https://lat.sputnikportal.rs/20241125/izlozba-o-ugrozenim-srpskim-manastirima-u-sedistu-unesko-a-u-parizu-1179859121.html
Izložba o ugroženim srpskim manastirima u sedištu Uneska u Parizu /video/
Izložba o ugroženim srpskim manastirima u sedištu Uneska u Parizu /video/
Sputnik Srbija
U sedištu UNESKO-a u Parizu u toku je otvaranje izložbe posvećene srpskim kulturnim dobrima koja su upisana na Listu svetske baštine u opasnosti - manastirima... 25.11.2024, Sputnik Srbija
2024-11-25T19:31+0100
2024-11-25T19:31+0100
2024-11-25T20:32+0100
kultura
kultura
kultura – vesti
unesko
visoki dečani
gračanica
pećka patrijaršija
bogorodica ljeviška
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/01/05/1166046290_135:0:1465:748_1920x0_80_0_0_7f4374e6a090ddec791e847c823b055d.jpg
Izložbu je otvorio patrijarh srpski Porfirije, u prisustvu ministra kulture Nikole Selakovića, a na izložbi je i direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Arno Gujon, kao i predstavnici Uneska.Patrijarh srpski Porfirije izjavio je da je stavljanjem srpskih svetinja pod svoju zaštitu Unesko pokazao njihov univerzalni značaj za ceo svet.On je istakao da manastiri imaju univerzalni značaj i da pripadaju celom svetu što ne negira njihovu primarnu pripadnost srpskom narodu i srpskoj pravoslavnoj crkvi koji su ih iznedrili."Visoki Dečani ne gube svoj identitet. Pre tačno 20 godina manastir Visoki Dečani je upisan na Uneskovu listu svetske baštine i to je povod našeg večerašnjeg okupljanja. Dve godine kasnije, 2006. još tri srpske svetinje sa područja Kosova i Metohije, Pećka Patrijaršija, Gračanica i Bogrodica Ljeviška takođe su upisani na listu svetske baštine u opasnosti", rekao je patrijarh Porfirije.Naglasio je da je stavljanjem Visokih Dečana i druge tri srpske svetinje pod svoju zaštitu, Unesko pokazao njihov univerzalni značaj za celi civilizovani svet, istovremeno ih čuvajući za buduće naraštaje, ''za sve one koji traže mir, teže dobru i ljube svetost''."Zbog toga smo mi, kao narod i kao crkva, neizmerno blagodarni Unesku, koji je svojom delatnošću učinio da se, ko zna koji put, pokažu istinitim reči Jevanđelja da svetlost svetli u tami i tama je ne obuze. Neka upravo ta tiha svetlost kojom celom svetu sijaju Visoki Dečani ispuni sve nas ovde sabrane, sve ljude dečanskog okruženja i celog sveta i neka nas svagda vodi kroz život", poručio je poglavar SPC.Istakao je da brojne crkve i manastire u Srbiji i u Francuskoj, ali i u čitavom svetu, nisu samo duhovni svetionici, već predstavljaju remek dela, arhitekture i umetnosti čitavog čovečanstva.Kako je rekao, svojim trajanjem i delovanjem Visoki Dečani su, kao i svaka druga hrišćanska svetinja, uvek svedočili svetost i ukazivali na nju kao na najviši ideal i imperativ Jevanđelja iskazan rečima Gospodnjim: "Budite sveti jer sam ja svet"."Visoki Dečani zbog složenih istorijskih okolnosti kroz koje je srpski narod kroz vekove prolazio, a kroz koje, nažalost i danas prolazi, svoju primarnu svetlonosnu misiju su konstantno ćutke i dostojanstveno ostvarivali svedočeći i u najmračnijim vremenima da je svetost jedini ispravni put i jedini pravi cilj svakoga čoveka. Tako su oni i onda kada je tama zla, greha, mržnje i nasilja bila najgušća i kada se činilo da nastupa njen trijumf svojom svetlošću obasjavali put ka dobru, vrlini, miru i ljubavi", rekao je Porfirije.Dodao je da su Visoki Dečani ukazivali na to da je svetost osnovno naznačenje čovekovo, odnosno da je svaki čovek stvoren da bi postao svet, da su manastiri mesta istinskog preobražaja, jer prevashodno kroz podvig, post, molitvu, bogoljublje, bratoljublje i druge vrline preporađaju ljude.Ministar kulture Nikola Selaković prisustvovao je u sedištu Uneska u Parizu otvaranju izložbe posvećene manastirima u AP Kosovo i Methohija.„Čast mi je i zadovoljstvo da vam se obratim ispred Ministarstva kulture i Stalne delegacije Republike Srbije pri Unesku. Posebno, povodom obeležavanja 20 godina od upisa manastira Dečani na Listu svetske baštine i izložbe o srpskim srednjovekovnim manastirima u opasnosti. Slavimo dan kada je ova fantastična srpska riznica duha prepoznata kao svetsko dobro i blago čitavog čovečanstva. To nas neizmerno raduje'', rekao je Selaković.On je dodao da je simbolička vrednost današnje svečanosti mnogostruko uvećana i time što se održava na drugi dan Slave Svetog Stefana Dečanskog.''Manastir Dečani je upravo njegova zadužbina (uz njegovog sina Cara Stefana Dušana), a sama Slava je običaj srpskog naroda koji je na Listi nematerijalne kulturne baštine Uneska“, rekao je ministar Selaković.On je istakao da se kultura u našem vremenu često opisuje kao polje ugroženo mnogim složenim izazovima i naveo da su na globalnom planu, to pandemija, konflikti, ideologije predrasuda i zaborava i mnogi drugi, kao i da je u tim okvirima, iskustvo Srbije, istorijsko i aktuelno veoma posebno.„Naše ukupno iskustvo nam govori da je kultura ključ za rešenje i prevazilaženje izazova sa kojima se sama suočava. Istovremeno, ona je štit od drugih opasnosti koje prete čovečanstvu, i to prepoznavanjem kulture kao izvora i čuvara vrednosti i globalnog javnog dobra“, rekao je ministar Selaković.On je podsetio da Srbija veoma aktivno učestvuje u svim aspektima rada Uneska i njegovim inicijativama, kao i kroz kontribucije fondovima ove organizacije Uneska.''Dozvolite da ponovim da je Republika Srbija sasvim posvećena principima i prioritetima Uneska, kao i ostvarivanju zajedničkih ciljeva i inicijativa unutar UN, uključujući i inicijativu za uspostavljanje posebnog cilja za kulturu nakon 2030. godine. U tom okviru, spremni smo za nastavak i svestrano unapređenje dosadašnje saradnje sa Uneskom i državama članicama. O našem zajedničkom i jedinstvenom razumevanju naše misije na najkonkretniji način smo se osvedočili kada je Unesko 2005. godine organizovao Donatorsku konferenciju za porušene i oštećene spomenike na Kosovu i Metohiji. Na ovom činu prepoznavanja, posvećenosti i solidarnosti bićemo uvek veoma zahvalni,“ istakao je Selaković.Ministar Selaković je istakao da ima obavezu da upravo u sedištu Uneska, i na današnji dan podseti da je srpska kulturna baština na Kosovu i Metohiji i dalje, u 21. veku, jedno od najugroženijih kulturnih dobara u Evropi.„Četiri dobra koja su deo svetske baštine Uneska imaju prepoznatu izuzetnu univerzalnu vrednost i od 2006. godine se nalaze na Listi svetske baštine u opasnosti, manastir Dečani, Pećka patrijaršija, manastir Gračanica i crkva Bogorodice Ljeviške, predstavljeni su u postavci. I pored toga, neprekidni nasrtaji na srpsku baštinu, pokušaji preimenovanja i falsifikovanja istorije postali su gotovo svakodnevica. Samo u periodu 2023-2024. dogodio se 31 napad, od kojih je većina bila usmerena na uništavanje i skrnavljenje kulturnih dobara. I samom Patrijarhu Srpske Pravoslavne Crkve je koliko u maju ove godine bez obrazloženja bio zabranjen boravak na Kosovu i Metohiji u okviru njegovih redovnih dužnosti“, rekao je Selaković.Podsetio je da kada je reč o najnovijim stradanjima, naročito bio dramatičan period posle okončanja ratnih sukoba na AP KiM u junu 1999.''Tada je, u organizovanim napadima, oskrnavljen, oštećen ili u potpunosti uništen veliki broj srpskih crkava i manastira. Sa lica zemlje su trajno uklonjena - primenom eksploziva - i neka dela srpskog srednjovekovnog graditeljstva i slikarstva XIV i XV veka. U velikom talasu nasilja, u martu 2004, je sa Kosova i Metohije proterano nekoliko hiljada Srba Stradali su, među mnogim drugim, i neki od nebično vrednih srpskih spomenika, poput manastira Svetih arhanđela kod Prizrena, manastira Devič i još nekoliko srednjovekovnih crkava u samom gradu Prizrenu. Uništeno je, spaljeno i oštećeno 34 crkve i manastira i razrušena su tri groblja,“ rekao je Selaković.Istakao je da je potrebno skrenuti pažnju i na jedan osoben aspekt ugrožavanja srpskih srednjovekovnih spomenika na AP KiM, čak i onih koji su svetska baština putem falsifikata.Ukazao je da se to čini pre svega kroz krivotvorenje podataka o njihovom poreklu.„Dozvolite mi da od hiljada pomenem samo jedan konkretan slučaj. U Bogorodici Ljeviškoj, u Prizrenu, zajedno sa mnogim freskama, na zidu zapaljene svetinje goreo je i natpis persijskog pesnika Hafiza Širazija iz 14. veka. On glasi: 'Zenica oka moga gnezdo je lepoti tvojoj'. Ovaj predivni stih bio je vekovima skriven ispod maltera, u vreme kada je manastir bio pretvoren u džamiju. Tako, sa jedne strane su mržnja i vatra. Sa druge strane poštovanje i ljubav prema uzvišenom bez granica. Ovo drugo, u rečima velikog pesnika moramo čuvati kao zenicu oka svog. Ne zbog oka, zbog univerzalne lepote i istine“, rekao je on.Poručio je da u ime izuzetne univerzalne vrednosti, čije očuvanje je jedna od ključnih misija Uneska, i u ime istorijske istine, ova izložba budi i poziva savest javnosti, kao i da ona stoji nasuprot svakom nasilju i krivotvorenju.Ministar Selaković je zaključio da izložba svedoči o neophodnosti i plemenitosti misije zaštite kulturnog nasleđa čovečanstva.„Izložba će produbiti znanje o istorijskom značaju srpskih spomenika u AP KiM“Direktor Centra za svetsko nasleđe Uneska, Lazare Elondou Asomo istakao je večeras u sedištu Uneska u Parizu na otvaranju izložbe posvećenoj manastirima u AP Kosovo i Metohija, da se nada će ova izložba produbiti znanje o istorijskom značaju tih spomenika za čovečanstvo kao celinu.On je pohvalio Ministarstvo kulture Srbije, što je priredilo ovu izložbu povodom obeležavanja 20 godina od upisa manastira Visoki Dečani na Uneskovu Listu svetske baštine kulturnih dobara od izuzetnog značaja za čovečanstvo.Podsetio je da je dve godine nakon upisa manastira Dečani na Listu svetske baštine, upis na Listu je proširen sa još tri spomenika na Kosovu i Metohiji, koji su istovremeno upisani na Uneskovu Listu svetske baštine u opasnosti, gde se i danas nalaze.''Kao što mnogi od vas znaju, 2006. godine svetska baština je proširila spisak i uz manastir Dečani priključila tri nove komponente, Pećku patrijaršiju, Gračanicu i Bogorodicu Ljevišku. To je postala srednjevekovna baština na Kosovu koja oličava vizantijsku kulturu sa posebnim stilom i ikonama koje su se razvile na Balkanu između 13. i 17. veka'', dodao je Lazare.On je podsetio da je Manastir Visoki Dečani stavljen na listu svetske baštine koja je u opasnosti i da je to deo Konvencije o Svetskoj baštini koja je osmišljena kao lista nekretnina koje je jako važno sačuvati.''Međunarodna zajednnica kao celina mora da pruža pomoć pod ovom konvencijom“, rekao je Lazare.On je istakao da su od tada studije pokazale da ta lista može da bude nešto što pomaže promeni, inspiriše saradnju i otvaranje kulturnih kanala i međusobne pomoći.''Unesko aktivno učestvuje u promovisanju ove liste u tom pravcu. Upisivanje na ovu listu prepoznaje ono što su univerzalne vrednosti tih mesta koje se nalaze na listi i koje međunarodna zajednica mora da čuva kao celinu i ta lista je međunarodno priznata i pokazala je u poslednjih pedeset godina koliko je vredna'', rekao je on.Zaključio je da je to jedna vredna referentna lista za ono što je baština svih ljudi na planeti i ocenio da istovremeno naglašava i podiže svest o stvarima koje su jako važne i sa kojima se čovečanstvo suočava danas.Izložba u organizaciji Ministarstva kulture Republike Srbije priređena je povodom obeležavanja 20 godina od upisa manastira Dečani na Uneskovu Listu svetske baštine kulturnih dobara od izuzetnog značaja za čovečanstvo.Dve godine nakon upisa manastira Dečani na Listu svetske baštine, 2006. godine, na Listu su upisani i manastiri Pećka patrijaršija i Gračanica i crkva Bogorodice Ljeviške u Prizrenu.Oni su istovremeno upisani na Uneskovu Listu svetske baštine u opasnosti, na kojoj se i danas nalaze.Reč je o vrhunskim ostvarenjima srpske srednjovekovne umetnosti, čiji su ktitori srpski vladari i prvorazrednim spomenicima kulture, koji su iz mnogo razloga odabrani da reprezentuju domete srpskog umetničkog stvaralaštva na području Kosova i Metohije u srednjem veku.Izložba spaja vizuelnu umetnost, interaktivne medije i kulturnu istoriju, a u cilju prenošenja dubokog značaja ovih svetih mesta fokusirana je na „uranjanje“ posetilaca u delikatnu ravnotežu između duhovnog i kulturnog bogatstva i njihovog trenutnog stanja ugroženosti, prikazujući unutrašnjost i spoljašnost četiri kulturna dobra, detalje bogatog zidnog slikarstva i značaja za srpsku istoriju i SPC.Na inicijativu Ministarstva kulture izložba se realizuje u saradnji sa Stalnom delegacijom Republike Srbije pri Unesko, Kancelarijom za Kosovo i Metohiju, Kancelarijom za kulturnu i javnu diplomatiju i Srpskom Pravoslavnom Crkvom - Eparhijom raško-prizrenskom.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
kultura, kultura – vesti, unesko, visoki dečani, gračanica, pećka patrijaršija, bogorodica ljeviška
kultura, kultura – vesti, unesko, visoki dečani, gračanica, pećka patrijaršija, bogorodica ljeviška
Izložbu je otvorio patrijarh srpski Porfirije, u prisustvu ministra kulture Nikole Selakovića, a na izložbi je i direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Arno Gujon, kao i predstavnici Uneska.
Patrijarh srpski Porfirije izjavio je da je stavljanjem srpskih svetinja pod svoju zaštitu Unesko pokazao njihov univerzalni značaj za ceo svet.
On je istakao da manastiri imaju univerzalni značaj i da pripadaju celom svetu što ne negira njihovu primarnu pripadnost srpskom narodu i srpskoj pravoslavnoj crkvi koji su ih iznedrili.
"Visoki Dečani ne gube svoj identitet. Pre tačno 20 godina manastir Visoki Dečani je upisan na Uneskovu listu svetske baštine i to je povod našeg večerašnjeg okupljanja. Dve godine kasnije, 2006. još tri srpske svetinje sa područja Kosova i Metohije, Pećka Patrijaršija, Gračanica i Bogrodica Ljeviška takođe su upisani na listu svetske baštine u opasnosti", rekao je patrijarh Porfirije.
Naglasio je da je stavljanjem Visokih Dečana i druge tri srpske svetinje pod svoju zaštitu, Unesko pokazao njihov univerzalni značaj za celi civilizovani svet, istovremeno ih čuvajući za buduće naraštaje, ''za sve one koji traže mir, teže dobru i ljube svetost''.
"Zbog toga smo mi, kao narod i kao crkva, neizmerno blagodarni Unesku, koji je svojom delatnošću učinio da se, ko zna koji put, pokažu istinitim reči Jevanđelja da svetlost svetli u tami i tama je ne obuze. Neka upravo ta tiha svetlost kojom celom svetu sijaju Visoki Dečani ispuni sve nas ovde sabrane, sve ljude dečanskog okruženja i celog sveta i neka nas svagda vodi kroz život", poručio je poglavar SPC.
Istakao je da brojne crkve i manastire u Srbiji i u Francuskoj, ali i u čitavom svetu, nisu samo duhovni svetionici, već predstavljaju remek dela, arhitekture i umetnosti čitavog čovečanstva.
Kako je rekao, svojim trajanjem i delovanjem Visoki Dečani su, kao i svaka druga hrišćanska svetinja, uvek svedočili svetost i ukazivali na nju kao na najviši ideal i imperativ Jevanđelja iskazan rečima Gospodnjim: "Budite sveti jer sam ja svet".
"Visoki Dečani zbog složenih istorijskih okolnosti kroz koje je srpski narod kroz vekove prolazio, a kroz koje, nažalost i danas prolazi, svoju primarnu svetlonosnu misiju su konstantno ćutke i dostojanstveno ostvarivali svedočeći i u najmračnijim vremenima da je svetost jedini ispravni put i jedini pravi cilj svakoga čoveka. Tako su oni i onda kada je tama zla, greha, mržnje i nasilja bila najgušća i kada se činilo da nastupa njen trijumf svojom svetlošću obasjavali put ka dobru, vrlini, miru i ljubavi", rekao je Porfirije.
Dodao je da su Visoki Dečani ukazivali na to da je svetost osnovno naznačenje čovekovo, odnosno da je svaki čovek stvoren da bi postao svet, da su manastiri mesta istinskog preobražaja, jer prevashodno kroz podvig, post, molitvu, bogoljublje, bratoljublje i druge vrline preporađaju ljude.
Ministar kulture Nikola Selaković prisustvovao je u sedištu Uneska u Parizu otvaranju izložbe posvećene manastirima u AP Kosovo i Methohija.
„Čast mi je i zadovoljstvo da vam se obratim ispred Ministarstva kulture i Stalne delegacije Republike Srbije pri Unesku. Posebno, povodom obeležavanja 20 godina od upisa manastira Dečani na Listu svetske baštine i izložbe o srpskim srednjovekovnim manastirima u opasnosti. Slavimo dan kada je ova fantastična srpska riznica duha prepoznata kao svetsko dobro i blago čitavog čovečanstva. To nas neizmerno raduje'', rekao je Selaković.
On je dodao da je simbolička vrednost današnje svečanosti mnogostruko uvećana i time što se održava na drugi dan Slave Svetog Stefana Dečanskog.
''Manastir Dečani je upravo njegova zadužbina (uz njegovog sina Cara Stefana Dušana), a sama Slava je običaj srpskog naroda koji je na Listi nematerijalne kulturne baštine Uneska“, rekao je ministar Selaković.
On je istakao da se kultura u našem vremenu često opisuje kao polje ugroženo mnogim složenim izazovima i naveo da su na globalnom planu, to pandemija, konflikti, ideologije predrasuda i zaborava i mnogi drugi, kao i da je u tim okvirima, iskustvo Srbije, istorijsko i aktuelno veoma posebno.
„Naše ukupno iskustvo nam govori da je kultura ključ za rešenje i prevazilaženje izazova sa kojima se sama suočava. Istovremeno, ona je štit od drugih opasnosti koje prete čovečanstvu, i to prepoznavanjem kulture kao izvora i čuvara vrednosti i globalnog javnog dobra“, rekao je ministar Selaković.
On je podsetio da Srbija veoma aktivno učestvuje u svim aspektima rada Uneska i njegovim inicijativama, kao i kroz kontribucije fondovima ove organizacije Uneska.
''Dozvolite da ponovim da je Republika Srbija sasvim posvećena principima i prioritetima Uneska, kao i ostvarivanju zajedničkih ciljeva i inicijativa unutar UN, uključujući i inicijativu za uspostavljanje posebnog cilja za kulturu nakon 2030. godine. U tom okviru, spremni smo za nastavak i svestrano unapređenje dosadašnje saradnje sa Uneskom i državama članicama. O našem zajedničkom i jedinstvenom razumevanju naše misije na najkonkretniji način smo se osvedočili kada je Unesko 2005. godine organizovao Donatorsku konferenciju za porušene i oštećene spomenike na Kosovu i Metohiji. Na ovom činu prepoznavanja, posvećenosti i solidarnosti bićemo uvek veoma zahvalni,“ istakao je Selaković.
Ministar Selaković je istakao da ima obavezu da upravo u sedištu Uneska, i na današnji dan podseti da je srpska kulturna baština na Kosovu i Metohiji i dalje, u 21. veku, jedno od najugroženijih kulturnih dobara u Evropi.
„Četiri dobra koja su deo svetske baštine Uneska imaju prepoznatu izuzetnu univerzalnu vrednost i od 2006. godine se nalaze na Listi svetske baštine u opasnosti, manastir Dečani, Pećka patrijaršija, manastir Gračanica i crkva Bogorodice Ljeviške, predstavljeni su u postavci. I pored toga, neprekidni nasrtaji na srpsku baštinu, pokušaji preimenovanja i falsifikovanja istorije postali su gotovo svakodnevica. Samo u periodu 2023-2024. dogodio se 31 napad, od kojih je većina bila usmerena na uništavanje i skrnavljenje kulturnih dobara. I samom Patrijarhu Srpske Pravoslavne Crkve je koliko u maju ove godine bez obrazloženja bio zabranjen boravak na Kosovu i Metohiji u okviru njegovih redovnih dužnosti“, rekao je Selaković.
Podsetio je da kada je reč o najnovijim stradanjima, naročito bio dramatičan period posle okončanja ratnih sukoba na AP KiM u junu 1999.
''Tada je, u organizovanim napadima, oskrnavljen, oštećen ili u potpunosti uništen veliki broj srpskih crkava i manastira. Sa lica zemlje su trajno uklonjena - primenom eksploziva - i neka dela srpskog srednjovekovnog graditeljstva i slikarstva XIV i XV veka. U velikom talasu nasilja, u martu 2004, je sa Kosova i Metohije proterano nekoliko hiljada Srba Stradali su, među mnogim drugim, i neki od nebično vrednih srpskih spomenika, poput manastira Svetih arhanđela kod Prizrena, manastira Devič i još nekoliko srednjovekovnih crkava u samom gradu Prizrenu. Uništeno je, spaljeno i oštećeno 34 crkve i manastira i razrušena su tri groblja,“ rekao je Selaković.
Istakao je da je potrebno skrenuti pažnju i na jedan osoben aspekt ugrožavanja srpskih srednjovekovnih spomenika na AP KiM, čak i onih koji su svetska baština putem falsifikata.
Ukazao je da se to čini pre svega kroz krivotvorenje podataka o njihovom poreklu.
„Dozvolite mi da od hiljada pomenem samo jedan konkretan slučaj. U Bogorodici Ljeviškoj, u Prizrenu, zajedno sa mnogim freskama, na zidu zapaljene svetinje goreo je i natpis persijskog pesnika Hafiza Širazija iz 14. veka. On glasi: 'Zenica oka moga gnezdo je lepoti tvojoj'. Ovaj predivni stih bio je vekovima skriven ispod maltera, u vreme kada je manastir bio pretvoren u džamiju. Tako, sa jedne strane su mržnja i vatra. Sa druge strane poštovanje i ljubav prema uzvišenom bez granica. Ovo drugo, u rečima velikog pesnika moramo čuvati kao zenicu oka svog. Ne zbog oka, zbog univerzalne lepote i istine“, rekao je on.
Poručio je da u ime izuzetne univerzalne vrednosti, čije očuvanje je jedna od ključnih misija Uneska, i u ime istorijske istine, ova izložba budi i poziva savest javnosti, kao i da ona stoji nasuprot svakom nasilju i krivotvorenju.
Ministar Selaković je zaključio da izložba svedoči o neophodnosti i plemenitosti misije zaštite kulturnog nasleđa čovečanstva.
„Izložba će produbiti znanje o istorijskom značaju srpskih spomenika u AP KiM“
Direktor Centra za svetsko nasleđe Uneska, Lazare Elondou Asomo istakao je večeras u sedištu Uneska u Parizu na otvaranju izložbe posvećenoj manastirima u AP Kosovo i Metohija, da se nada će ova izložba produbiti znanje o istorijskom značaju tih spomenika za čovečanstvo kao celinu.
On je pohvalio Ministarstvo kulture Srbije, što je priredilo ovu izložbu povodom obeležavanja 20 godina od upisa manastira Visoki Dečani na Uneskovu Listu svetske baštine kulturnih dobara od izuzetnog značaja za čovečanstvo.
Podsetio je da je dve godine nakon upisa manastira Dečani na Listu svetske baštine, upis na Listu je proširen sa još tri spomenika na Kosovu i Metohiji, koji su istovremeno upisani na Uneskovu Listu svetske baštine u opasnosti, gde se i danas nalaze.
''Kao što mnogi od vas znaju, 2006. godine svetska baština je proširila spisak i uz manastir Dečani priključila tri nove komponente, Pećku patrijaršiju, Gračanicu i Bogorodicu Ljevišku. To je postala srednjevekovna baština na Kosovu koja oličava vizantijsku kulturu sa posebnim stilom i ikonama koje su se razvile na Balkanu između 13. i 17. veka'', dodao je Lazare.
On je podsetio da je Manastir Visoki Dečani stavljen na listu svetske baštine koja je u opasnosti i da je to deo Konvencije o Svetskoj baštini koja je osmišljena kao lista nekretnina koje je jako važno sačuvati.
''Međunarodna zajednnica kao celina mora da pruža pomoć pod ovom konvencijom“, rekao je Lazare.
On je istakao da su od tada studije pokazale da ta lista može da bude nešto što pomaže promeni, inspiriše saradnju i otvaranje kulturnih kanala i međusobne pomoći.
''Unesko aktivno učestvuje u promovisanju ove liste u tom pravcu. Upisivanje na ovu listu prepoznaje ono što su univerzalne vrednosti tih mesta koje se nalaze na listi i koje međunarodna zajednica mora da čuva kao celinu i ta lista je međunarodno priznata i pokazala je u poslednjih pedeset godina koliko je vredna'', rekao je on.
Zaključio je da je to jedna vredna referentna lista za ono što je baština svih ljudi na planeti i ocenio da istovremeno naglašava i podiže svest o stvarima koje su jako važne i sa kojima se čovečanstvo suočava danas.
Izložba u organizaciji Ministarstva kulture Republike Srbije priređena je povodom obeležavanja 20 godina od upisa manastira Dečani na Uneskovu Listu svetske baštine kulturnih dobara od izuzetnog značaja za čovečanstvo.
Dve godine nakon upisa manastira Dečani na Listu svetske baštine, 2006. godine, na Listu su upisani i manastiri Pećka patrijaršija i Gračanica i crkva Bogorodice Ljeviške u Prizrenu.
Oni su istovremeno upisani na Uneskovu Listu svetske baštine u opasnosti, na kojoj se i danas nalaze.
Reč je o vrhunskim ostvarenjima srpske srednjovekovne umetnosti, čiji su ktitori srpski vladari i prvorazrednim spomenicima kulture, koji su iz mnogo razloga odabrani da reprezentuju domete srpskog umetničkog stvaralaštva na području Kosova i Metohije u srednjem veku.
Izložba spaja vizuelnu umetnost, interaktivne medije i kulturnu istoriju, a u cilju prenošenja dubokog značaja ovih svetih mesta fokusirana je na „uranjanje“ posetilaca u delikatnu ravnotežu između duhovnog i kulturnog bogatstva i njihovog trenutnog stanja ugroženosti, prikazujući unutrašnjost i spoljašnost četiri kulturna dobra, detalje bogatog zidnog slikarstva i značaja za srpsku istoriju i SPC.
Na inicijativu Ministarstva kulture izložba se realizuje u saradnji sa Stalnom delegacijom Republike Srbije pri Unesko, Kancelarijom za Kosovo i Metohiju, Kancelarijom za kulturnu i javnu diplomatiju i Srpskom Pravoslavnom Crkvom - Eparhijom raško-prizrenskom.
