https://lat.sputnikportal.rs/20241207/hrvatski-naucnici-pomeraju-granice--moguce-je-oziveti-ljudski-mozak-nakon-smrti-1180347194.html
Naučnici pomeraju granice: Moguće je oživeti ljudski mozak nakon smrti
Naučnici pomeraju granice: Moguće je oživeti ljudski mozak nakon smrti
Sputnik Srbija
Grupa neuronaučnika sa Medicinskog fakulteta Jejl godinama pomera granice nauke i medicine kada je mozak u pitanju. 07.12.2024, Sputnik Srbija
2024-12-07T21:58+0100
2024-12-07T21:58+0100
2024-12-09T09:02+0100
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
sad
jejl
hrvatska
ljudski mozak
medicina
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/05/09/1171991413_0:225:1024:801_1920x0_80_0_0_7a03b7fb3c3cd839340ab1d3fc94238e.jpg
Još 2019. godine naučnici, u kojoj je nekoliko hrvatskih naučnika sa američkom adresom, na čelu sa profesorom Nenadom Šestanom uspeli su da delimično ožive mozak svinje četiri sata nakon što je životinja uginula. Sada su otišli korak dalje.Kako su tada objavili u svom radu u časopisu Nejčr, njihov radikalni "tretman" pod nazivom BrejnEKS uspeo je da "oživi" mozak svinje nekoliko sati nakon njene smrti i vađenja tog organa iz lobanje.Sada su usavršili istu tehniku, registrovali nekoliko patenata i testirali da li će delovati na ljudski mozak.Zvonimir Vrselja, neuronaučnik sa Jejla koji je deo tima profesora Šestana, potvrdio je u intervjuu za Nju sajentist da je ovo veliki uspeh, ali i da je ceo tim izuzetno oprezan jer bi njihovo istraživanje potencijalno moglo doneti prekretnicu u medicini.Naime, oživljavanje mrtvog ljudskog mozga moglo bi biti od velikog značaja za lekare i naučnike. Ne samo da bi istraživači mogli da testiraju lekove na „reanimiranim mozgovima“, što bi zauzvrat moglo da dovede do boljih tehnika lečenja, već bi tehnologija koju koriste za „reanimaciju mozga“ mogla da se koristi za spasavanje ljudi na ivici smrti ili za čuvanje organa za transplantaciju „u životu“.Međutim, Vrselja i njegov tim su veoma oprezni u eksperimentima.„Morali smo da razvijemo nove metode kako bismo osigurali da ne postoji električna aktivnost koja bi se na bilo koji način mogla protumačiti kao trag svesti“, naglasio je Vrselja.U prevodu, iako su mozgovi u laboratoriji, koji su bili povezani sa specijalnim uređajima i kroz koje je kružio specijalni BrejnEks koktel lekova, davali znake života u smislu promene boje tkiva, uspostavljanja mikrocirkulacije i specifičnih molekularnih i ćelijskih funkcija, oni nisu bili "živi" u pravom smislu te reči.Upravo suprotno - ni u jednom trenutku nismo primetili bilo kakvu organizovanu električnu aktivnost povezanu sa svesnošću, percepcijom ili bilo kojom drugom višom funkcijom mozga, navodi se u njihovom radu.Njihov cilj je da održe ćelijsku aktivnost u mozgu kako bi se lekovi za neurološke bolesti poput Alchajmerove i Parkinsonove bolesti mogli testirati u laboratorijskim uslovima. S obzirom na to da je u svetu sve više ovakvih neuroloških bolesti, ovakav sistem testiranja bi u budućnosti mogao biti od ogromnog značaja.Modifikovana verzija BrejnEks-a, nazvana OrganEks, testirana na svinjama, obnovila je ćelijsku funkciju u organima kao što su srce, mozak i bubrezi čak i sat nakon smrti. Za naučnike, to je veliki korak napred ka održavanju organa za transplantaciju duže „živim“, što bi za neke ljude moglo značiti razliku između života i smrti.Pogledajte i:
sad
hrvatska
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, sad, jejl, hrvatska, ljudski mozak, medicina
nauka i tehnologija, sad, jejl, hrvatska, ljudski mozak, medicina
Naučnici pomeraju granice: Moguće je oživeti ljudski mozak nakon smrti
21:58 07.12.2024 (Osveženo: 09:02 09.12.2024) Grupa neuronaučnika sa Medicinskog fakulteta Jejl godinama pomera granice nauke i medicine kada je mozak u pitanju.
Još 2019. godine naučnici, u kojoj je nekoliko hrvatskih naučnika sa američkom adresom, na čelu sa profesorom Nenadom Šestanom uspeli su da delimično ožive mozak svinje četiri sata nakon što je životinja uginula. Sada su otišli korak dalje.
Kako su tada objavili u svom radu u časopisu Nejčr, njihov radikalni "tretman" pod nazivom BrejnEKS uspeo je da "oživi" mozak svinje nekoliko sati nakon njene smrti i vađenja tog organa iz lobanje.
Sada su usavršili istu tehniku, registrovali nekoliko patenata i testirali da li će delovati na ljudski mozak.
Zvonimir Vrselja, neuronaučnik sa Jejla koji je deo tima profesora Šestana, potvrdio je u
intervjuu za Nju sajentist da je ovo veliki uspeh, ali i da je ceo tim izuzetno oprezan jer bi njihovo istraživanje potencijalno moglo doneti prekretnicu u medicini.
Naime, oživljavanje mrtvog ljudskog mozga moglo bi biti od velikog značaja za lekare i naučnike. Ne samo da bi istraživači mogli da testiraju lekove na „reanimiranim mozgovima“, što bi zauzvrat moglo da dovede do boljih tehnika lečenja, već bi tehnologija koju koriste za „reanimaciju mozga“ mogla da se koristi za spasavanje ljudi na ivici smrti ili za čuvanje organa za transplantaciju „u životu“.
Međutim, Vrselja i njegov tim su veoma oprezni u eksperimentima.
„Morali smo da razvijemo nove metode kako bismo osigurali da ne postoji električna aktivnost koja bi se na bilo koji način mogla protumačiti kao trag svesti“, naglasio je Vrselja.
U prevodu, iako su mozgovi u laboratoriji, koji su bili povezani sa specijalnim uređajima i kroz koje je kružio specijalni BrejnEks koktel lekova, davali znake života u smislu promene boje tkiva, uspostavljanja mikrocirkulacije i specifičnih molekularnih i ćelijskih funkcija, oni nisu bili "živi" u pravom smislu te reči.
Upravo suprotno - ni u jednom trenutku nismo primetili bilo kakvu organizovanu električnu aktivnost povezanu sa svesnošću, percepcijom ili bilo kojom drugom višom funkcijom mozga, navodi se u njihovom radu.
Njihov cilj je da održe ćelijsku aktivnost u mozgu kako bi se lekovi za neurološke bolesti poput Alchajmerove i Parkinsonove bolesti mogli testirati u laboratorijskim uslovima. S obzirom na to da je u svetu sve više ovakvih neuroloških bolesti, ovakav sistem testiranja bi u budućnosti mogao biti od ogromnog značaja.
Modifikovana verzija BrejnEks-a, nazvana OrganEks, testirana na svinjama, obnovila je ćelijsku funkciju u organima kao što su srce, mozak i bubrezi čak i sat nakon smrti. Za naučnike, to je veliki korak napred ka održavanju organa za transplantaciju duže „živim“, što bi za neke ljude moglo značiti razliku između života i smrti.
