Da li je bila ratnica?: U Mađarskoj otkriveni prvi srednjevekovni ostaci žene sahranjene sa oružjem
CC0 / Slika generisana veštačkom inteligencijom /
Pratite nas
Tim naučnika koje je predvodio dr Balaš Tihani sa Univerziteta u Segedinu rešio je enigmu panonskog groba broj 63 iz 10. veka koji je otkriven u Mađarskoj. Zahvaljujući interdisciplinarnom istraživanju rešena je misterija pogrebnih ostataka koji su u grobu pronađeni zajedno sa oružjem.
Naučnici su utvrdili da je reč o ženskim ostacima.
„Pogrebni ostaci žena sa oružjem, interesantna tema među naučnicima i u javnosti, retka su pojava u arheološkim ostacima. Interpretacija takvih slučajeva zahteva interdisciplinarni pristup i širu procenu dostupnih podataka, posebno kada je reč o polu i potencijalnom stilu života preminule osobe“, navodi se u studiji „‚Ali ja nisam muškarac‘: Bioarheološka procena prvog poznatog groba žene sa oružjem iz 10. veka u Karpatskom basenu“ objavljenoj u žurnalu PLOS ONE.
Izazov za arheologe
Kako navode, nekad ima veoma malo podataka o nekoj specifičnoj populaciji, oblasti i vremenskom periodu.
„Primera radi, nijedan slučaj sahrane žene sa oružjem nije otkriven kada je reč o 10. veku u Karpatskom basenu, poznatom kao dolazak Mađara u Panonsku niziju. Naša studija zasniva se na interdisciplinarnoj studiji ranije poznatog groba broj 63 sa groblja Šaretudvari-Hizofold, koji je jedinstven slučaj jer u njemu imamo pogrebne darove poput nakita tipičnog za žene i streličarske opreme tradicionalno povezane sa muškarcima. Kroz arheološke, antropološke i arheogenetske analize cilj nam je bio da utvrdimo da li je ovo slučaj prve poznate sahrane žene sa oružjem iz 10. veka u Karpatskom basenu“, navodi se u studiji.
Interpretacija pogrebnih ostataka je izazovna jer samo otkriće oružja u ženskom grobu ne znači odmah da je tu sahranjena ratnica. Međutim, ranije studije su nekad prebrzo donosile zaključak o ženama ratnicama bez pažljive naučne analize ostataka.
Kako se dodaje, neophodna su morfološka i genetska testiranja kad god je to moguće da bi se utvrdilo da li je zaista reč o ženskim ostacima. Oba pristupa mogu biti ograničena zbog loše očuvanosti i velike fragmentacija. Veoma je važno uzeti sve ovo u obzir ove faktore pre interpretacije.
Interpretacija da li je neko ratnik je veoma kompleksna. Ratnici su deo društvene klase i mnogi aspekti njihovih života sakriveni su u arheologiji, ali neki fizički markeri ostaju. Neke fizičke aktivnosti, ako se ponavljaju svakodnevno, mogu da dovedu do promena u morfologiji kostiju. To uključuje vežbanje korišćenja oružja ili jahanje. Osim toga, ratnici često imaju fizičke povrede zbog ratova ili drugih sukoba. Međutim, važno je imati u vidu da ovakve promene mogu da nastanu i životnim stilom koji nije ratnički.
Ipak, bez odgovora
Groblje Šaretudvari-Hizofold je najveće groblje iz 10. veka u Mađarskoj i ima mnogo grobova sa oružjem i jahačkom opremom. Razlog je što su nastali u vreme mađarskog naseljavanja Evrope, kada su mnogi konjanici sa lukovima i strelama ratovali širom kontinenta. Sam grob broj 63 jedinstven je iako nije imao mnogo bogatih pogrebnih darova.
„Muški grobovi često imaju funkcionalne predmete poput najjednostavnijeg nakita, odeće i oruđa. Najspecifičniji su uključivali oružje, posebno opremu strelca, sa dva groba koji imaju sablje i jedan sekiru. Ima ih i sa jahačkom opremom. Međutim, ženski grobovi su uglavnom imali nakit i odeću, a retko oruđe poput noževa. Pogrebni darovi u grobu broj 63 su mešavina ovih karakteristika“, rekao je dr Tihani, a prenosi Fiz org.
Na glavno pitanje – da li je u grobu sahranjena ratnica – tim naučnika još nema odgovor, navodi se u studiji.
„Prvi razlog je što je termin ratnik specifičan, mogu na njega ukazati arheološki i antropološki ostaci, ali nema pisanih podataka o ratnicama među Mađarima 10. veka. Osim toga, poreklo i značaj artifakata, da li su lični ili su poklon zajednice, ostaju nejasni. Osim toga, među nomadskim plemenima istočnih stepa, kakvi su bili rani Mađari, bilo je uobičajeno da i žene znaju da brane sebe i stoku kako bi preživele. To je značilo da su radile neke slične vežbe kao muškarci, ali ne znači da su bile ratnice po zanimanju“, navodi se u studiji i dodaje:
„Možemo da zaključimo sa sigurnošću da je grob broj 63 prvi ženski grob sa oružjem iz perioda naseljavanja Mađara u Panonsku niziju. Ovaj slučaj naglašava da postoje metodološki problemi kada je reč o interpretaciji podataka o polu i stilu života u arheološkim i antropološkim studijama.“
Pogledajte i:
