https://lat.sputnikportal.rs/20241130/panika-u-nemackoj-kolika-je-cena-deindustrijalizacije-video-1180041801.html
Panika u Nemačkoj: Kolika je cena deindustrijalizacije? /video/
Panika u Nemačkoj: Kolika je cena deindustrijalizacije? /video/
Sputnik Srbija
Dok vlasti u Nemačkoj, izgleda, nemaju druga posla nego sastavljaju listu bunkera za slučaj imaginarnog ruskog napada, ili to samo podgrevaju paniku od Rusa... 30.11.2024, Sputnik Srbija
2024-11-30T18:15+0100
2024-11-30T18:15+0100
2024-11-30T18:15+0100
svet
svet
svet – politika
svet – ekonomija
ekonomija
nemačka
analize i mišljenja
komentari i analitika
novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0a/1d/1178949276_0:315:3073:2043_1920x0_80_0_0_3eb95d8b88a2796b625bc691b576fcc7.jpg
Kako su krajem oktobra javili svi svetski mediji, „Folksvagen“ je najavio zatvaranje makar tri fabrike u Nemačkoj i smanjenje broja zaposlenih u preostalim; ukupno desetine hiljada će samo tu ostati bez posla, uz smanjenje zarada preostalima. Čelični džin „Tisen Krup“ u narednim godinama – 11.000 otkaza, odnosno čak 40 odsto radne snage, ukazuje „Fajnenšel tajms“. „Dojče ban“ – nemačka železnica – 30.000, ZF Fridrihshafen, proizvođač auto delova – 14.000, „Kontinental“ gume 13.000, SAP 10.000 i tako dalje, hiljade će otpustiti i „Boš“, „Audi“, „Ford“...Skuplje ali zelenoOko 140.000 radnih mesta nestaće samo u nemačkoj auto-industriji u narednih deset godina, predviđa se, a državna televizija sa frankfurtske berze ovih dana donosi prognozu da će industrija čelika do 2030. biti mnogo manja i znatno skuplja nego danas, ali zato – jako utešno – zelenija.No nije to samo pitanje relativno bliske budućnosti, nego i još bliže. Do vanrednih parlamentarnih izbora, zakazanih za 23. februar, očekuje se da će hiljade radnika ostajati bez posla svakog meseca – bar 15.000 do izbora – i čitavih 80 hiljada već tokom iduće godine.U metalskoj industriji – evo još jedne neutešne prognoze, jedna loša prognoza stiže drugu, kao zaraza koja se širi – do 2030. bez posla će ostati 300.000 radnika, upozorava predsednik Asocijacije metalske industrije Štefan Volf.Slom biznis modelaUostalom, magazin „Ekonomist“ ima obilje dobrih razloga da konstatuje da je „nekad dominantna Nemačka sad očajna”, te da se „slama njen biznis model”.„Zemlja je obuzeta strahovima od deindustrijalizacije“, konstatuje časopis porodice Rotšild i kroz grafikone opominje da je industrijska proizvodnja u Nemačkoj već skoro dostigla neslavni – rekordno niski – nivo iz jeka pandemije kovida.„Godinama su bili ubeđeni da su najbolji, a sada je odjednom gotovo“, sa osetnim tonom zluradosti komentariše u londonskom magazinu zvaničnik Evropske unije.Jedan od važnijih razloga ovolikog opadanja jesu i visoke cene energenata zbog seče veza s Rusijom. A vapaj generalnog direktora „Tisen Krupa“ da je Nemačka usred pomenute deindustrijalizacije podseća da je još pre dve godine i asocijacija evropske obojene metalurgije uputila hitan poziv šefici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen da spreči „trajnu deindustrijalizaciju zbog rasta cene struje i gasa“, uz važnu napomenu da ono što bude zatvoreno ima tendenciju da ostane trajno zatvoreno.Industrijski fetišMeđu dodatnim, tipično nemačkim problemima pak „Ekonomist” sad ukazuje i na nedostatak obučene radne snage jer Nemačka stari – druge procene govore o potrebi za prilivom oko 300.000 migranata na godišnjem nivou – a uz to i složena birokratija, „koja u mnogome stiže iz Brisela“ i nemačku ekonomiju, prema proceni Ifo instituta iz Minhena, godišnje košta 146 milijardi evra.A tu je, naravno, i nerešiva enigma konkurencije iz Kine koja je, primera radi, još 2020. bila uvoznik automobila dok je prošle godine postala najveći svetski izvoznik; no nisu samo automobili već i mašine i hemijska industrija, opominje „Ekonomist“, dok „Fajnenšel tajms“ u jednom nedavnom tekstu otkriva koliko se inovacijsko-industrijski svetski poredak okrenuo naglavačke u odnosu na ono što smo navikli: sad Evropska unija zahteva transfer tehnologije od kineskih kompanija koje bi da rade na njenom tlu. Naravno, zato što Kinezi sad imaju ono što evropske kompanije nemaju, a bilo je obrnuto.U svakom slučaju, toplo preporučuje „Ekonomist“, Nemačka mora da prevaziđe svoj „industrijski fetiš“. I da ukine ustavnu zabranu značajnog zaduživanja, što će reći: prestanite da proizvodite i počnite da se zadužujete. Svetski finansijski špekulanti mora da su već počeli da pohlepno trljaju ruke. Tim pre što je procena da su Nemačkoj u narednih 10 godina neophodne javne investicije od 600 milijardi evra kojih nema.Nuklearni ratAli je zato ove godine Nemačka dostigla NATO cilj od dva odsto BDP-a za vojsku. A demohrišćanin Fridrih Merc, verovatni budući kancelar, poručio je Nemcima još pre početka Specijalne vojne operacije da se „ne plaše nuklearnog rata“ kako bi zaustavili Vladimira Putina…Čime preti Nemačka, i šta preti Nemačkoj? Kako će njena ekonomska kriza uticati na političku krizu? I da li joj ima spasa od deindustrijalizacije?O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ razgovarali analitičar Branko Pavlović i nekadašnji dopisnik „Politike“ iz Nemačke Miroslav Stojanović.Pogledajte i:
nemačka
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
svet, svet – politika, svet – ekonomija, ekonomija, nemačka, analize i mišljenja, komentari i analitika, novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem
svet, svet – politika, svet – ekonomija, ekonomija, nemačka, analize i mišljenja, komentari i analitika, novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem
Panika u Nemačkoj: Kolika je cena deindustrijalizacije? /video/
Dok vlasti u Nemačkoj, izgleda, nemaju druga posla nego sastavljaju listu bunkera za slučaj imaginarnog ruskog napada, ili to samo podgrevaju paniku od Rusa kako bi opravdali svoje saučešće u stvarnom NATO napadu na Rusiju, istinska panika sve se više širi nemačkom ekonomijom: dosadašnji giganti industrije najavljuju otpuštanje mnogih hiljada radnika.
Kako su krajem oktobra javili svi svetski mediji, „Folksvagen“ je najavio zatvaranje makar tri fabrike u Nemačkoj i smanjenje broja zaposlenih u preostalim; ukupno desetine hiljada će samo tu ostati bez posla, uz smanjenje zarada preostalima. Čelični džin „Tisen Krup“ u narednim godinama – 11.000 otkaza, odnosno čak 40 odsto radne snage, ukazuje „Fajnenšel tajms“. „Dojče ban“ – nemačka železnica – 30.000, ZF Fridrihshafen, proizvođač auto delova – 14.000, „Kontinental“ gume 13.000, SAP 10.000 i tako dalje, hiljade će otpustiti i „Boš“, „Audi“, „Ford“...
Oko 140.000 radnih mesta nestaće samo u nemačkoj auto-industriji u narednih deset godina, predviđa se, a državna televizija sa frankfurtske berze ovih dana donosi prognozu da će industrija čelika do 2030. biti mnogo manja i znatno skuplja nego danas, ali zato – jako utešno – zelenija.
No nije to samo pitanje relativno bliske budućnosti, nego i još bliže. Do vanrednih parlamentarnih izbora, zakazanih za 23. februar, očekuje se da će hiljade radnika ostajati bez posla svakog meseca – bar 15.000 do izbora – i čitavih 80 hiljada već tokom iduće godine.
U metalskoj industriji – evo još jedne neutešne prognoze, jedna loša prognoza stiže drugu, kao zaraza koja se širi – do 2030. bez posla će ostati 300.000 radnika, upozorava predsednik Asocijacije metalske industrije Štefan Volf.
Uostalom, magazin „Ekonomist“ ima obilje dobrih razloga da konstatuje da je „nekad dominantna Nemačka sad očajna”, te da se „slama njen biznis model”.
„Zemlja je obuzeta strahovima od deindustrijalizacije“, konstatuje časopis porodice Rotšild i kroz grafikone opominje da je industrijska proizvodnja u Nemačkoj već skoro dostigla neslavni – rekordno niski – nivo iz jeka pandemije kovida.
„Godinama su bili ubeđeni da su najbolji, a sada je odjednom gotovo“, sa osetnim tonom zluradosti komentariše u londonskom magazinu zvaničnik Evropske unije.
Jedan od važnijih razloga ovolikog opadanja jesu i visoke cene energenata zbog seče veza s Rusijom. A vapaj generalnog direktora „Tisen Krupa“ da je Nemačka usred pomenute deindustrijalizacije podseća da je još pre dve godine i asocijacija evropske obojene metalurgije uputila hitan poziv šefici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen da spreči „trajnu deindustrijalizaciju zbog rasta cene struje i gasa“, uz važnu napomenu da ono što bude zatvoreno ima tendenciju da ostane trajno zatvoreno.
Među dodatnim, tipično nemačkim problemima pak „Ekonomist” sad ukazuje i na nedostatak obučene radne snage jer Nemačka stari – druge procene govore o potrebi za prilivom oko 300.000 migranata na godišnjem nivou – a uz to i složena birokratija, „koja u mnogome stiže iz Brisela“ i nemačku ekonomiju, prema proceni Ifo instituta iz Minhena, godišnje košta 146 milijardi evra.
A tu je, naravno, i nerešiva enigma konkurencije iz Kine koja je, primera radi, još 2020. bila uvoznik automobila dok je prošle godine postala najveći svetski izvoznik; no nisu samo automobili već i mašine i hemijska industrija, opominje „Ekonomist“, dok „Fajnenšel tajms“ u jednom nedavnom tekstu otkriva koliko se inovacijsko-industrijski svetski poredak okrenuo naglavačke u odnosu na ono što smo navikli: sad Evropska unija zahteva transfer tehnologije od kineskih kompanija koje bi da rade na njenom tlu. Naravno, zato što Kinezi sad imaju ono što evropske kompanije nemaju, a bilo je obrnuto.
U svakom slučaju, toplo preporučuje „Ekonomist“, Nemačka mora da prevaziđe svoj „industrijski fetiš“. I da ukine ustavnu zabranu značajnog zaduživanja, što će reći: prestanite da proizvodite i počnite da se zadužujete. Svetski finansijski špekulanti mora da su već počeli da pohlepno trljaju ruke. Tim pre što je procena da su Nemačkoj u narednih 10 godina neophodne javne investicije od 600 milijardi evra kojih nema.
Ali je zato ove godine Nemačka dostigla NATO cilj od dva odsto BDP-a za vojsku. A demohrišćanin Fridrih Merc, verovatni budući kancelar, poručio je Nemcima još pre početka Specijalne vojne operacije da se „ne plaše nuklearnog rata“ kako bi zaustavili Vladimira Putina…
Čime preti Nemačka, i šta preti Nemačkoj? Kako će njena ekonomska kriza uticati na političku krizu? I da li joj ima spasa od deindustrijalizacije?
O ovim su pitanjima u „
Novom Sputnjik poretku“ razgovarali analitičar Branko Pavlović i nekadašnji dopisnik „Politike“ iz Nemačke Miroslav Stojanović.
