https://lat.sputnikportal.rs/20241024/kako-izgleda-putinov-plan-pobede-rusija-olivera-ikodinovic-1178757415.html
Kako izgleda Putinov „plan pobede“
Kako izgleda Putinov „plan pobede“
Sputnik Srbija
Rusija zajedno sa svojim partnerima iz BRIKS-a radi na formiranju nezavisnog, globalnog finansijsko-platnog sistema, koji bi bio alternativa SVIFT-u, a koji... 24.10.2024, Sputnik Srbija
2024-10-24T22:23+0200
2024-10-24T22:23+0200
2024-10-24T22:23+0200
briks
rusija
rusija – ekonomija
rusija – politika
svet
analize i mišljenja
kina
indija
dolar
sad
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0a/17/1178684519_0:40:3073:1768_1920x0_80_0_0_1b6d1c205a21d8b218cb2df428708ffb.jpg
Dok zapadni mediji ocenjuju da bi taj sistem mogao da ugrozi dugogodišnju dominaciju SAD u svetskom finansijskom sistemu, dovede do kraha dolarskog sistema i zaštiti Rusiju i njene prijatelje od sankcija, Moskva ističe da saradnja unutar BRIKS-a nije usmerena protiv bilo koga i bilo čega – ni protiv dolara ni protiv drugih valuta. Ona teži glavnom cilju - da obezbedi interese onih zemalja koje učestvuju u ovom formatu.Stvaranje BRIKS bridža bi pomoglo u zbližavanju finansijskih tržišta zemalja-članica BRIKS-a i povećanju međusobnog trgovinskog prometa.BRIKS bridž bi mogao da obezbedi zemljama BRIKS-a jeftinije i brže transakcije, pojednostavljeno prekogranično plaćanje u nacionalnim valutama, uključujući i digitalne, a bez uključivanja korespondentnih banaka u SAD-u.Eksperti ističu značaj ovog sistema u trenutku kada Sjedinjene Države sankcijama, ucenama i pritiscima pokušavaju da suzbiju razvoj Rusije, Kine i drugih zemalja. SAD su se takođe mešale u rad formalno nezavisnog sistema SVIFT, zahtevajući da se isključe nepodobne banke i cele zemlje, poput Irana.U principu, takvo iskustvo Rusija je već imala u periodu zaoštravanja odnosa sa Sjedinjenim Državama u prvoj polovini šezdesetih godina, dodao je on.„Sovjetski Savez je, zajedno sa zemljama socijalističkog bloka, stvorio nezavisan okvir plaćanja u ‘obračunskim rubljama’, koja su se obavljala preko Međunarodne banke za ekonomsku saradnju, koja i dalje postoji u Rusiji, ali sada se uglavnom fokusira na trgovinsko finansiranje. Nakon raspada socijalističke zajednice, shodno tome smanjio se i broj zemalja učesnica te banke, ali ta iskustva sa obračunima u ‘obračunskim rubljama’ mogu se smatrati prvom digitalnom valutom, a obračuni su se vršili pomoću blokčejn sistema - prvog u svetu”, ističe Preskin.Zapad sam sebi vezuje rukeEkonomisti imaju različite prognoze oko toga koliko brzo bi BRIKS bridž mogao da zaživi i da se integriše sa postojećim finansijsko-platnim sistemima. Jedni govore o periodu od godinu dana, drugi tvrde da će za razvoj sistema biti potrebno „dosta vremena“.Preskin konstatuje da trenutno postoji više pitanja nego odgovora u vezi sa ovim sistemom i ne usuđuje se da prognozira kada bi on mogao biti pušten u rad.„Rusija je na ovu temu pripremila izveštaj koji je predstavljen na nedavnom sastanku ministara finansija i šefova Centralnih banaka zemalja BRIKS-a. To je bilo ovog meseca. Izveštaj, koji su pripremili zajedno sa konstalting kompanijom, iznosi osnovne predloge Rusije o pristupu stvaranja alternativnog platnog sistema. Koliko shvatam, sada takav predlog čeka podršku partnera iz BRIKS-a“, kaže Preskin.Očekuje se da će tema stvaranja takvog sistema biti razrađena za vreme brazilskog predsedavanja BRIKS-om, sledeće godine, dodaje ekspert. On podseća da je brazilski predsednik Lula da Silva na samitu BRIKS-a u Kazanju izneo stav da stvaranje alternativnog finansijsko-platnog sistema „ne treba odlagati“.„U svom nastupu Narendra Modi, lider Indije, izneo je konkretan predlog – koristiti indijski sistem za prekogranična plaćanja. Taj sistem se naziva UPI (Unified Payments Interface). To je bio konkretan predlog partnerima iz BRIKS-a, ali to nije ušlo u dokumenta. U dokumentima se akcenat stavlja na obračune i plaćanja u nacionalnim valutama. Međutim, sada ostaje pitanje kako će ti proračuni biti balansirani, pošto se takvi obračuni u valutama uglavnom odvijaju na bilateralnoj osnovi, pa se često javljaju ozbiljni disbalansi... Sistem BRIKS bridž i drugi termin, koji se sada aktivno koristi, zove se BRIKS klir (BRICS clear) predviđa neki sistem obračuna uzajamnih potraživanja na multilateralnoj osnovi. Koliko brzo i kako će se ovaj problem rešiti, ne mogu da kažem“, navodi ekspert.Na pitanje koje korake zapadne države mogu da preduzmu kako bi sačuvale svoj uticaj na globalni finansijski sistem, Preskin kaže da Zapad potrošio gotovo sve adute.Rusija je 1. januara preuzela predsedavanje BRIKS-om. Pored Rusije, Brazila, Indije, Kine i Južne Afrike, BRIKS čine i Egipat, Etiopija, Iran, Ujedinjeni Arapski Emirati i Saudijska Arabija.Zemlje BRIKS zauzimaju više od 30 odsto kopna i predstavljaju 45 odsto svetskog stanovništva. One čine 25 odsto svetske trgovine i 28 odsto globalnog BDP-a (nominalno izraženo ili više od trećine BDP-a po paritetu kupovne moći).Prema prognozama, 2028. godine BDP zemalja BRIKS-a po paritetu kupovne moći iznosiće oko 37 odsto od svetskog BDP-a, dok će zemlje G7 dostići 27 odsto. Istovremeno sa ovim, zemlje BRIKS-a proizvode više od 40 odsto svetske nafte i 36 odsto prirodnog gasa.
https://lat.sputnikportal.rs/20241024/putin-u-zemljama-svetske-vecine-nastaje-talas-ekonomskog-napretka-1178742864.html
kina
indija
sad
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
briks, rusija, rusija – ekonomija, rusija – politika, svet, analize i mišljenja, kina, indija, dolar, sad, ekonomija, svet – ekonomija, samit briks-a u kazanju
briks, rusija, rusija – ekonomija, rusija – politika, svet, analize i mišljenja, kina, indija, dolar, sad, ekonomija, svet – ekonomija, samit briks-a u kazanju
Kako izgleda Putinov „plan pobede“
Rusija zajedno sa svojim partnerima iz BRIKS-a radi na formiranju nezavisnog, globalnog finansijsko-platnog sistema, koji bi bio alternativa SVIFT-u, a koji nije podložan političkom pritisku, zloupotrebama i spoljnim sankcijama. Ideju o stvaranju platnog sistema BRIKS bridž zapadni mediji su okarakterisali kao „Putinov plan pobede nad dolarom“.
Dok
zapadni mediji ocenjuju da bi taj sistem mogao da ugrozi dugogodišnju dominaciju SAD u svetskom finansijskom sistemu, dovede do kraha dolarskog sistema i zaštiti Rusiju i njene prijatelje od sankcija,
Moskva ističe da saradnja unutar BRIKS-a nije usmerena protiv bilo koga i bilo čega – ni protiv dolara ni protiv drugih valuta. Ona teži glavnom cilju - da obezbedi interese onih zemalja koje učestvuju u ovom formatu.
Stvaranje BRIKS bridža bi pomoglo u zbližavanju finansijskih tržišta zemalja-članica BRIKS-a i povećanju međusobnog trgovinskog prometa.
BRIKS bridž bi mogao da obezbedi zemljama BRIKS-a jeftinije i brže transakcije, pojednostavljeno prekogranično plaćanje u nacionalnim valutama, uključujući i digitalne, a bez uključivanja korespondentnih banaka u SAD-u.
Eksperti ističu značaj ovog sistema u trenutku kada Sjedinjene Države sankcijama, ucenama i pritiscima pokušavaju da suzbiju razvoj Rusije, Kine i drugih zemalja. SAD su se takođe mešale u rad formalno nezavisnog sistema SVIFT, zahtevajući da se isključe nepodobne banke i cele zemlje, poput Irana.
„Čini mi se da je ovo sasvim logičan korak Rusije i njenih partnera, ako vam danas zabranjuju da koristite dominatni platni sistem SVIFT i da koristite valutu koja preovlađuje u plaćanjima. I sasvim prirodno, ne samo Rusija, nego i druge zemlje koje su zainteresovane za održavanje trgovinskog prometa sa Rusijom tragaju za alternativnim mogućnostima. Dakle, ovde se radi o stvaranju nekakvog nezavisnog okvira“, kaže za Sputnjik Oleg Preskin, vicepredsednik Udruženja banaka Rusije.
U principu, takvo iskustvo Rusija je već imala u periodu zaoštravanja odnosa sa Sjedinjenim Državama u prvoj polovini šezdesetih godina, dodao je on.
„Sovjetski Savez je, zajedno sa zemljama socijalističkog bloka, stvorio nezavisan okvir plaćanja u ‘obračunskim rubljama’, koja su se obavljala preko Međunarodne banke za ekonomsku saradnju, koja i dalje postoji u Rusiji, ali sada se uglavnom fokusira na trgovinsko finansiranje. Nakon raspada socijalističke zajednice, shodno tome smanjio se i broj zemalja učesnica te banke, ali ta iskustva sa obračunima u ‘obračunskim rubljama’ mogu se smatrati prvom digitalnom valutom, a obračuni su se vršili pomoću blokčejn sistema - prvog u svetu”, ističe Preskin.
Zapad sam sebi vezuje ruke
Ekonomisti imaju različite prognoze oko toga koliko brzo bi BRIKS bridž mogao da zaživi i da se integriše sa postojećim finansijsko-platnim sistemima. Jedni govore o periodu od godinu dana, drugi tvrde da će za razvoj sistema biti potrebno „dosta vremena“.
Preskin konstatuje da trenutno postoji više pitanja nego odgovora u vezi sa ovim sistemom i ne usuđuje se da prognozira kada bi on mogao biti pušten u rad.
„Rusija je na ovu temu pripremila izveštaj koji je predstavljen na nedavnom sastanku ministara finansija i šefova Centralnih banaka zemalja BRIKS-a. To je bilo ovog meseca. Izveštaj, koji su pripremili zajedno sa konstalting kompanijom, iznosi osnovne predloge Rusije o pristupu stvaranja alternativnog platnog sistema. Koliko shvatam, sada takav predlog čeka podršku partnera iz BRIKS-a“, kaže Preskin.
Očekuje se da će tema stvaranja takvog sistema biti razrađena za vreme brazilskog predsedavanja BRIKS-om, sledeće godine, dodaje ekspert. On podseća da je brazilski predsednik Lula da Silva
na samitu BRIKS-a u Kazanju izneo stav da stvaranje alternativnog finansijsko-platnog sistema „ne treba odlagati“.
„U svom nastupu Narendra Modi, lider Indije, izneo je konkretan predlog – koristiti indijski sistem za prekogranična plaćanja. Taj sistem se naziva UPI (Unified Payments Interface). To je bio konkretan predlog partnerima iz BRIKS-a, ali to nije ušlo u dokumenta. U dokumentima se akcenat stavlja na obračune i plaćanja u nacionalnim valutama. Međutim, sada ostaje pitanje kako će ti proračuni biti balansirani, pošto se takvi obračuni u valutama uglavnom odvijaju na bilateralnoj osnovi, pa se često javljaju ozbiljni disbalansi... Sistem BRIKS bridž i drugi termin, koji se sada aktivno koristi, zove se BRIKS klir (BRICS clear) predviđa neki sistem obračuna uzajamnih potraživanja na multilateralnoj osnovi. Koliko brzo i kako će se ovaj problem rešiti, ne mogu da kažem“, navodi ekspert.
Na pitanje koje korake zapadne države mogu da preduzmu kako bi sačuvale svoj uticaj na globalni finansijski sistem, Preskin kaže da Zapad potrošio gotovo sve adute.
„Čini mi se da je broj dodatnih koraka već veoma ograničen. Jer, sve što je moglo da se uradi u smislu ograničenja – urađeno je, uključujući i sekundarne sankcije protiv banaka koje vrše obračune sa Rusijom, bez obzira na to da li je ta roba pod sankcijama ili ne. Prosto ne mogu da zamislim šta bi još mogli da urade – možda, ipak, još nekog isključe iz dolarskog sistema i sistema SVIFT-a. Ako isključe, pitanje je koga će isključiti - Kinu, Indiju, Brazil. Ali, to će zapravo samo ubrzati proces urušavanja postojećeg sistema, koji je do sada bio dominantan, od koga se, u principu, ni Rusija nije odrekla“, kaže Preskin.
Rusija je 1. januara preuzela predsedavanje BRIKS-om. Pored Rusije, Brazila, Indije, Kine i Južne Afrike, BRIKS čine i Egipat, Etiopija, Iran, Ujedinjeni Arapski Emirati i Saudijska Arabija.
Zemlje BRIKS zauzimaju više od 30 odsto kopna i predstavljaju 45 odsto svetskog stanovništva. One čine 25 odsto svetske trgovine i 28 odsto globalnog BDP-a (nominalno izraženo ili više od trećine BDP-a po paritetu kupovne moći).
Prema prognozama, 2028. godine BDP zemalja BRIKS-a po paritetu kupovne moći iznosiće oko 37 odsto od svetskog BDP-a, dok će zemlje G7 dostići 27 odsto. Istovremeno sa ovim, zemlje BRIKS-a proizvode više od 40 odsto svetske nafte i 36 odsto prirodnog gasa.
