Evropski narodi beže od EU fašizma, Brisel odgovara – pripremom obojene revolucije u Gruziji
© Tanjug / AP Photo/Shakh Aivazov
Pratite nas
Prosto je neverovatno ponašanje Evropske unije prema Gruziji kojim pokazuje da nije ostao ni privid demokratije, već da je reč o postistini, postmoderni, postdemokratiji, kaže za Sputnjik dr Bojan Dimitrijević, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
Gruzijske vlasti preduzeće diplomatske mere ukoliko ambasador Evropske unije u Tbilisiju Pavel Herčinski ne prekine da se meša u unutrašnja pitanja zemlje i ne promeni retoriku, izjavio je gruzijski premijer Iraklij Kobahidze.
Prema njegovim rečima, saopštenja ambasadora EU odavno idu u prilog opoziciji i protiv vlasti Gruzije, što predstavlja kršenje Bečke konvencije.
Obojena revolucija po ukrajinskom scenariju
Imamo apsurdnu situaciju da za EU u Moldaviji prolazi referendum za koji je glasalo 15.000 ljudi više, uključujući više nego sporne glasove iz dijaspore, a da ne pričamo o spornom izboru predsednika, što bi valjda bio razlog da se ponove izbori, dodaje Dimitrijević.
Jer za jednu takvu krupnu ideju koja očigledno izaziva velike podele u naciji, morala bi da se izglasa neka nesporna, možda dvotrećinska većina, naglašava Dimitrijević.
„S druge strane, u Gruziji gde je po svemu sudeći sve nesporno, ne priznaju se rezultati izbora. Znači, u Moldaviji se priznaju za pola procenta, a u Gruziji ne priznaju za skoro 20 procenata razlike. I ne samo to. Dok se sve vreme govori o mešanju Rusije u izborne procese, EU se na neverovatan način meša u izborne procese, uključujući i sve ovo što je vezano za postizborni proces. I sad se traži ponavljanje izbora i podstiče se opozicija na jednu vrstu obojene revolucije. Čini mi se da to u Gruziji neće proći ali je scenario gotovo isti kao u Ukrajini.“
U Ukrajini je sve počelo kad je bivši predsednik Viktor Janukovič objavio savez sa Rusijom, a onda i sa EU, ali sve to nije bilo dovoljno, dodaje Dimitrijević uz ocenu da je tada „ukrajinska pobednička strana“ bila mnogo čvršća u svom opredeljenju od gruzijske opozicije.
Šarena laža evropskih fondova
U osvrtu na proteste u Gruziji, Dimitrijević podseća da je premijer Gruzije Iraklij Kobahidze objasnio da do 2030. neće biti razgovora o prijemu bilo koje zemlje u EU zbog čega su svi razgovori sa Unijom neozbiljni, bez obzira što im prete izostankom određenih sredstava iz EU fondova.
„Međutim, čovek bi trebalo da se pita da li bi zbog jedne šarene laže, pa makar ona i bila u izvesnom ekonomskom smislu opipljiva, trebalo da žrtvuje svoju suverenu slobodu, a verovatno i mir. Jer ja mislim da je većini građana Gruzije pred očima Ukrajina.“
Gruzijska opozicija pokrenula je protest u četvrtak uveče nakon što je premijer Iraklij Kobahidze izjavio da zemlja do 2028. godine prekida pregovore o članstvu u EU. Tokom mitinga opozicije ispred parlamenta u Tbilisiju privedene su 43 osobe, a povređen je i reporter Sputnjika.
Agresivna manjina neviđena ni u nacističkoj Nemačkoj
Dimitrijević povezuje dešavanja u Gruziji sa najnovijim razvojem događaja u Rumuniji posle prvog kruga predsedničkih izbora na kojima je najviše glasova dobio nezavisni kandidat Kalin Đorđesku.
„Neverovano je šta se dešava u Rumuniji. Pod kojim okolnostima mogu u Rumuniji da se ponove izbori za prvi krug? Ja ne znam za nešto slično. Pazite, u Ukrajini su kad je svojevremno pobedio Juščenko, a de fakto je i tad pobedio Janukovič, izmislili treći krug.“
Manjina koja gubi toliko je agresivna da organizuje proteste protiv Đeorđeskua a pri tom je on krajnje normalno ocenio situaciju i verovatno ništa spektakularno ne bi mogao da učini, jer je Rumunija „okovana nevladinim organizacijama zapadnog porekla“, dodaje Dimitrijević.
Situacija u kojoj se organizuju protesti protiv čoveka koji je dobio relativnu većinu u prvom krugu izbora, organizovanih po svim važećim pravilima, nije viđena ni u nacističkoj Nemačkoj, ističe Dimitrijević.
„Da vi ne date da pobedi jednom čoveku po pravilima koja ste vi izmislili, to znači da mogu da pobede isključivo oni koji su u skladu sa voljom kolektivnog Zapada i nesrećne EU, jer ovo što rade je apsurd. Valjda će svakom normalnom čoveku u Gruziji biti smešno ovo što se dešava u Rumuniji. Evo ja za svog života, a nisam tako mlad, ne pamtim da su negde poništeni izbori u prvom krugu, kako se traži. Pri tom, nisu to jednokružni izbori pa da čovek kaže da su to očajnici i da ih razumemo. Ovo su dvokružni izbori. Poraz je doživeo premijer, glavna uzdanica EU ispala je iz prvog kruga. Pa valjda je građanima Gruzije jasno s kim imaju posla.“
EU postaje neprivlačna
Prema Dimitrijeviću, EU je apsolutno neprivlačna za građane zemalja kandidata za članstvo, što pokazuju i podaci iz Srbije gde je podrška priključenju Uniji pala na 40 odsto a bila je skoro na 70 procenata.
Sad je i Gruzija rekle „ne“ ovakvoj EU, a faktički i Moldavija, pa se to čak može reći i za Ukrajinu u vreme pobede Janukoviča na izborima, pa i pobede Zelenskog koji je bio prevara jer je pobedio na ideji da će vratiti ravnopravnost Rusa i da će primenjivati Minske sporazume, dodaje Dimitrijević.
„I narodi EU su počeli da govore 'ne' ovakvoj EU. Šta su uradili Mađari, šta su uradili Slovaci? Šta u krajnjoj liniji predstavlja Alternativa za Nemačku? Da je iole demokratska atmosfera u Nemačkoj koliko bi glasova mogla da osvoji AfD? I šta bi tu tek bilo? Marin Lepen je do juče zastupala ideju kako bi Francuska trebalo da izađe iz EU a ona je tamo da su bile normalne okolnosti morala da formira vladu. Znači jedna Francuska je rekla 'ne' ovakvoj EU i šta da pričamo dalje? Ali kako vi možete da formirate bilo kakvu vlast koja je protiv duboke evropske države kad je u Francuskoj na vlasti predsednik vlade za kog ne bi glasalo ni deset odsto Francuza?“
Ko drži zakulisnu moć u EU
Dimitrijević podseća da su i u Holandiji relativni pobednici izbora bili desničari, a onda su iz EU poručili da niko nipošto sa njima ne može u koaliciju, što je „jedna vrsta fašizma u kom normalna politička stranka koja je pobedila na izborima ne sme da formira vladu“.
A sve to nam pokazuje da bi sve evropske vlade padale kao kule od karata kad bi u EU bila iole demokratska atmosfera, naglašava Dimitrijević.
„Očigledno da je još uvek jaka ta zakulisna moć koja drži medije, neformalne centre moći i novac moćna, ali mi sada sa sigurnošću možemo tvrditi da velika većina zemalja Evrope protiv ovakve EU, a o zemljama istoka da i ne govorimo. Posle poništavanja prvog kruga predsedničkih izbora ko će doživljavati Rumuniju kao normalnu zemlju i ko će doživljavati integraciju u EU kao prirodan i pozitivan proces? Od toga treba bežati glavom bez obzira, ko god ima imalo pameti“, zaključio je Dimitrijević.
Pogledajte i:
