https://lat.sputnikportal.rs/20241026/ovo-cu-samo-vama-reci-ispovest-pukovnika-koji-je-hteo-da-osvoji-bec-al-ga-sprecili-sovjeti-1178814194.html
„Ovo ću samo vama reći...“: Ispovest pukovnika koji je hteo da osvoji Beč, al' ga „sprečili“ Sovjeti
„Ovo ću samo vama reći...“: Ispovest pukovnika koji je hteo da osvoji Beč, al' ga „sprečili“ Sovjeti
Sputnik Srbija
Jedno jutro su nas odveli do velike zgrade. Na vratima ljudi u belom. Mislili smo da je bolnica, bio je to hotel u koji su nas doveli da doručkujemo. Navikli... 26.10.2024, Sputnik Srbija
2024-10-26T14:55+0200
2024-10-26T14:55+0200
2024-10-26T14:55+0200
moja priča
moja priča
srbija
rusija
sovjetska armija
osam decenija od oslobođenja beograda
mladenko colić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0a/19/1178809854_0:0:2303:1296_1920x0_80_0_0_5618b7df5bc1812282a25150ce970151.jpg
Ovo za Sputnjik priča istoričar Mladenko Colić, pukovnik u penziji, doktor vojnih nauka koji je kraj Drugog svetskog rata dočekao u Prvom bataljonu 10. Dalmatinske brigade.„Sa Crvenom armijom se nikada nisam sreo, ali sam o njoj mnogo znao. Pratili smo svaki njen korak napredovanja ka zapadu. Kasnije sam znanje o njenim, ali i pobedama naše vojske prenosio pitomcima“.Nekadašnji profesor Vojne akademije rođen je 1927. na ostrvu Pašman u Hrvatskoj koga je anektirala fašistička Italija. Porodica je preživljavala tako što je on svakog dana išao na more, po ribu.„Italijani su imali dve vojske, redovnu, oni su bili pitomiji, a ona druga vojska koja je bila Musolinijeva, oni su bili oštri. Svako jutro su dizali zastavu, a mi smo se sklanjali da ne budemo prisutni. Ako bio se neko zatekao tu, ošamarili bi ga“.Prvi susret sa neprijateljem sa 16 godina1942. u selu je počelo formiranje pokreta otpora. Pridružio se ujedinjenoj antifašističkoj omladini Jugoslavije. Nije se dvoumio, živeli su pod terorom okupatora.Dan pre objave kapitulacije Italije 7. septembra 1943. na poziv partizana popeo se na jedno brdo, tu su formirali četu. Ubrzo je usledio njegov prvi zadatak, na delu kopna pod kontrolom nemačkih snaga, između Zadra i Biograda.„Prvi susret sa Nemcima je bio najstrašniji događaj u mom životu. To jutro trebao je da idem na izvidnicu, da posmatram da li Nemci dolaze sa Zemunika. U trenutku kad sam došao na vrh brda za osmatranje – ispred mene tenk! Bio sam šokiran, ali sam se brzo prevalio nizbrdo, sakrio iza grana. Mislio sam da će me videti, da će me likvidirati, znao sam kako Italijani postupaju sa zarobljenim. Imam dve bombe, da li da ih upotrebim da se ubijem ili da ih bacim na njih i pobegnem, razmišljao sam. Imao sam16 godina“.Idemo na BečOstao je u zadarskom odredu dok nije došla vest o pokretu, o teranju Nemaca sa okupirane teritorije. Krenuli su ka Gospiću. U tim borbama bio je deo minobacačke čete.Učestvovao je i u operacijama za oslobođenje Ilirske Bistrice u Sloveniji, na kraju, stigao do Trsta. Zauzeli su ga 2. maja:„Stalno smo pričali da idemo do Beča, da do tamo teramo Nemce, ali neko vreme smo ostali u Trstu. Ljutili smo se što ne polazimo. Osvanuo je 9. maj, postrojili nas. Komandant i komesari se smeju, što nije običaj, mi se čudimo, šta je? Onda počeo komesar, drugovi i drugarice, kapitulirala je fašistička Nemačka. Naši saveznici, Sovjetski Savez, Crvena Armija, engleska vojska i američka, prisilili su Nemce na kapitulaciju. I – muk, umesto da aplaudiramo. Trenutak je kad se svi pitamo - zašto je rat završio, a mi nismo išli do Beča“.Pomoć Crvene armijeOvaj istoričar, predsednik Društva za istinu o NOB-u i Jugoslaviji podseća da su državu prethodnicu napala četiri okupatora, Nemačka, Italija, Mađarska, kasnije i Bugarska. Preko nje su na Istočni front nacisti upućivali jedinice na Crvenu armiju.„Preko 100 divizija je prošlo preko Jugoslavije. Tito je otišao u Moskvu, imao susret sa Vladom i Generalštabom Crvene Armije. Kapitulirala je Rumunija, Bugarska se predala, pretpostavljalo se da će doći do spajanja fronta Crvene Armije i Narodno oslobodilačke vojske. To je ugovoreno u Moskvi, došli su, oslobodili nas, dali nam oružje za dalju borbu“.Istorija draža od sportaPosle rata Colić je završio podoficirski kurs, zatim oficirsku školu u Sarajevu, kao najbolji, dobio diplomu Titovog pitomca. Završio je i školu za obaveštajca. Na službi u Sloveniji je našao ljubav, dobio ćerku i sina.59. stiže u Beograd, u Centar vojnih škola. Kršnog Dalmatinca gurali su u sport, a on je želeo još znanja, želeo je da bude oficir.Vredan i uporan, uspeo je da se domogne katedre za istoriju. Bio je prisutan kad je Tito proglašen za doktora vojnih nauka, a on je bio četvrti doktor vojnih nauka u Jugoslaviji.Boli rat u UkrajiniViše od dve decenije predavao je na Vojnoj akademiji, stručnjak je za NOR i operacije na Istočnom frontu. Sa velikom pažnjom prati dešavanja u Ukrajini, prati paralele sa ratom u bivšoj Jugoslaviji.„Nisam nikome rekao, ali reći ću vama, pa kako bilo, ovo što se dešava nama, što se dešava Rusima, za to su sami Sloveni krivi. Razbili su Sovjetski Savez. Zašto? Ovo što se nama desilo, isto su naši krivi. Zar je trebalo da se ratuje, moglo se lepo razići, svako u svoje granice. A ovako je izvršeno samoubistvo. I ovde i tamo. I Ukrajinci sada ginu, za koga? Za Zapad. A Zapadu je interes da dođu do teritorije koja je pripadala Sovjetskom Savezu, jer tamo je prirodni resurs“, poručuje veteran Drugog svetskog rata.Pogledajte i:
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
moja priča, srbija, rusija, sovjetska armija, osam decenija od oslobođenja beograda, mladenko colić
moja priča, srbija, rusija, sovjetska armija, osam decenija od oslobođenja beograda, mladenko colić
„Ovo ću samo vama reći...“: Ispovest pukovnika koji je hteo da osvoji Beč, al' ga „sprečili“ Sovjeti
Jedno jutro su nas odveli do velike zgrade. Na vratima ljudi u belom. Mislili smo da je bolnica, bio je to hotel u koji su nas doveli da doručkujemo. Navikli samo na nož i viljušku, jedva smo se snašli sa tolikim priborom. Pitali smo se, kako li će biti u Beču, kad je ovako u Trstu. Čekali smo polazak. San da odemo do Beča "pokvarili" su nam Sovjeti.
Ovo za Sputnjik priča istoričar Mladenko Colić, pukovnik u penziji, doktor vojnih nauka koji je kraj Drugog svetskog rata dočekao u Prvom bataljonu 10. Dalmatinske brigade.
„Sa Crvenom armijom se nikada nisam sreo, ali sam o njoj mnogo znao. Pratili smo svaki njen korak napredovanja ka zapadu. Kasnije sam znanje o njenim, ali i pobedama naše vojske prenosio pitomcima“.
Nekadašnji profesor Vojne akademije rođen je 1927. na ostrvu Pašman u Hrvatskoj koga je anektirala fašistička Italija. Porodica je preživljavala tako što je on svakog dana išao na more, po ribu.
„Italijani su imali dve vojske, redovnu, oni su bili pitomiji, a ona druga vojska koja je bila Musolinijeva, oni su bili oštri. Svako jutro su dizali zastavu, a mi smo se sklanjali da ne budemo prisutni. Ako bio se neko zatekao tu, ošamarili bi ga“.
Prvi susret sa neprijateljem sa 16 godina
1942. u selu je počelo formiranje pokreta otpora. Pridružio se ujedinjenoj antifašističkoj omladini Jugoslavije. Nije se dvoumio, živeli su pod terorom okupatora.
Dan pre objave kapitulacije Italije 7. septembra 1943. na poziv partizana popeo se na jedno brdo, tu su formirali četu. Ubrzo je usledio njegov prvi zadatak, na delu kopna pod kontrolom nemačkih snaga, između Zadra i Biograda.
„Prvi susret sa Nemcima je bio najstrašniji događaj u mom životu. To jutro trebao je da idem na izvidnicu, da posmatram da li Nemci dolaze sa Zemunika. U trenutku kad sam došao na vrh brda za osmatranje – ispred mene tenk! Bio sam šokiran, ali sam se brzo prevalio nizbrdo, sakrio iza grana. Mislio sam da će me videti, da će me likvidirati, znao sam kako Italijani postupaju sa zarobljenim. Imam dve bombe, da li da ih upotrebim da se ubijem ili da ih bacim na njih i pobegnem, razmišljao sam. Imao sam16 godina“.
Ostao je u zadarskom odredu dok nije došla vest o pokretu, o teranju Nemaca sa okupirane teritorije. Krenuli su ka Gospiću. U tim borbama bio je deo minobacačke čete.
Učestvovao je i u operacijama za oslobođenje Ilirske Bistrice u Sloveniji, na kraju, stigao do Trsta. Zauzeli su ga 2. maja:
„Stalno smo pričali da idemo do Beča, da do tamo teramo Nemce, ali neko vreme smo ostali u Trstu. Ljutili smo se što ne polazimo. Osvanuo je 9. maj, postrojili nas. Komandant i komesari se smeju, što nije običaj, mi se čudimo, šta je? Onda počeo komesar, drugovi i drugarice, kapitulirala je fašistička Nemačka. Naši saveznici, Sovjetski Savez, Crvena Armija, engleska vojska i američka, prisilili su Nemce na kapitulaciju. I – muk, umesto da aplaudiramo. Trenutak je kad se svi pitamo - zašto je rat završio, a mi nismo išli do Beča“.
Ovaj istoričar, predsednik Društva za istinu o NOB-u i Jugoslaviji podseća da su državu prethodnicu napala četiri okupatora, Nemačka, Italija, Mađarska, kasnije i Bugarska. Preko nje su na Istočni front nacisti upućivali jedinice na Crvenu armiju.
„Preko 100 divizija je prošlo preko Jugoslavije. Tito je otišao u Moskvu, imao susret sa Vladom i Generalštabom Crvene Armije. Kapitulirala je Rumunija, Bugarska se predala, pretpostavljalo se da će doći do spajanja fronta Crvene Armije i Narodno oslobodilačke vojske. To je ugovoreno u Moskvi, došli su, oslobodili nas, dali nam oružje za dalju borbu“.
Posle rata Colić je završio podoficirski kurs, zatim oficirsku školu u Sarajevu, kao najbolji, dobio diplomu Titovog pitomca. Završio je i školu za obaveštajca. Na službi u Sloveniji je našao ljubav, dobio ćerku i sina.
59. stiže u Beograd, u Centar vojnih škola. Kršnog Dalmatinca gurali su u sport, a on je želeo još znanja, želeo je da bude oficir.
Vredan i uporan, uspeo je da se domogne katedre za istoriju. Bio je prisutan kad je Tito proglašen za doktora vojnih nauka, a on je bio četvrti doktor vojnih nauka u Jugoslaviji.
Više od dve decenije predavao je na Vojnoj akademiji, stručnjak je za NOR i operacije na Istočnom frontu. Sa velikom pažnjom prati
dešavanja u Ukrajini, prati paralele sa ratom u bivšoj Jugoslaviji.
„Nisam nikome rekao, ali reći ću vama, pa kako bilo, ovo što se dešava nama, što se dešava Rusima, za to su sami Sloveni krivi. Razbili su Sovjetski Savez. Zašto? Ovo što se nama desilo, isto su naši krivi. Zar je trebalo da se ratuje, moglo se lepo razići, svako u svoje granice. A ovako je izvršeno samoubistvo. I ovde i tamo. I Ukrajinci sada ginu, za koga? Za Zapad. A Zapadu je interes da dođu do teritorije koja je pripadala Sovjetskom Savezu, jer tamo je prirodni resurs“, poručuje veteran Drugog svetskog rata.
