Prst u oko Vašingtonu: Srbija na meti Stejt departmenta zbog zakona koji je smišljen u Americi
19:15 08.12.2024 (Osveženo: 09:22 09.12.2024)
© WikiMedia Commons
Pratite nas
Zabrinutost Stejt departmenta zbog predloga srpskog zakona o stranim agentima, blaže verzije američkog zakona koji je na snazi od 1938. godine, više je od licemerja i predstavlja još jedan primer je endemskog američkog rasizma zasnovanog na mitu o izuzetnosti, smatra novinar RT Nebojša Malić.
Sjedinjene Američke Države duboko su zabrinute zbog implikacija koje bi predloženi zakon o stranim agentima u Srbiji mogao da ima na demokratiju, ljudska prava i osnovne slobode, uključujući slobode izražavanja i udruživanja, navodi se u odgovoru portparola Stejt departmenta za američki režimski radio Slobodna Evropa.
Srpski zakon – američka iskustva
„Takav zakon mogao bi da suzi prostor za delovanje građanskog društva, stigmatizuje organizacije civilnog društva koje rade na unapređenju života građana Srbije i ometa rad nezavisnih medija koji javnosti pružaju tačne informacije“, navedeno je u odgovoru.
Potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vulin izjavio je da je Pokret socijalista predložio zakon o stranim agentima na usvajanje Skupštini Srbije polazeći od iskustava Zakona o registraciji stranih agenata, donetog i primenjivanog u SAD.
Amerikanci hapse strane agente kod kuće, brane ih u inostranstvu
Čuveni američki FARA zakon (Zakon o registraciji stranih agenata) na snazi je još od 1938. godine i dosta je rigidniji od njegovih kopija usvojenih u drugim državama, kaže Malić za Sputnjik.
Kad su Gruzijci hteli da usvoje svoju verziju tog zakona koja je bila dosta blaža od američke, Amerikanci su „skičali“ protiv tog predloga jer je on direktno uticao na američke nevladine organizacije, smatra Malić.
„Oni su premrežili tu zemlju svojim agentima što je za njih sasvim normalno. Jer to je 'demokratija' kad američke nevladine organizacije diktiraju politiku, a kad narod neke zemlje slobodno glasa o svojoj sudbini onda je to diktatura, 'maligni ruski uticaj', populizam itd. Ista priča se dešava i u Srbiji. Zakon o registraciji stranih agenata bi omogućio da se vidi ko je tačno na kom spisku koje strane ambasade, što se manje-više već zna, neformalno, ali bi po tom zakonu morao da postoji i javni registar.“
Srpska verzija zakona o stranim agentima sigurno će biti blaža od originalne američke, dodaje Malić uz podsećanje da su u SAD ljudi završavali u zatvorima ako se ne bi prijavili da rade kao strani agenti.
„Navodno, po tvrdnjama američke vlasti oni i jesu de fakto radili kao strani agenti, a onda bi im je presuda zavisila od interpretacije federalnih sudija, što znači da je američki zakon dosta striktniji i samim tim je u Americi veća diktatura i kršenje sloboda građana nego što bi bila po ovom našem zakonu. Ali oni svejedno skiče, a znamo i zašto. Zato što to smeta njihovoj koncepciji kako se sprovodi njihova verzija demokratije u smislu – veži konja gde ti gazda kaže.“
Više od licemerja – američki endemski rasizam
Činjenicu da Amerikanci potencijalno usvajanje lokalnih verzija FARA zakona u trećim zemljama kritikuju kao usvajanje „ruskog zakona o stranim agentima“ Malić objašnjava američkim stavom da je njima sve dozvoljeno a da drugima nije dozvoljeno ništa.
„Jer oni su bukvalno nezamenjiva nacija, sjajni grad na nekom brdu koji je bolji od ostalih, hajde da kažemo otprilike ono što je kapetan Hamza rekao Vuku Mićunoviću u 'Gorskom vijencu'. Oni jednostavno tako razmišljaju i to je katehizis njihove političke klase još od Džordža Vašingtona. E sad, hoće li tu političku klasu malo počistiti Tramp ili neće, ili će mu ona doći glave to ostaje da se vidi. Znate, svi koji kažu 'to je licemerje pa i vi to imate i zašto se tako ponašate' nekako promašaju poentu, zato što je poenta da se oni ničega ne stide. I da bukvalno misle da je njima sve dozvoljeno a da je svima drugima sve zabranjeno.“
Takav stav mogao bi se nazvati rasističkim s tim što taj rasizam nije vezan za rasnu pripadnost nego za tzv. izuzetnost njihovog političkog poretka koji je navodno najbolji mogući i bogom dan, za njih neupitan dok svi drugi moraju da ga imitiraju iako ga nisu dostojni, smatra Malić.
„Čak i među najčestitijim neobrazovanim Amerikancima to je nešto o čemu se ne razmišlja jer se to jednostavno podrazumeva. I to je jedan od razloga zašto se po svetu ponašaju kao slon u staklarskoj radnji“, zaključio je Malić.
Pogledajte i:
