ima prioritet, dok je sve ostalo sekundarno. Zato će Mađarska i dalje delovati na taj način. Za nju su energenti mnogo važniji od političke podrške koju danas pruža Brisel, koji Budimpešta, u suštini, mora da sledi“, zaključio je ekspert