Zapadu ne ide najbolje: Ovo je pokušaj da se Srbija slomi
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Stvari u Ukrajini ne idu dobro za zapadne sile, koje pokušavaju da se „vade“ pritiscima i radikalnim merama. To je pravilo koje znamo iz istorije – kad gube, velike sile primenjuju nasilje. Tako su najavljene sankcije NIS-u pokušaj da se Srbija slomi i približi onome što je interes zapadnih sila na ovim prostorima.
Ovako diplomata dr Zoran Milivojević komentariše najavu da će SAD i Velika Britanija uvesti sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS).
Ovu meru Vašingtona najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je dodao da je ovakva odluka očekivana iz Brisela još pre godinu i po dana.
Sankcije NIS-u su političke
Prema Milivojevićevim rečima, od ekonomskog smisla ovih sankcija važniji je njihov strateško-politički smisao - za Srbiju, to je znak da nema promene stava, da zapadne države neće odustati od pritiska da Srbija promeni svoj međunarodni položaj. Predsednik Vučić je dao do znanja da se o ovoj temi već duže vreme govori u EU.
„Ali, očigledno je da su Amerikanci to držali malo sa zadrškom, imajući u vidu da su naši odnosi išli uzlaznom linijom u to vreme. Međutim, (Bajdenova) administracija je očigledno odlučila da pre odlaska primeni tu meru i obaveže narednu administraciju na njeno poštovanje“, naglašava naš sagovornik.
Milivojević smatra da će Beograd i Moskva tražiti rešenje koje ne dovodi u pitanje njihove suštinske odnose jer oni nisu sporni i sasvim se sigurno neće menjati. Međutim, mora se tražiti rešenje da se zaštiti neposredan interes koji je vezan za američke sankcije. U toj tački jako je važno razumevanje Moskve, dodaje Milivojević.
Politika sankcija se i kroz istoriju, ali i u slučaju Rusije pokazala kao nekorisna i neprofitabilna za onog ko je sankcije uveo – najveći broj zemalja na svetu nije uveo sankcije Rusiji. Rusija nije izolovana i od sankcija nije pretrpela nikakvu štetu, podseća Milivojević.
„Uopšte, sankciona politika u principijelnom smislu je nešto što je neprihvatljivo i zbog toga Srbija stoji i na tom stanovištu. Drugo, nikada se ne zna u kojoj će se meri zapadne sile vratiti na principe realpolitike i shvatiti da u slučaju Ukrajine treba tražiti politička rešenja na bazi faktičkog stanja – dakle izaći u susret onome što garantuje mir i stabilnost, a to je nova arhitektura bezbednosti, uvažavanja i ruskih interesa“, objašnjava on.
Ukoliko se to shvati i ukoliko se uđe na teren politike i diplomatije u rešavanju ukrajinskog spora, sankcije postaju još neproduktivnije i besmislenije. Zbog toga se pritisak na Srbiju da baš u ovom trenutku uvodi sankcije Rusiji i može definisati kao, kako Milivojević kaže, specifičan pritisak.
Mogu li sankcije da izazovu domino efekat
Na pitanje koliko sankcije prema NIS-u otvaraju Pandorinu kutiju mogućnosti da se Srbiji i u budućnosti uvode sankcije i po drugim pitanjima, Milivojević odgovara da ne isključuje takvu mogućnost; jedino je pitanje koje bi to sankcije mogle da se uvedu Srbiji.
„Sankcije, ove koje se uvode su jasno definisane i vezane su za Rusku Federaciju. Ne znam šta bi drugo mogli da učine – jedino da, po principu dvostrukih standarda, optuže Srbiju da je nekonstruktivna ili nelojalna, pa da joj uvedu neku vrstu sankcija“, smatra Milivojević.
Ali, opet, postavlja se pitanje koje bi to sankcije mogle biti. Kada je reč o pristupnim pregovorima sa EU, Srbija je učinila sve što je mogla, a prema njoj nisu ispoštovani principi, norme i standardi. Po pitanju Kosova i Metohije, Srbija ne preduzima nikakve korake i mere da bi joj bile uvedene sankcije, dok Brisel, već je odavno jasno, već dugo drži jednu stranu i potpuno je jasno da primenjuje dvostruke standarde.
Što se tiče zaustavljanja pregovaračkog procesa u pristupanju Srbije EU kao moguće mere, ona se ne može računati u spektar sankcija, već samo posebnih mera sa kojima je naša zemlja već navikla.
Prema Milivojevićevim rečima, druga stvar je mnogo važnija – ukoliko zapadne sile zaista imaju neke interese u našem regionu, moraju da imaju u vidu Srbiju, jer bez nje se ništa ne može. U svetu koji se menja, interes za balkanski region u tom kontekstu dobija potpuno drugi pristup u kome cena Srbiji raste.
„O tome treba razmišljati, ali nisam do kraja siguran da u Evropi ima dovoljno prostora da se o tome razmišlja na jedan normalan geopolitički način. Ali, stvari se menjaju i mislim da će sa promenom administracije u Vašingtonu i to doći do izražaja, kao i sa promenom faktičkog stanja na terenu i uslova pod kojima se razgovara o razvoju Evrope i o odnosima sa Ruskom Federacijom“, zaključuje Milivojević.
Pogledajte i:
