https://lat.sputnikportal.rs/20241219/sve-lazi-su-potrosene-zapad-gubi-bitku-u-njihov-bolji-zivot-ne-veruju-ni-srbi-video-1180709661.html
Sve laži su potrošene: Zapad gubi bitku — u njihov „bolji život“ ne veruju ni Srbi /video/
Sve laži su potrošene: Zapad gubi bitku — u njihov „bolji život“ ne veruju ni Srbi /video/
Sputnik Srbija
Gruzijski primer je poslednji u nizu dokaza da sve više država spoznaje šta donose takozvani demokratski prosvetitelji koji kao plaćene „turističke ekspedicije“... 19.12.2024, Sputnik Srbija
2024-12-19T20:49+0100
2024-12-19T20:49+0100
2024-12-19T20:49+0100
svet
svet
svet – politika
gruzija
svet sa sputnjikom
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0c/0e/1180594882_0:0:3071:1728_1920x0_80_0_0_755241276582244394a97966e1c7f831.jpg
Višednevne proteste u Gruziji i ishod predsedničkih izbora, gde je u parlamentu većinom glasova elektora izabran patriotski orijentisan kandidat vladajućeg Gruzijskog sna Mihail Kavelašvili, ovako vidi predsednik Evroazijskog bezbednosnog foruma, general Mitar Kovač.Poslednji trzaji „demokratskih piromana“Puno je indikatora, kaže Kovač, zašto premijer Gruzije Irakli Kobahidze, komentarišući proteste, poručuje da je borba protiv liberalnog fašizma nacionalna misija njegove zemlje i upozorava da tu ideologiju šire opozicione partije koje te proteste predvode, kao i najbogatije nevladine organizacije.Međutim, kako kaže, one su već istrošile svoj kapacitet, pa i kod nas u Srbiji.„Mislim da je Zapad na putu da izgubi i ovu bitku u Gruziji ukoliko se tranzicija vlasti na nivou predsednika izvrši na relativno miran način a verujem da će onda postepeno spasti i konfliktni potencijal“, veruje Kovač ali i dodaje da će Zapad sigurno nastaviti da pokušava da gura svoje.Ovo su, smatra general, poslednji pokušaji da ti „demokratski piromani“ urade šta mogu.„Vidimo da gde god postoji konfliktni potencijal a da se ispravi nešto u korist zapadnih interesa to se čini. Vidimo kako se ponašaju u Rumuniji, kako nastavljaju da podgrevaju sukob u Ukrajini, kako se ponašaju u našem regionu, kako prave fabriku oružja na Kosovu uz donaciju ili bar uz glasno ćutanje vodećih država NATO. To je ta politika i njihov odnos prema narodima i državama u Evropi generalno. A ceo taj proces predvodi američka tzv. demokratska administracija.“Kako je Gruzijski san postao suverenističkiUrednik portala „Fakti“ Đuro Bilbija kaže da su u Vašingtonu očigledno mislili da će u Tbilisiju i dalje raditi po direktivama i „na dugme“ iz CIA, a kad se to nije desilo pokrenuli proteste, te da je među njihovim učesnicima dosta i stranaca – Poljaka, Estonaca, Ukrajinaca...S druge strane, kako kaže, nova stara vlast premijera Kobahidzea, koja je nedavno pobedila na parlamentarnim izborima, očigledno ume da kontroliše situaciju, specijalne službe im funkcionišu kako treba, nema kikseva.„Osim toga, neko je tu jako dobro smislio da se na čelo zemlje izvuku ljudi u dobrim godinama koji su popularni. Prvi čovek Gruzijskog sna je svetski poznati fudbaler, a i novoizabrani predsednik Kavelavšili je takođe poznati fudbaler. Uz to, gruzijsko društvo se umorilo od prazne priče o evropskim integracijama, a sve ih je opametio ukrajinski Majdan 2014. i ono što se sada događa u Ukrajini“, kaže Bilbija.Promenio se, napominje on, i Gruzijski san – postao je racionalniji, više suverenistički, a jedan od okidača je bio de fakto ultimatum u tri tačke koji su dobili iz Brisela: da ponište izbore na kojima su pobedili, da opozovu sve zakonske izmene usmerene protiv LGBT ideologije i anuliraju zakon o stranim agentima i da puste iz zatvora bivšeg predsednika Mihaila Sakašvilija.Faktor TrampRezultat je bio odluka Tbilisija da obustavi evrointegracije do 2028.godine i izbor novog predsednika Kavelašvilija koji je pravoslavni tradicionalista, za razliku od dosadašnje predsednice Salome Zurabišvili, poslušnog zapadnjaka i antiruski orijentisane.„U Gruziji su shvatili takođe da u briselskoj i američkoj crkvi Bogu ne mogu uspešno da se mole i da moraju da imaju normalne odnose sa Rusijom.“Ti odnosi su, podseća Bilbija, prekinuti inicijativom gruzijske strane i što se tiče Rusije mogli bi da brzo budu obnovljeni ali se to ne radi jednostrano.Kovač smatra da će primer Gruzije pozitivno delovati i na ostale zemlje regiona poput Jermenije i da će promeniti sliku tog dela sveta kojoj je težila američka demokratska administracija koja je baštinila ideologiju globalizma i vladanja svetom. Bilbija napominje da će na dalji tok događaja uticati i dolazak Trampa u Belu kuću zbog vidljive i nevidljive gruzijske vezanosti s Amerikom.„Amerika je praktično izvela sve promene vlasti u Gruziji od raspada SSSR do danas. Čak i prvi mandat Gruzijskog sna je bio uz američki blagoslov i do momenta kad je Gruzijski san kandidovao Zurabivšvili sve je bilo u redu. Ambasada u Tbilisiju ima veći personal nego američka ambasada u Moskvi. To dovoljno govori. Ali videćemo šta će biti kad Tramp dođe na vlast.“Kako kaže Bilbija, namere Trampa da se obračuna s dubokom državom će svakako napraviti dar-mar u Americi, ali nije sigurno da on može da je pobedi.„On može da joj potkreše krila, da joj saseče neke korene, ali duboka država je duboko instalirana u samu suštinu Amerike kao države. Možda može da se promene neki jahači u nekim sedlima ali to neće moći da se iskoreni i pitanje je kako će Tramp da izađe iz toga“, kaže novinar uz opasku da i Rusija zato ima vrlo uzdržana očekivanja od drugog Trampovog mandata.Pogledajte i:
gruzija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
svet, svet – politika, gruzija, svet sa sputnjikom, analize i mišljenja
svet, svet – politika, gruzija, svet sa sputnjikom, analize i mišljenja
Sve laži su potrošene: Zapad gubi bitku — u njihov „bolji život“ ne veruju ni Srbi /video/
Gruzijski primer je poslednji u nizu dokaza da sve više država spoznaje šta donose takozvani demokratski prosvetitelji koji kao plaćene „turističke ekspedicije“ stižu da šire mantru privlačnosti Zapada. Sve laži su potrošene, a Gruzija je na primeru Ukrajine videla da sve ono što obećavaju NATO, Amerika i EU ne donosi dobrobit ukrajinskom narodu.
Višednevne proteste u Gruziji i
ishod predsedničkih izbora, gde je u parlamentu većinom glasova elektora izabran patriotski orijentisan kandidat vladajućeg Gruzijskog sna
Mihail Kavelašvili, ovako vidi predsednik Evroazijskog bezbednosnog foruma, general Mitar Kovač.
Poslednji trzaji „demokratskih piromana“
Puno je indikatora, kaže Kovač, zašto premijer Gruzije Irakli Kobahidze, komentarišući proteste, poručuje da je borba protiv liberalnog fašizma nacionalna misija njegove zemlje i upozorava da tu ideologiju šire opozicione partije koje te proteste predvode, kao i najbogatije nevladine organizacije.
„To je nešto s čime se susreću mnoge zemlje susedi Rusije od 2004. godine, neke posle, neke od tada kao što je Ukrajina, samo su naredne forme sukobljavanja unutar društava prema novom evroatlantskom sistemu vrednosti postajale sve gore po narod i te države koje su se rastakale uz obećanja Zapada da ih čeka demokratija i neki bolji život. To je nešto što prodaju i u našem regionu za šta se kače i mnogi politički subjekti u našem društvu“, primećuje general i objašnjava da se ta matrica sprovodi dalje po receptu različitih modela obojenih revolucija.
Međutim, kako kaže, one su već istrošile svoj kapacitet, pa i kod nas u Srbiji.
„Mislim da je Zapad na putu da izgubi i ovu bitku u Gruziji ukoliko se tranzicija vlasti na nivou predsednika izvrši na relativno miran način a verujem da će onda postepeno spasti i konfliktni potencijal“, veruje Kovač ali i dodaje da će Zapad sigurno nastaviti da pokušava da gura svoje.
Ovo su, smatra general, poslednji pokušaji da ti „demokratski piromani“ urade šta mogu.
„Vidimo da gde god postoji konfliktni potencijal a da se ispravi nešto u korist zapadnih interesa to se čini. Vidimo kako se ponašaju u Rumuniji, kako nastavljaju da podgrevaju sukob u Ukrajini, kako se ponašaju u našem regionu, kako prave fabriku oružja na Kosovu uz donaciju ili bar uz glasno ćutanje vodećih država NATO. To je ta politika i njihov odnos prema narodima i državama u Evropi generalno. A ceo taj proces predvodi američka tzv. demokratska administracija.“
Kako je Gruzijski san postao suverenistički
Urednik portala „Fakti“ Đuro Bilbija kaže da su u Vašingtonu očigledno mislili da će u Tbilisiju i dalje raditi po direktivama i „na dugme“ iz CIA, a kad se to nije desilo pokrenuli proteste, te da je među njihovim učesnicima dosta i stranaca – Poljaka, Estonaca, Ukrajinaca...
„Oni idu tamo praktično kao na posao i skoro pa s religioznim zanosom, fanatizmom kao revnosniji deo naših petooktobraša. Ali tamo im je već desetak dana izmaknut tepih ispod nogu“, konstatuje Bilbija, uz ocenu da se demonstranti osipaju.
S druge strane, kako kaže, nova stara vlast premijera Kobahidzea, koja je nedavno pobedila na parlamentarnim izborima, očigledno ume da kontroliše situaciju, specijalne službe im funkcionišu kako treba, nema kikseva.
„Osim toga, neko je tu jako dobro smislio da se na čelo zemlje izvuku ljudi u dobrim godinama koji su popularni. Prvi čovek Gruzijskog sna je svetski poznati fudbaler, a i novoizabrani predsednik Kavelavšili je takođe poznati fudbaler. Uz to, gruzijsko društvo se umorilo od prazne priče o evropskim integracijama, a sve ih je opametio ukrajinski Majdan 2014. i ono što se sada događa u Ukrajini“, kaže Bilbija.
Promenio se, napominje on, i Gruzijski san – postao je racionalniji, više suverenistički, a jedan od okidača je bio de fakto ultimatum u tri tačke koji su dobili iz Brisela: da ponište izbore na kojima su pobedili, da opozovu sve zakonske izmene usmerene protiv LGBT ideologije i anuliraju zakon o stranim agentima i da puste iz zatvora bivšeg predsednika Mihaila Sakašvilija.
Rezultat je bio odluka Tbilisija da obustavi evrointegracije do 2028.godine i izbor novog predsednika Kavelašvilija koji je pravoslavni tradicionalista, za razliku od dosadašnje predsednice Salome Zurabišvili, poslušnog zapadnjaka i antiruski orijentisane.
„U Gruziji su shvatili takođe da u briselskoj i američkoj crkvi Bogu ne mogu uspešno da se mole i da moraju da imaju normalne odnose sa Rusijom.“
Ti odnosi su, podseća Bilbija, prekinuti inicijativom gruzijske strane i što se tiče Rusije mogli bi da brzo budu obnovljeni ali se to ne radi jednostrano.
„Videćemo za šta će Gruzija biti spremna i kojom brzinom. Formalno odsustvo diplomatskih odnosa u suštini ne utiče na glavne stvari, Gruzija će imati sve dublje odnose s Rusijom ako stvari budu išle ovom trasom tako da će njihova formalna obnova da bude simbolični čin.“
Kovač smatra da će primer Gruzije pozitivno delovati i na ostale zemlje regiona poput Jermenije i da će promeniti sliku tog dela sveta kojoj je težila američka demokratska administracija koja je baštinila ideologiju globalizma i vladanja svetom. Bilbija napominje da će na dalji tok događaja uticati i dolazak Trampa u Belu kuću zbog vidljive i nevidljive gruzijske vezanosti s Amerikom.
„Amerika je praktično izvela sve promene vlasti u Gruziji od raspada SSSR do danas. Čak i prvi mandat Gruzijskog sna je bio uz američki blagoslov i do momenta kad je Gruzijski san kandidovao Zurabivšvili sve je bilo u redu. Ambasada u Tbilisiju ima veći personal nego američka ambasada u Moskvi. To dovoljno govori. Ali videćemo šta će biti kad Tramp dođe na vlast.“
Kako kaže Bilbija, namere Trampa da se obračuna s dubokom državom će svakako napraviti dar-mar u Americi, ali nije sigurno da on može da je pobedi.
„On može da joj potkreše krila, da joj saseče neke korene, ali duboka država je duboko instalirana u samu suštinu Amerike kao države. Možda može da se promene neki jahači u nekim sedlima ali to neće moći da se iskoreni i pitanje je kako će Tramp da izađe iz toga“, kaže novinar uz opasku da i Rusija zato ima vrlo uzdržana očekivanja od drugog Trampovog mandata.
