https://lat.sputnikportal.rs/20241229/lose-procene-i-lazne-nade-zapad-vec-izgubio-rat-u-ukrajini--sta-dalje-video-1181047980.html
Loše procene i lažne nade: Zapad već izgubio rat u Ukrajini – šta dalje /video/
Loše procene i lažne nade: Zapad već izgubio rat u Ukrajini – šta dalje /video/
Sputnik Srbija
U Evropi raste otpor politici Brisela zasnovanoj na militarizmu, ratu i priči o pobedi nad Rusijom, a kad mađarski premijer Viktor Orban kaže da je EU izgubila... 29.12.2024, Sputnik Srbija
2024-12-29T22:34+0100
2024-12-29T22:34+0100
2024-12-29T22:34+0100
svet
svet sa sputnjikom
svet – politika
svet
ukrajina
politika
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0c/1b/1181047827_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_928b9aa93810254defa56a8f5b9d9875.jpg
Mnoštvo je čvrstih argumenata na kojima Orban zasniva svoj stav, a glavni parametar je stanje na frontu, ali i činjenica da sankciona politika protiv Moskve nije dala rezultate, da se Rusija konsolidovala u političkom i vojnom smislu, a ima odlučnost da zaokruži svoje ratne ciljeve, objašnjava karijerni diplomata Zoran Milivojević.Tu su, kako kaže, i posledice koje zbog ukrajinske krize trpi EU na političkom i ekonomskom planu, od pada nemačke vlade, preko teškoća koje ima Emanuel Makron u Francuskoj do skandala vezanog za prvi krug izbora u Rumuniji.„Ne misli Orban samo na front kad kaže da je EU izgubila rat, nego misli na ukupno stanje u EU. A nastupa sa pozicija realpolitike, pri čemu je vetar u leđa dobio posle američkih izbora i svega što najavljuje Donald Tramp, novoizabrani predsednik“, primećuje Milivojević.Loše procene i sulude ideje iz BriselaPo mišljenju dr Aleksandra Mitića iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu, loše procene i lažne nade je ono što vidimo u Briselu već nekoliko godina, a to se pre svega odnosi na predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen.„Ona je izuzetno ratno huškački orijentisana političarka koja vodi EK u tom pravcu. Ona koja bi trebalo da vodi računa o kapacitetima EU, šta može a šta ne može, očigledno je napravila pogrešnu procenu. A s obzirom da znamo koliko je pod uticajem Bajdenove administracije, pitanje koliko je samostalna u svemu tome. Ali sve odluke koje je donosila kao i one u Evropskom savetu su se pokazale kao izuzetno negativne po samu EU“, konstatuje Mitić.Uz to, napominje on, u Briselu neki ne odustaju od ideje da Ukrajina stvarno može postati članica NATO.Militaristički koncept EU – ključni problemKljučni problem je, dodaje Milivojević, što su elite koje su na vlasti u Briselu proizvod militarističkog pristupa uključujući i uticaj odlazeće administracije u Vašingtonu - cela struktura u Briselu je militaristička, kao i planirani budžeti i kompletan ideološki kontekst koji dominira u evropskom delu kolektivnog Zapada.Na pitanje da li zato EU doživljava kao kataklizmu kad Donald Tramp pomene da će razgovarati s ruskom predsednikom Vladimirom Putinom, Mitić ističe da će Tramp sasvim sigurno imati ogroman uticaj na dalji tok dešavanja, a da li će on biti pozitivan ili negativan ostaje da se vidi.„Znamo šta je Tramp govorio poslednjih meseci, imamo njegove najave da će učiniti sve da se taj sukob reši“, kaže politikolog ali i upozorava da ostaje veliko pitanje kako će se Tramp postaviti nakon što dođe u Belu kuću 20. januara te da je iz tog razloga opravdan oprez Moskve.Ukoliko slušamo njegove izjave i izjave budućih članova njegovog kabineta to su pozitivne poruke, ali Tramp je, ocenjuje Mitić, neko ko voli da prodaje oružje i njemu militarizacija EU ne smeta.„On zato mora da nađe balans između biznis poriva da zarađuje i da s druge strane ne eskalira odnose s Rusijom, da miri mnoge u svom okruženju i u EU, a pogotovu da smiri Zelenskog i spusti ga na zemlju.“Zašto Zapad čuva ZelenskogObjašnjavajući kako je došlo do toga da Zelenski vedri i oblači u EU koja mu s druge strane daje ogroman novac, Milivojević kaže da je to zato što su strateški ucenjeni jer ako on padne pada i ceo njihov politički koncept:„Zapad ne sme da rizikuje - on mora da čuva režim u Kijevu po svaku cenu bez obzira kako izgleda zato što je to jedina tačka oslonca za bilo kakav razgovor sutra i za geopolitičke pozicije Zapada vezano za Ukrajinu.“Kad je reč o daljem razvoju događaja, Milivojević izdvaja nekoliko faktora koji na to utiču: činjenicu da Rusiji ne pada na pamet da ne zaokruži svoje ratne ciljeve i svoju teritoriju zato što je u pitanju njena sudbina. Drugo je da nema reči o vođenju rata bez Amerike, a da je Evropa potpuno zavisna od nje.Ono što je jasno, napominje on, jeste da kad Tramp bude seo u fotelju u Beloj kući, vodiće računa pre svega o Americi a kao ozbiljan menadžer gledaće da njene ekonomske probleme svede na minimum.Svakako da postoje oni koji bi voleli da Tramp nastavi podršku Ukrajini ali je činjenica, ocenjuje Mitić, da se mnogo više priča o tome kako se izvući iz cele ove situacije, kako pronaći najbolji scenario za završetak sukoba i kako da se iz toga SAD što bolje izvuku.Ovo nije Trampov ratTramp je, saglasan je Milivojević, svestan da je Amerika u dubokoj krizi i da mu treba ventil da može da je rešava.„I on razume da ovaj rat ne može da se dobije. A njemu nije u interesu da finansira nešto što ne može da se dobije. Zato će prebaciti teret na Evropljane, a gledaće da sačuva dominantnu poziciju Amerike zato što treba da razgovara o očuvanju te pozicije sa onima koji su glavni akteri u globalnom smislu, a to nije Evropa već Peking i Moskva. On mora da razgovara sa dve trećine čovečanstva i da Ameriku pozicionira za buduće vreme. Da ne bude Amerika ta koja je izgubila rat nego neko drugi a da je Amerika na vreme upozoravala na takvu moguće posledice i da zadrži poziciju.“Ovo nije Trampov rat nego pre svega Bajdenov, ističe Mitić.„Mislim da su ljudi oko Trampa shvatili da je ovaj rat izgubljen i da bi bilo dobro da SAD smanje koliko je god moguće direktnu cenu po nacionalne interese a koliko mogu da i dalje profitiraju u daljem ugrađivanju u trgovinu oružjem“, zaključuje politikolog.
ukrajina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
svet sa sputnjikom, svet – politika, svet, ukrajina, politika, analize i mišljenja
svet sa sputnjikom, svet – politika, svet, ukrajina, politika, analize i mišljenja
Loše procene i lažne nade: Zapad već izgubio rat u Ukrajini – šta dalje /video/
U Evropi raste otpor politici Brisela zasnovanoj na militarizmu, ratu i priči o pobedi nad Rusijom, a kad mađarski premijer Viktor Orban kaže da je EU izgubila rat u Ukrajini on, kako ocenjuju sagovornici Sputnjika, samo pokazuje da je realista i da prepoznaje stanje na terenu.
Mnoštvo je čvrstih argumenata na kojima Orban zasniva svoj stav, a glavni parametar je stanje na frontu, ali i činjenica da sankciona politika protiv Moskve nije dala rezultate, da se Rusija konsolidovala u političkom i vojnom smislu, a ima odlučnost da zaokruži svoje ratne ciljeve, objašnjava karijerni diplomata Zoran Milivojević.
Tu su, kako kaže, i posledice koje zbog ukrajinske krize trpi EU na političkom i ekonomskom planu, od pada nemačke vlade, preko teškoća koje ima Emanuel Makron u Francuskoj do skandala vezanog za prvi krug izbora u Rumuniji.
„Ne misli Orban samo na front kad kaže da je EU izgubila rat, nego misli na ukupno stanje u EU. A nastupa sa pozicija realpolitike, pri čemu je vetar u leđa dobio posle američkih izbora i svega što najavljuje Donald Tramp, novoizabrani predsednik“, primećuje Milivojević.
Loše procene i sulude ideje iz Brisela
Po mišljenju dr Aleksandra Mitića iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu, loše procene i lažne nade je ono što vidimo u Briselu već nekoliko godina, a to se pre svega odnosi na predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen.
„Ona je izuzetno ratno huškački orijentisana političarka koja vodi EK u tom pravcu. Ona koja bi trebalo da vodi računa o kapacitetima EU, šta može a šta ne može, očigledno je napravila pogrešnu procenu. A s obzirom da znamo koliko je pod uticajem Bajdenove administracije, pitanje koliko je samostalna u svemu tome. Ali sve odluke koje je donosila kao i one u Evropskom savetu su se pokazale kao izuzetno negativne po samu EU“, konstatuje Mitić.
Uz to, napominje on, u Briselu neki ne odustaju od ideje da Ukrajina stvarno može postati članica NATO.
„To je suludo, dakle, nema kraja rata. Ali nema mira i političkog dogovora pre nego što svi na Zapadu ne kažu da Ukrajina ne može da uđe u NATO. Sve dok do toga ne dođe priče o ovakvom ili onakvom primirju, slanju trupa, ovoj ili onoj liniji razvajanja irelevantne su, jer zna se šta je bio uzrok ovog sukoba i šta je osnovni zahtev Moskve i to mora da se uvaži. Ali čini se da kod nekih u Briselu to još nije doprlo do njihovih glava.“
Militaristički koncept EU – ključni problem
Ključni problem je, dodaje Milivojević, što su elite koje su na vlasti u Briselu proizvod militarističkog pristupa uključujući i uticaj odlazeće administracije u Vašingtonu - cela struktura u Briselu je militaristička, kao i planirani budžeti i kompletan ideološki kontekst koji dominira u evropskom delu kolektivnog Zapada.
Na pitanje da li zato EU doživljava kao kataklizmu kad Donald Tramp pomene da će razgovarati s ruskom predsednikom Vladimirom Putinom, Mitić ističe da će Tramp sasvim sigurno imati ogroman uticaj na dalji tok dešavanja, a da li će on biti pozitivan ili negativan ostaje da se vidi.
„Znamo šta je Tramp govorio poslednjih meseci, imamo njegove najave da će učiniti sve da se taj sukob reši“, kaže politikolog ali i upozorava da ostaje veliko pitanje kako će se Tramp postaviti nakon što dođe u Belu kuću 20. januara te da je iz tog razloga opravdan oprez Moskve.
Ukoliko slušamo njegove izjave i izjave budućih članova njegovog kabineta to su pozitivne poruke, ali Tramp je, ocenjuje Mitić, neko ko voli da prodaje oružje i njemu militarizacija EU ne smeta.
„On zato mora da nađe balans između biznis poriva da zarađuje i da s druge strane ne eskalira odnose s Rusijom, da miri mnoge u svom okruženju i u EU, a pogotovu da smiri Zelenskog i spusti ga na zemlju.“
Zašto Zapad čuva Zelenskog
Objašnjavajući kako je došlo do toga da Zelenski vedri i oblači u EU koja mu s druge strane daje ogroman novac, Milivojević kaže da je to zato što su strateški ucenjeni jer ako on padne pada i ceo njihov politički koncept:
„Zapad ne sme da rizikuje - on mora da čuva režim u Kijevu po svaku cenu bez obzira kako izgleda zato što je to jedina tačka oslonca za bilo kakav razgovor sutra i za geopolitičke pozicije Zapada vezano za Ukrajinu.“
Kad je reč o daljem razvoju događaja, Milivojević izdvaja nekoliko faktora koji na to utiču: činjenicu da Rusiji ne pada na pamet da ne zaokruži svoje ratne ciljeve i svoju teritoriju zato što je u pitanju njena sudbina. Drugo je da nema reči o vođenju rata bez Amerike, a da je Evropa potpuno zavisna od nje.
Ono što je jasno, napominje on, jeste da kad Tramp bude seo u fotelju u Beloj kući, vodiće računa pre svega o Americi a kao ozbiljan menadžer gledaće da njene ekonomske probleme svede na minimum.
„U tom smislu Evropa već sad treba da računa na to da će trpeti štetu, jer će morati da snosi troškove sopstvene politike. Moraće da ima pokriće i za svoje budžete jer ih je programirala na virtuelnim sredstvima i ratnoj opciji. Moraće i da nastavi politiku finansiranja ratnih privreda bez obzira koliko to ima smisla. Dalje, moraće da računa na smanjenje učešća Amerike.“
Svakako da postoje oni koji bi voleli da Tramp nastavi podršku Ukrajini ali je činjenica, ocenjuje Mitić, da se mnogo više priča o tome kako se izvući iz cele ove situacije, kako pronaći najbolji scenario za završetak sukoba i kako da se iz toga SAD što bolje izvuku.
Tramp je, saglasan je Milivojević, svestan da je Amerika u dubokoj krizi i da mu treba ventil da može da je rešava.
„I on razume da ovaj rat ne može da se dobije. A njemu nije u interesu da finansira nešto što ne može da se dobije. Zato će prebaciti teret na Evropljane, a gledaće da sačuva dominantnu poziciju Amerike zato što treba da razgovara o očuvanju te pozicije sa onima koji su glavni akteri u globalnom smislu, a to nije Evropa već Peking i Moskva. On mora da razgovara sa dve trećine čovečanstva i da Ameriku pozicionira za buduće vreme. Da ne bude Amerika ta koja je izgubila rat nego neko drugi a da je Amerika na vreme upozoravala na takvu moguće posledice i da zadrži poziciju.“
Ovo nije Trampov rat nego pre svega Bajdenov, ističe Mitić.
„Mislim da su ljudi oko Trampa shvatili da je ovaj rat izgubljen i da bi bilo dobro da SAD smanje koliko je god moguće direktnu cenu po nacionalne interese a koliko mogu da i dalje profitiraju u daljem ugrađivanju u trgovinu oružjem“, zaključuje politikolog.
