U Srbiji bi trebalo da se osnuje Ministarstvo za malo sutra - zaduženo za odnose sa EU
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Ako bi zvanična Srbija sledila primer ruskog Ministarstva spoljnih poslova koje je preimenovalo Odeljenje za evropsku saradnju u Odeljenje za evropske probleme, Kancelarija za saradnju sa EU bila bi bila Kancelarija za beskonačna uslovljavanja dok bi Ministarstvo za evropske integracije bilo Ministarstvo za malo sutra, kaže reditelj Boris Malagurski.
Zvanična predstavnica Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova povezala je preimenovanje Odeljenja za evropsku saradnju „promenama geopolitičke realnosti i potrebom da im se prilagode aktivnosti Ministarstva spoljnih poslova“, kao i sa „očiglednom degradacijom struktura multilateralne saradnje u Evropi“.
Odeljenje će nastaviti da se bavi pitanjima OEBS-a, Saveta Evrope, EU i NATO-a, a vodiće ga Vladislav Maslenjikov. Maslenjikov je 18. oktobra postao direktor preimenovanog odeljenja za evropsku saradnju, a pre toga je od 2019. godine bio ruski ambasador u Crnoj Gori.
Evropska unija kao Evropski problem
Preimenovanje Odeljenja za evropsku saradnju u Odeljenje za evropske probleme je logično s obzirom da Evropska unija već godinama unazad srlja iz problema u problem, kaže Malagurski za Sputnjik.
Mnoge od tih problema EU je sama sebi napravila slušajući i sledeći direktive Sjedinjenih Američkih Država korisne američkim geopolitičkim ciljevima, a na štetu građana EU, dodaje Malagurski.
„Mislim da su Evropu u poslednjih nekoliko godina potpuno pokvarile SAD. Nešto malo suvereniteta kog je do ranije imala je predato u ruke Vašingtonu a građani su ostavljeni bez mogućnosti da se izbore za vlade koje će vladati u njihovom interesu, a ne u interesu američke geopolitičke vrhuške. U poslednjih nekoliko godina vidimo da iz EU uglavnom stižu neke loše vesti, jer uglavnom imaju neke katastrofe, nemire, sve više i više cenzure, uz ukidanja raznih prava i sve više pritisaka na građane koji se bune.“
Tako da je EU više postala evropski problem i u Briselu se više ne bave svojim jedinstvom nego svojim problemima, dodaje Malagurski.
Kancelarija za beskonačna uslovljavanja
Ako bi sledila ruski model, Srbija bi mogla Kancelariju za saradnju sa EU da preimenuje u Kancelariju za evropska uslovljavanja jer je sve što je EU radila Srbiji bilo jedno uslovljavanje bez kraja, smatra Malagurski.
„Sećam se vremena kad je Srbiji rečeno da samo treba da isporuči Slobodana Miloševića Hagu i vrata Evrope su otvorena. A onda su rekli da treba da se isporuči Karadžić, a posle samo još Mladić i vrata Evrope su otvorena. Srbija je sve to učinila i onda su rekli 'e sad morate da uspostaviti normalizaciju sa tzv. Kosovom', pa je čak i taj Briselski sporazum potpisan 2013. a da nije sprovedeno ništa od onoga na šta se Priština obavezala. I opet nas i dalje uslovljavaju. Iako neki kažu da nije potrebno da priznamo tzv. Kosovo, većina njih u Evropi kaže da ga moramo priznati da bismo ušli u EU. Četvrt veka je prošlo a gde smo mi sada? Gotovo na startnoj poziciji.“
Tako da je reč o uslovljavanjima bez kraja, a Kancelarija za saradnju sa EU mogla bi se nazvati Kancelarijom za beskonačna uslovljavanja, ističe Malagurski.
Ministarstvo za malo sutra
Isto tako, Ministarstvo za evropske integracije mogli bismo nazvati ministarstvom za malo sutra, s obzirom da EU nema nikakvu želju da primi Srbiju u članstvo, dodaje Malagurski.
„Isto tako ni za Srbiju nije od koristi da ulazi u ovakvu EU koja ne zna šta će sama sa sobom, imajući u vidu da postoje i druge organizacije i druge države, pa i države u okviru EU, sa kojima možemo na nivou suverenih država da sarađujemo i ostvarujemo ekonomski interes tamo gde je obostran. U svakom izveštaju kog je EU izbacila, uvek smo imali neki problem, uvek nešto još ne valja, a Rumuniju i Bugarsku su pustili preko reda jer im je to geopolitički odgovaralo. Mi im očigledno ne odgovaramo da uđemo kao ovakvi, jer se stalno nešto bunimo, a takve smo naravi i ne prihvatamo tuđi diktat. A s druge strane, Evropskoj uniji odgovara da nam plasiraju svoje proizvode i eksploatišu našu jeftinu radnu snagu.“
EU nema bilo kakav interes da primi Srbiju u članstvo, a sa druge strane ni Srbija u ovoj situaciji nema nikakav interes da uđe u EU i zato bi bolje bilo da radimo na sebi i sarađujemo sa onima koji poštuju naše interese, zaključio je Malagurski.
Pogledajte i:
