https://lat.sputnikportal.rs/20241210/takozvano-kosovo-podnelo-zahtev-da-postane-specijalni-gost-saveta-evrope-1180443228.html
Takozvano Kosovo podnelo zahtev da postane specijalni gost Saveta Evrope
Takozvano Kosovo podnelo zahtev da postane specijalni gost Saveta Evrope
Sputnik Srbija
Takozvano Kosovo podnelo je zahtev da dobije status specijalnog gosta u Savetu Evrope, saznaje RT Balkan. Beograd je međutim prozreo namere i zahtev se... 10.12.2024, Sputnik Srbija
2024-12-10T19:22+0100
2024-12-10T19:22+0100
2024-12-10T19:22+0100
srbija
srbija
srbija – politika
politika
kosovo i metohija (kim)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112018/35/1120183527_0:174:3077:1904_1920x0_80_0_0_9593ed556e365e6987fb27d0a10e6067.jpg
Beograd je povukao diplomatske poteze i kako sada stvari stoje, zahtev Prištine se neće naći na dnevnom redu sednice Političkog komiteta koja je sutra u Parizu. U pomoć Beogradu priskočili su Mađari i Španci, a ni Francuzi se ne slažu sa potezima Prištine, prenosi RT Balkan.Ta saznanja potvrdila je šefica srpske delegacije u Savetu Evrope Biljana Pantić Pilja, koja se nalazi u Parizu i prati da se nešto ne promeni u poslednji čas."Tzv. Kosovo se sada vodi kao 'ostale delegacije' što ne postoji u Poslovniku Parlamentarne skupštine Saveta Evrope. Međutim, oni su poslali pismo Birou PS SE gde su tražili da njihov status postane 'specijalni gost'. U Savetu Evrope smatraju da je to samo formalnost, a po nama nije, jer time ulaze u Poslovnik koji ne poznaje 'ostale delegacije' što je status kakav trenutno ima tzv. Kosovo, ali poznaje status specijalnog gosta. Vrlo je simptomatično što oni to sada, dok traje kampanja, traže i mi smo jasno istakli da se protivimo", ističe Pantić Pilja.Ona objašnjava da je procedura takva da su predali zahtev Birou PS SE, onda je Biro uputio Političkom komitetu, koji treba da usvoji zahtev, da mišljenje i vrati Birou na konačno odlučivanje."Mi smo se potrudili da to ne bude na dnevnom redu, jer smatramo da je to Kurtijeva predizborna kampanja. Posebno jer ništa nisu ispoštovali iz izveštaja koji je sačinila izvestilac Dora Bakojani, kada su aplicirali da postanu punopravni članovi SE i to su bili naši argumenti zašto ne treba da im se dozvoli status gosta. Smatramo da se time ipak nešto menja i da bi to za njih bila nagrada, a nisu ništa učinili oko Zajednice srpskih opština niti bili čega drugog. Diplomatskom aktivnošću uspeli smo da obezbedimo da sutra ne bude na dnevnom redu, a da li će biti na januarskom zasedanju, videćemo", objašnjava Pantić Pilja.Ona ističe da "znajući njih uvek može da se desi da neko u poslednji čas pokrene to pitanje, jer gledaju da ne poštuju procedure", ali da je trenutno atmosfera takva da to ne bude na dnevnom redu Političkog komiteta.Naša delegacije je uputila pisma državama u okviru Saveta Evrope, onima koji priznaju i ne priznaju tzv. Kosovo. U njemu se nalaze argumenti Srbije, da tzv. Kosovo nije država, da su prava Srba svakodnevno ugrožena, ali i da Kurti ima nameru da apliciranje za status specijalnog gosta, koristi u kampanji."Dosta delegacija je bilo iznenađeno aplikacijom Prištine. Čak mislim da su to možda uradili i na svoju ruku. Biro je po proceduri morao da pošalje Političkom komitetu zahtev. Na sednici Biroa su se određeni poslanici pobunili, jer su smatrali da nema osnova da se izađe u susret. Očigledno je da jedinstvenog stava nema", tvrdi Pantić Pilja.Inače, prema podacima sa sajta Saveta Evrope, Skupština je, kako bi olakšala proces pristupanja državama iz centralne i istočne Evrope, 1989. godine uvela tzv. status specijalnog gosta, koji se primenjuje na sve nacionalne zakonodavne skupštine evropskih država nečlanica, koje su potpisale Helsinški završni akt (1975) i Pariske povelje za novu Evropu. Status je, navodi se, sada otvoren za parlamente država koje su podnele zahtev za članstvo u Savetu Evrope.Odluku o dodeli statusa specijalnog gosta donosi Biro PSSE. Ovde Srbija nema članove, pa će, ukoliko do glasanja dođe morati da se oslanja na druge zemlje. Glasaju poslanici koji dolaze iz različitih poslaničkih grupa, vlasti i opozicije država članica SE.Ovaj status je do sada imala samo Belorusija, međunarodno priznata država što Kosovo nije."Narodna skupština Belorusije je dobila status 16. septembra 1992. godine, ali je odlukom Biroa suspendovana 13. januara 1997. godine. Broj mesta dodeljenih svakoj delegaciji specijalnog gosta je isti kao i onaj koji će verovatno biti dodeljen kada postane punopravni član. Specijalni gosti imaju mnoga prava u Skupštini i u odborima (osim u Zajedničkom odboru, Nadzornom odboru i Odboru za Poslovnik, imunitet i institucionalna pitanja), sa izuzetkom prava da glasaju ili da se kandiduju", objašnjen je status specijalnog gosta.Mimo svih procedura i međunarodnih pravila, tzv. Kosovo je došlo korak do Saveta Evrope. Zapadnjaci, pod vođstvom Nemačke, su pogurali Prištinu iako je svima jasno da ne ispunjava kriterijume za članstvo u organizaciji koje se "temelji na vladavini prava". Ostalo je još da Komitet ministara aminuje članstvo, ali je Kurtiju postavljen uslov da makar započne formiranje Zajednice srpskih opština, što on odbija.Pogledajte i:
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
srbija, srbija – politika, politika, kosovo i metohija (kim)
srbija, srbija – politika, politika, kosovo i metohija (kim)
Takozvano Kosovo podnelo zahtev da postane specijalni gost Saveta Evrope
Takozvano Kosovo podnelo je zahtev da dobije status specijalnog gosta u Savetu Evrope, saznaje RT Balkan. Beograd je međutim prozreo namere i zahtev se najverovatnije sutra neće naći na dnevnom redu Političkog komiteta. Uz Srbiju su stale Španija i Mađarska.
Beograd je povukao diplomatske poteze i kako sada stvari stoje, zahtev Prištine se neće naći na dnevnom redu sednice Političkog komiteta koja je sutra u Parizu. U pomoć Beogradu priskočili su Mađari i Španci, a ni Francuzi se ne slažu sa potezima Prištine, prenosi RT Balkan.
Ta saznanja potvrdila je šefica srpske delegacije u Savetu Evrope Biljana Pantić Pilja, koja se nalazi u Parizu i prati da se nešto ne promeni u poslednji čas.
"Tzv. Kosovo se sada vodi kao 'ostale delegacije' što ne postoji u Poslovniku Parlamentarne skupštine Saveta Evrope. Međutim, oni su poslali pismo Birou PS SE gde su tražili da njihov status postane 'specijalni gost'. U Savetu Evrope smatraju da je to samo formalnost, a po nama nije, jer time ulaze u Poslovnik koji ne poznaje 'ostale delegacije' što je status kakav trenutno ima tzv. Kosovo, ali poznaje status specijalnog gosta. Vrlo je simptomatično što oni to sada, dok traje kampanja, traže i mi smo jasno istakli da se protivimo", ističe Pantić Pilja.
Ona objašnjava da je procedura takva da su predali zahtev Birou PS SE, onda je Biro uputio Političkom komitetu, koji treba da usvoji zahtev, da mišljenje i vrati Birou na konačno odlučivanje.
"Mi smo se potrudili da to ne bude na dnevnom redu, jer smatramo da je to Kurtijeva predizborna kampanja. Posebno jer ništa nisu ispoštovali iz izveštaja koji je sačinila izvestilac Dora Bakojani, kada su aplicirali da postanu punopravni članovi SE i to su bili naši argumenti zašto ne treba da im se dozvoli status gosta. Smatramo da se time ipak nešto menja i da bi to za njih bila nagrada, a nisu ništa učinili oko Zajednice srpskih opština niti bili čega drugog. Diplomatskom aktivnošću uspeli smo da obezbedimo da sutra ne bude na dnevnom redu, a da li će biti na januarskom zasedanju, videćemo", objašnjava Pantić Pilja.
Ona ističe da "znajući njih uvek može da se desi da neko u poslednji čas pokrene to pitanje, jer gledaju da ne poštuju procedure", ali da je trenutno atmosfera takva da to ne bude na dnevnom redu Političkog komiteta.
Naša delegacije je uputila pisma državama u okviru Saveta Evrope, onima koji priznaju i ne priznaju tzv. Kosovo. U njemu se nalaze argumenti Srbije, da tzv. Kosovo nije država, da su prava Srba svakodnevno ugrožena, ali i da Kurti ima nameru da apliciranje za status specijalnog gosta, koristi u kampanji.
"Dosta delegacija je bilo iznenađeno aplikacijom Prištine. Čak mislim da su to možda uradili i na svoju ruku. Biro je po proceduri morao da pošalje Političkom komitetu zahtev. Na sednici Biroa su se određeni poslanici pobunili, jer su smatrali da nema osnova da se izađe u susret. Očigledno je da jedinstvenog stava nema", tvrdi Pantić Pilja.
Inače, prema podacima sa sajta Saveta Evrope, Skupština je, kako bi olakšala proces pristupanja državama iz centralne i istočne Evrope, 1989. godine uvela tzv. status specijalnog gosta, koji se primenjuje na sve nacionalne zakonodavne skupštine evropskih država nečlanica, koje su potpisale Helsinški završni akt (1975) i Pariske povelje za novu Evropu. Status je, navodi se, sada otvoren za parlamente država koje su podnele zahtev za članstvo u Savetu Evrope.
Odluku o dodeli statusa specijalnog gosta donosi Biro PSSE. Ovde Srbija nema članove, pa će, ukoliko do glasanja dođe morati da se oslanja na druge zemlje. Glasaju poslanici koji dolaze iz različitih poslaničkih grupa, vlasti i opozicije država članica SE.
Ovaj status je do sada imala samo Belorusija, međunarodno priznata država što Kosovo nije.
"Narodna skupština Belorusije je dobila status 16. septembra 1992. godine, ali je odlukom Biroa suspendovana 13. januara 1997. godine. Broj mesta dodeljenih svakoj delegaciji specijalnog gosta je isti kao i onaj koji će verovatno biti dodeljen kada postane punopravni član. Specijalni gosti imaju mnoga prava u Skupštini i u odborima (osim u Zajedničkom odboru, Nadzornom odboru i Odboru za Poslovnik, imunitet i institucionalna pitanja), sa izuzetkom prava da glasaju ili da se kandiduju", objašnjen je status specijalnog gosta.
Mimo svih procedura i međunarodnih pravila, tzv. Kosovo je došlo korak do Saveta Evrope. Zapadnjaci, pod vođstvom Nemačke, su pogurali Prištinu iako je svima jasno da ne ispunjava kriterijume za članstvo u organizaciji koje se "temelji na vladavini prava". Ostalo je još da Komitet ministara aminuje članstvo, ali je Kurtiju postavljen uslov da makar započne formiranje Zajednice srpskih opština, što on odbija.
