Suverenistički trio: Šta povezuje Srbiju, Mađarsku i Slovačku
© Foto : Snimak sa ekrana/Instragram/budućnostsrbijev
Pratite nas
Srbija, Mađarska i Slovačka imaju dosta ideoloških kopči koje ih povezuju tako da trilateralni sastanak u Komarnu može da preraste u nešto više. Ukoliko se Aleksandar Vučić, Robert Fico i Viktor Orban dogovore, on može da preraste u specifičan regionalni mehanizam u funkciji ne samo interesa ove tri države nego i nekih širih regionalnih interesa.
Iako je trilateralni sastanak Aleksandra Vučića, Viktora Orbana i Roberta Fica posvećen migracijama, Srbiju, Mađarsku i Slovačku povezuje mnogo više ideoloških kopči, a osnovna je naglašeni suverenizam, odnosno stavljanje nacionalnih interesa u prvi plan, kaže za Sputnjik diplomata i spoljnopolitički analitičar dr Zoran Milivojević.
Podsećamo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijeri Mađarske i Slovačke, Viktor Orban i Robert Fico održali su u slovačkom gradu Komarnu trilateralni sastanak posvećen migracijama.
Vučić je uoči sastanka izrazio nadu da će on biti samo prvi korak ka saradnji, koji će dati konkretne rezultate, kao što Srbija već ima bilateralno sa Austrijom i Mađarskom.
Šta zbližava Srbiju, Slovačku i Mađarsku
Prema Milivojevićevim rečima, način na koji tri zemlje štite svoje nacionalne interese posebno je vidljiv na pitanju ukrajinske krize.
„I Orban i Fico protive se ratu, smatraju da je svaka eskalacija suprotna interesima Evrope, ne samo njihovim zemljama, nego i Evrope u celini. I drugo, smatraju da sa Rusijom treba razgovarati, treba tražiti mirna rešenja, da Ukrajina nikako ne sme da postane članica NATO i da se u stvari treba vratiti traženju formule mira i nove bezbednosne konfiguracije u Evropi“, ističe on.
U taj koncept zalaganja za mir Srbija se uklapa. Međutim, ono što Srbiju posebno približava Slovačkoj i Mađarskoj, to je što Slovačka ne priznaje samoproglašenu nezavisnost Kosova i Metohije – u tom stavu ona je dosta čvrsta, što se moglo videti i tokom posete šefa slovačke diplomatije pre nekoliko dana. Sa druge strane, Mađarska priznaje kosovsku nezavisnost, ali se ponaša kao da je ne priznaje, dodaje Milivojević – ništa ne čini na način koji bi to priznanje i poštovanje kosovske državnosti kvalifikovalo u smislu pune podrške i punog uvažavanja.
„Mađarska je glasala protiv prijema Kosova u Savet Evrope. Dakle, ima jedan stav koji, bez obzira na priznanje, odudara od toga u suštinskom smislu. Ponaša se otprilike kao Egipat, koji je u jednom trenutku priznao Kosovo, ali se u suštini ponaša kao zemlja koja to u stvari ne priznaje“, objašnjava Milivojević.
Šansa da tri države funkcionišu kao jedno telo
Sa druge strane, simbolika toga da se sastanak trojice državnika održava u Komarnu, koji se na srpskom zove Komoran, ima posebnu simboliku. To je grad sa najbrojnijom mađarskom manjinom u Slovačkoj; takođe, Komoran je nekada bio najseverniji srpski grad o čemu svedoči i velika srpska crkva iz Šesnaestog veka.
Simbolika vezana za mađarsko-slovačke odnose govori da se otklanjaju sve smetnje vezano za manjinska pitanja, naglašava Milivojević.
„Prisustvo Srbije svakako može da znači i nešto vezano i za našu prošlost, imajući u vidu seobe Srba na taj prostor. Uvek se treba setiti i da su Ćirilo i Metodije došli do Bratislave, do Devina, gde imaju i spomenik. Dakle, ima te srpske linije u tome. Druga stvar je zajednički interes, ovo prijateljstvo i postavljanj na istim interesnim linijama u ovom trenutku“, ocenjuje on.
Da li će doći do institucionalizacije ovakvih susreta u budućnosti, videćemo, dodaje Milivojević. U svakom slučaju postoji niz interesa i niz pitanja koje tri države približavaju više nego što ih približavaju drugim susedima.
„Kada je reč o Srbiji, svakako, od susednih zemalja Mađarska je u prvom planu, a Slovačka sa svojim stavom, recimo, o nepriznanju Kosova, kao i položaj slovačke manjine u Srbiji, približava ove zemlje više nego što je to slučaj sa drugim susedima članicama EU. Tako da to može da preraste u jednu saradnju regionalnog tipa“, smatra naš sagovornik i dodaje da sve zavisi od toga hoće li se trojica državnika o tome dogovoriti.
Ako se dogovore da se sastanci održavaju redovno, to bi omogućilo da tri države, s obzirom na zajedničke interese i ideološke kopče, funkcionišu sinhronizovano, kao jedno telo, zaključuje Milivojević.
Pogledajte i:
