https://lat.sputnikportal.rs/20241217/saljemo-ljude-da-istrazuju-svemir-a-ne-znamo-ni-sta-se-krije-u-dubinama-okeana-1180642313.html
Šaljemo ljude da istražuju svemir, a ne znamo ni šta se krije u dubinama okeana
Šaljemo ljude da istražuju svemir, a ne znamo ni šta se krije u dubinama okeana
Sputnik Srbija
Zemlje širom sveta ulažu mnogo u svoje svemirske programe kako bi svoje sonde, svemirske letelice, satelite ili čak ljude poslali što dalje u svemir. Ali naučnici... 17.12.2024, Sputnik Srbija
2024-12-17T20:45+0100
2024-12-17T20:45+0100
2024-12-17T20:45+0100
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
društvo
živi svet i genetika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0c/11/1180688828_0:225:1024:801_1920x0_80_0_0_5c08d7e27cabf22098eae7a8dc04c828.png
Prema američkoj Nacionalnoj administraciji za okeane i atmosferu (NOAA), okeani pokrivaju približno 70 odsto Zemljine površine, što ih čini najvećim životnim prostorom na našoj planeti. Procenjuje se da je površina okeana oko 360 miliona kvadratnih kilometara, a prosečna dubina je skoro 3700 metara.Zbog svoje veličine i bogatstva života, okeani su važna karika u Zemljinom ekosistemu, ali ljudi to zaboravljaju ili ignorišu. Masovno izlovljavaju ribu koja živi u njima, zagađuju ih raznim đubretom i hemikalijama, a mi još ne znamo šta se krije u njihovim dubinama.Mapiranje morskog dna daje uvid u ono što bi moglo da leži ispod površine. Iako je čitavo morsko dno mapirano pomoću podataka prikupljenih sa satelita, a možete ih pogledati na Guglovim mapama, ovi podaci daju samo opštu sliku o tome šta se tamo nalazi. Naučnicima takve slike jednostavno nisu dovoljne jer ne prikazuju neke važne geografske karakteristike poput morskih planina ili olupina broda.Prema projektu Seabed 2030, samo 26,1 odsto globalnog morskog dna je mapirano do juna 2024. Mapirano je korišćenjem savremene tehnologije visoke rezolucije, odnosno sistema sa više zraka, obično postavljenih na brodove. Napredne tehnike sonara i snimanja dokumentovale su 83.908 koralnih formacija i pokazale ogromnu biološku raznovrsnost koja je ranije bila nepoznata u američkim teritorijalnim vodama.Mape morskog dna mogu da pruže informacije o potencijalnim staništima, ali ne mogu da identifikuju vrste na morskom dnu ili u vodenom stubu ili da pruže informacije o njihovoj interakciji jedne s drugom i njihovom okolinom. Naučnici procenjuju da u okeanu može biti između 700.000 i milion vrsta (uglavnom životinja i isključujući većinu mikroorganizama, koji se broje milionima). Oko dve trećine tih vrsta, možda više, tek treba da bude otkriveno ili formalno opisano, sa skoro 2.000 novih vrsta koje naučna zajednica prihvata svake godine.Na primer, posada na istraživačkom brodu Falkor Instituta za okean „Šmit“, koristeći savremene tehnike mapiranja, otkrila je četiri podvodne planine, od kojih je najviša visoka više od četiri kilometra. Ove karakteristike morskog dna, otkrivene tokom tranzita iz Golfita u Kostariki u Valparaiso u Čileu, ranije nisu zabeležene ni u jednoj batimetrijskoj bazi podataka. Pored toga, naučnici su identifikovali više od 100 potencijalnih novih morskih vrsta tokom jedne ekspedicije u dubokom moru, naglašavajući ogroman, neiskorišćen biodiverzitet okeana.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, društvo, živi svet i genetika
nauka i tehnologija, društvo, živi svet i genetika
Šaljemo ljude da istražuju svemir, a ne znamo ni šta se krije u dubinama okeana
Zemlje širom sveta ulažu mnogo u svoje svemirske programe kako bi svoje sonde, svemirske letelice, satelite ili čak ljude poslali što dalje u svemir. Ali naučnici ističu da, dok gledamo u nebo, zaboravljamo da još uvek postoji veliki deo površine Zemlje koji nije dovoljno istražen.
Prema američkoj Nacionalnoj administraciji za okeane i atmosferu (NOAA), okeani pokrivaju približno 70 odsto Zemljine površine, što ih čini najvećim životnim prostorom na našoj planeti. Procenjuje se da je površina okeana oko 360 miliona kvadratnih kilometara, a prosečna dubina je skoro 3700 metara.
Zbog svoje veličine i bogatstva života, okeani su važna karika u Zemljinom ekosistemu, ali ljudi to zaboravljaju ili ignorišu. Masovno izlovljavaju ribu koja živi u njima, zagađuju ih raznim đubretom i hemikalijama, a mi još ne znamo šta se krije u njihovim dubinama.
Mapiranje morskog dna daje uvid u ono što bi moglo da leži ispod površine. Iako je čitavo morsko dno mapirano pomoću podataka prikupljenih sa satelita, a možete ih pogledati na Guglovim mapama, ovi podaci daju samo opštu sliku o tome šta se tamo nalazi. Naučnicima takve slike jednostavno nisu dovoljne jer ne prikazuju neke važne geografske karakteristike poput morskih planina ili olupina broda.
Prema
projektu Seabed 2030, samo 26,1 odsto globalnog morskog dna je mapirano do juna 2024. Mapirano je korišćenjem savremene tehnologije visoke rezolucije, odnosno sistema sa više zraka, obično postavljenih na brodove. Napredne tehnike sonara i snimanja dokumentovale su 83.908 koralnih formacija i pokazale ogromnu biološku raznovrsnost koja je ranije bila nepoznata u američkim teritorijalnim vodama.
Mape morskog dna mogu da pruže informacije o potencijalnim staništima, ali ne mogu da identifikuju vrste na morskom dnu ili u vodenom stubu ili da pruže informacije o njihovoj interakciji jedne s drugom i njihovom okolinom. Naučnici procenjuju da u okeanu može biti između 700.000 i milion vrsta (uglavnom životinja i isključujući većinu mikroorganizama, koji se broje milionima). Oko dve trećine tih vrsta, možda više, tek treba da bude otkriveno ili formalno opisano, sa skoro 2.000 novih vrsta koje naučna zajednica prihvata svake godine.
Na primer, posada na istraživačkom brodu Falkor Instituta za okean „Šmit“, koristeći savremene tehnike mapiranja, otkrila je četiri podvodne planine, od kojih je najviša visoka više od četiri kilometra. Ove karakteristike morskog dna, otkrivene tokom tranzita iz Golfita u Kostariki u Valparaiso u Čileu, ranije nisu zabeležene ni u jednoj batimetrijskoj bazi podataka. Pored toga, naučnici su identifikovali više od 100 potencijalnih novih morskih vrsta tokom jedne ekspedicije u dubokom moru, naglašavajući ogroman, neiskorišćen biodiverzitet okeana.
