00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri
 - Sputnik Srbija, 1920
NAUKA I TEHNOLOGIJA

Koja bi vrsta postala dominantna ako bi ljudi izumrli: Odgovor je iznenađujuć

CC0 / rawpixel.com / Fluke / katkalizma
katkalizma - Sputnik Srbija, 1920, 19.11.2024
Pratite nas
Više je potencijalnih scenarija prema kojima bi čovečanstvo jednom moglo da nestane - od nuklearnog rata, udara asteroida, radikalnog pogoršanja klime do veštačke inteligencije koja bi se mogla okrenuti protiv ljudi. Ako bi do toga jednom došlo, a verovatno neće, pitanje je koja bi vrsta mogla da postane dominantna na našoj planeti.
Razmišljanja su različita, a na odgovor bi uticala i potencijalna kataklizma zbog koje bi ljudi možda izumrli. Ako je verovati zoologu i biologu Timu Kulsonu sa Oksforda, odgovor je samo jedan - hobotnica.
Odavno je poznata visokainteligencijatih morskih bića, a upravo je ovaj njihov kvalitet, kao i spretnost, znatiželja i sposobnost međusobnog komuniciranja istakao i ovaj naučnik. On kaže kako su hobotnice među najprilagođenijim i najsnalažljivijim stvorenjima na Zemlji tako da bi u slučaju nekakve katastrofe mogle preživeti i s godinama (naravno, govorimo o milionima godina) postati dominantna vrsta na našoj planeti.
CC0 / rawpixel.com / Sve osobine koje je hobotnica razvila idu u prilog tezi da bi ona možda bila najprilagodljivija vrsta posle neke kataklizme
Hobotnica - Sputnik Srbija, 1920, 18.11.2024
Sve osobine koje je hobotnica razvila idu u prilog tezi da bi ona možda bila najprilagodljivija vrsta posle neke kataklizme
S obzirom na to da mogu rešiti kompleksne probleme, manipulisati objektima pa se čak i kamuflirati sa izuzetnom preciznošću, Kulson veruje kako bi u odgovarajućim uslovima mogle da evoluirajuu vrstu koja bi mogla da izgradi civilizaciju.
Generalno, smatra se kako su životinje kada se nalaze u okruženju s manje hrane primorane da razviju snažnu inteligenciju kako bi preživele, a upravo se u takvim situacijama prepoznaje i inteligencija hobotnica. One tako imaju razvijene kognitivne veštine poput planiranja (npr. mogu da podele kokosov orah na pola kako bi se sakrile ispod jedne polovine i odvrnu čep zatvorene boce) i rešavanja problema pronalaska hrane.
S obzirom na to da su se ove životinje već dokazale u izradi i korišćenju alata, ovaj naučnik veruje da bi jedan dan mogle da love na kopnu na sličan način kako ljudi love u moru. One već danas mogu da boravekratko vreme izvan mora, a u budućnosti bi mogle boraviti i puno duže ili bi čak mogle stvoriti posebnu opremu koja bi im omogućila da budu na kopnu jedno duže vreme. Naravno, ako bi se tako nešto zaista dogodilo, što se sada čini nemogućim, biće potrebno milion (ili desetak miliona) godina.
Kulson kaže kako su hobotnice, s obzirom na to da živimo u svetu u kojem dominiraju sisari, nedovoljno cenjeni konkurenti. Međutim, zahvaljujući njihovim naprednim kognitivnim sposobnostima, korišćenim alatima imogućnostima prilagođavanjapromenljivim okruženjima, one bi mogle postati sledeća inteligentna vrsta na Zemlji, preneo je „Metro“.
Pogledajte i:
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala