https://lat.sputnikportal.rs/20241021/kako-je-nastao-briks--1178569806.html
Kako je nastao BRIKS
Kako je nastao BRIKS
Sputnik Srbija
BRIKS je međudržavna asocijacija koja objedinjuje Brazil, Rusiju, Indiju, Kinu i Južnoafričku republiku. 21.10.2024, Sputnik Srbija
2024-10-21T15:48+0200
2024-10-21T15:48+0200
2024-10-21T15:48+0200
rusija
sputnjik objašnjava
rusija
briks
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0a/15/1178569234_0:72:3512:2048_1920x0_80_0_0_9abff455ed7e47dd1efc7182a7b2cd34.jpg
Termin-akronim BRIK predložio je 2001. godine Džim O'Nil, rukovodilac odeljenja za globalno ekonomsko istraživanje američke finansijsko-investicione kompanije „Goldman Saks“, u cilju označavanja četiri svetske ekonomije sa najdinamičnijim rastom BDP-a – Brazila, Rusije, Indije i Kine.U vezi sa pridruženjem Južnoafričke republike, organizacija je februara 2011. godine promenila naziv u BRIKS.Od 1. januara 2024. godine, BRIKS-u su se kao punopravni članovi pridružili Egipat, Iran, Ujedinjeni Arapski Emirati, Saudijska Arabija i Etiopija.Trenutno, zemlje BRIKS zauzimaju više od 30 odsto kopna i predstavljaju 45 odsto svetskog stanovništva.One čine 25 odsto svetske trgovine i 28 odsto globalnog BDP-a (nominalno izraženo ili više od trećine BDP-a po paritetu kupovne moći).Prema prognozama, 2028. godine BDP zemalja BRIKS-a po paritetu kupovne moći iznosiće oko 37 odsto od svetskog BDP-a, dok će zemlje G7 dostići 27 odsto. Istovremeno sa ovim, zemlje BRIKS-a proizvode više od 40 odsto svetske nafte i 36 odsto prirodnog gasa.Praktična saradnja u okviru BRIKS-a počela je septembra 2006. godine, kada je na inicijativu ruskog predsednika Vladimira Putina na marginama sednice Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku održan prvi sastanak lidera spoljnopolitičkih resora u ovom formatu. Sastanak je rezultirao potvrdom učesnika da su zainteresovani za razvoj višeplanske četvorostrane saradnje. Drugi sastanak na nivou ministara spoljnih poslova zemalja BRIKS-a ponovo je održan na marginama sednice GS UN u Njujorku septembra 2007. godine. Na njemu su bile donete odluke da se redom u svakoj od zemalja održavaju godišnji sastanci ministara spoljnih poslova u punom formatu, da se pokrene savetodavni mehanizam na nivou zamenika ministara spoljnih poslova, kao i da se uspostave redovni kontakti preko ambasada i stalnih diplomatskih predstavništava.Šesnaestog maja 2008. godine na marginama samita G8 u Tojaku (Japan) na inicijativu ruske strane održan je kratak sastanak lidera četiri zemlje, na kojoj su dogovorili pripremu velikog samita BRIKS-a.Dodatno, pored kontakata na nivou Ministarstava spoljnih poslova, uspostavljen je dijalog na nivou Ministarstava finansija.Sedmog novembra 2008. godine uoči održavanja događaja G20 u Sao Paolu, na inicijativu brazilske strane održan je prvi sastanak ministara finansija zemalja BRIKS-a.Po završetku je usvojen zajednički dokument koji održava zajednički pristup zemljama četvorke u vezi sa aktuelnim pitanjima globalne ekonomije i globalnim finansijama.Prvi samit BRIKS-a u punom formatu održan je na inicijativu ruske strane 16. juna 2009. godine u Jekaterinburgu. Samitu su prisustvovali tadašnji predsednik Rusije Dmitrij Medvedev, predsednik Brazila Luiz Lula da Silva, tadašnji indijski premijer Manmohan Sing i bivši kineski lider Hu Đintao.Nakon sastanka usvojena je zajednička izjava. Njime su definisani ciljevi asocijacije: razvoj doslednog, aktivnog, pragmatičnog, otvorenog i transparentnog dijaloga i saradnje između zemalja. Dogovoreno je da se redovno održavaju ne samo sastanci ministara spoljnih poslova, već i ministara finansija i šefova centralnih banaka. Na samitu je podršku dobio dijalog četiri zemlje o pitanjima međunarodne bezbednosti.U aprilu 2010. godine održan je drugi samit lidera zemalja BRIKS-a u Braziliji. Treći samit lidera BRIKS-a održan je u aprilu 2011. u kineskom gradu Sanja. Naredni samiti održani su u martu 2012. u Nju Delhiju, u martu 2013. u Durbanu u Južnoafričkoj Republici, u julu 2014. u Fortalezi u Brazilu, u julu 2015. u Ufi, u oktobru 2016. u Goi u Indiji, u septembru 2017. u Sjamenu u Kini, u julu 2018. u Johanesburgu u Južnoafričkoj Republici, a 2019. u glavnom gradu Brazila.Samiti BRIKS-a su 2021. i 2022. godine održani putem video-konferencije, kojima su predsedavale Indija i Kina.Pokretanje razvojne bankeVažna faza u razvoju ekonomskih odnosa između država BRIKS-a bilo je pokretanje dva projekta: Nove razvojne banke (NDB) i pula uslovnih deviznih rezervi, koji imaju za cilj da doprinesu rastu stabilnosti i održivosti globalnog finansijskog sistema, kao i jačanju ekonomske i investicione saradnje.Sporazum o osnivanju NDB ratifikovan je 2015. tokom predsedavanja Rusije. Institut je nastao sa ciljem mobilizacije resursa za ulaganje u infrastrukturne projekte, kao i projekte koji imaju za cilj održivi razvoj zemalja članica BRIKS-a. Sporazum o pulu uslovnih deviznih rezervi od 100 milijardi dolara takođe je stupio na snagu 2015. godine i predstavljao je sigurnosni mehanizam u slučaju krize.Do kraja 2023. godine, preko NDB-a je odobreno više od 90 projekata ukupne vrednosti 32,3 milijarde dolara. 2018. godine otvoren je Afrički regionalni centar NDB u Južnoafričkoj Republici. Slične institucije su 2019, 2020. i 2022. godine bile otvorene u Brazilu, Rusiji i Indiji.U skladu sa odlukom lidera zemalja BRIKS-a, NDB je počela da širi broj akcionara. Bangladeš i UAE su 2022. postali novi članovi banke, a Egipat u martu 2023. godine. Po završetku internih procedura Urugvaj će registrovati članstvo u banci.Tokom protekle decenije, BRIKS se razvio u multidisciplinarno strateško partnerstvo, koje se zasniva na tri ključna „stuba“ – politici i bezbednosti, ekonomiji i finansijama, kulturi i humanitarnim vezama. Odnosi između partnera BRIKS-a grade se na osnovu ravnopravnosti i međusobnog poštovanja, kao i principa otvorenosti, pragmatizma, solidarnosti i neusmerenosti prema trećim licima.Države koje su deo asocijacije su uticajni učesnici autoritativnih međunarodnih struktura (UN, G20, STO, Pokret nesvrstanih, Grupa 77), kao i regionalnih udruženja (ZND, ODKB, EAEU, ŠOS, APEC, BIMSTEC (Inicijativa Bengalskog zaliva za multisektorsku tehno-ekonomsku saradnju), MERKOSUR (zajedničko tržište zemalja Južne Amerike), Afrička unija, SADK (Južnoafrička razvojna zajednica) i drugi.Predsedavanje BRIKS-om obavlja država-učesnica tokom kalendarske godine po principu rotacije. Sve odluke se donose konsenzusom.Godišnje se održava više od stotinu sastanaka, od kojih je dvadesetak na ministarskom nivou. Razvija se saradnja između gradskih uprava, poslovnih, akademskih i naučnih krugova i civilnog društva. U cilju koordinacije dosadašnjeg rada udruženja aktivan je Institut nacionalnih specijalnih predstavnika.U periodu 22-24. avgusta 2023. održan je naredni Samit BRIKS-a u Johanesburgu (Južna Afrika). Njemu su prisustvovali lideri Kine, Indije, Brazila i Južne Afrike, a Rusiju je predstavljao ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov. Ruski predsednik Vladimir Putin učestvovao je na samitu putem video-konferencije.Samitu BRIKS-a prisustvovalo je i 55 afričkih zemalja, od kojih su 18 predstavljali predsednici ovih zemalja, šest premijeri, a sedam ministri spoljnih poslova.Završna deklaracija imala je 94 tačke. U dokumentu su zemlje BRIKS-a navele da UN smatraju „kamenom temeljcem“ međunarodnog sistema, ali da postoji hitna potreba za njihovom reformom, kao i proširenjem zastupljenosti zemalja u razvoju u Savetu bezbednosti UN. Lideri BRIKS-a su takođe naveli potrebu korišćenja alternativnih platnih sistema i mera za jačanje makroekonomske koordinacije za produbljivanje saradnje u ekonomiji. BRIKS se založio za jačanje političke saradnje u okviru asocijacije u uslovima pojavljivanja novih globalnih rizika i pretnji. Zemlje BRIKS-a takođe su pozvale na jačanje mehanizma za neproliferaciju oružja za masovno uništenje, a takođe su pozvale na jačanje mehanizama razoružanja i neproliferacije predviđenih Konvencijom o zabrani razvoja, proizvodnje i akumuliranja bakteriološkog (biološkog) i toksičnog oružja i o njihovog uništavanja.Nakon samita, lideri zemalja BRIKS-a odlučili su da pozovu Argentinu (argentinski predsednik Havijer Majli je po dolasku na vlast u decembru 2023. godine zvaničnim pismima obavestio lidere zemalja BRIKS-a da zemlja odbija da se pridruži grupi), Egipat, Iran, Etiopiju, UAE i Saudijsku Arabiju da postanu punopravne članice alijanse. Lideri BRIKS-a su takođe odlučili da za naredni samit pripreme spisak zemalja-kandidata koje bi mogle da dobiju status partnera grupe.Od 1. januara 2024. godine predsedavanje BRIKS-om je prešlo na Rusiju. Moto ruskog predsedavanja u BRIKS-u je: „Jačanje multilateralizma za pravedan globalni razvoj i bezbednost“.Šesnaesti Samit BRIKS-a biće održan u Kazanju od 22. do 24. oktobra pod predsedavanjem ruskog predsednika Vladimira Putina. Ovo će biti prvi samit nakon proširenja BRIKS-a. Na najvišem nivou biće predstavljeno devet zemalja-članica BRIKS-a, a deseta – Saudijska Arabija – poslaće ministra spoljnih poslova.Na poziv Rusije Samitu će prisustvovati i lideri zemalja ZND. Pozvani su i predstavnici onih država koje trenutno predsedavaju uticajnim regionalnim integracionim udruženjima u Africi, Latinskoj Americi, Bliskom istoku i jugoistočnoj Aziji. Samitu će tradicionalno prisustvovati i generalni sekretari UN, ŠOS, ZND, EAES, Savezne države Rusije i Belorusije i predsednik Nove razvojne banke.Tokom ruskog predsedavanja, radilo se na dogovoru o modalitetu kategorije država-partnerstva BRIKS-a. Broj onih koji žele da se priključe na ovaj ili onaj način saradnji sa organizacijom stalno raste, a do sada su primljena 34 zahteva od država u vezi sa tim. Međutim, kako je primetio pomoćnik predsednika Rusije za međunarodne poslove Jurij Ušakov, u organizaciji ne postoji jedinstven pristup daljem širenju BRIKS-a.Samit u Kazanju će se sastojati iz dva dela. Prvi su sastanci i zasedanja zemalja-članica BRIKS-a, koji će biti održani 22. i 23. oktobra. Biće posvećeni temi naznačenoj u motou – a to je jačanje multilateralizma za pravedan globalni razvoj i bezbednost. Drugi deo Samita je sastanak u formatu „BRIKS plus/autrič“ – događaji će se održati od 23. do 24. oktobra. Glavna tema je „BRIKS i Globalni jug: Zajednička izgradnja boljeg sveta“.Važan deo Samita biće bilateralni sastanci. Predsednik Rusije Vladimir Putin planira više od 20 bilateralnih razgovora.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20241021/briks-uzeo-desetinu-svetske-ekonomije-od-g7-1178557546.html
https://lat.sputnikportal.rs/20240712/rusija-najavila-nezavisni-digitalni-platni-sistem-briks-1174764288.html
https://lat.sputnikportal.rs/20241020/zemlje-briks-a-poseduju-vise-od-20-odsto-svetskih-rezervi-zlata-1178522146.html
https://lat.sputnikportal.rs/20240707/u-toku-razgovori-o-jedinstvenoj-valuti-briks-a-1174561000.html
https://lat.sputnikportal.rs/20241021/kremlj-u-kazanju-ce-lideri-briks-a-razmatrati-medjunarodne-probleme-i-prosirenje-asocijacije-1178566018.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
sputnjik objašnjava, rusija, briks
sputnjik objašnjava, rusija, briks
Kako je nastao BRIKS
BRIKS je međudržavna asocijacija koja objedinjuje Brazil, Rusiju, Indiju, Kinu i Južnoafričku republiku.
Termin-akronim BRIK predložio je 2001. godine Džim O'Nil, rukovodilac odeljenja za globalno ekonomsko istraživanje američke finansijsko-investicione kompanije „Goldman Saks“, u cilju označavanja četiri svetske ekonomije sa najdinamičnijim rastom BDP-a – Brazila, Rusije, Indije i Kine.
U vezi sa pridruženjem Južnoafričke republike, organizacija je februara 2011. godine promenila naziv u BRIKS.
Od 1. januara 2024. godine, BRIKS-u su se kao punopravni članovi pridružili Egipat, Iran, Ujedinjeni Arapski Emirati, Saudijska Arabija i Etiopija.
Trenutno, zemlje BRIKS zauzimaju više od 30 odsto kopna i predstavljaju 45 odsto svetskog stanovništva.
One čine 25 odsto svetske trgovine i 28 odsto globalnog BDP-a (nominalno izraženo ili više od trećine BDP-a po paritetu kupovne moći).
Prema prognozama, 2028. godine BDP zemalja BRIKS-a po paritetu kupovne moći iznosiće oko 37 odsto od svetskog BDP-a, dok će zemlje G7 dostići 27 odsto. Istovremeno sa ovim, zemlje BRIKS-a proizvode više od 40 odsto svetske nafte i 36 odsto prirodnog gasa.
Praktična saradnja u okviru BRIKS-a počela je septembra 2006. godine, kada je na inicijativu ruskog predsednika Vladimira Putina na marginama sednice Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku održan prvi sastanak lidera spoljnopolitičkih resora u ovom formatu. Sastanak je rezultirao potvrdom učesnika da su zainteresovani za razvoj višeplanske četvorostrane saradnje.
Drugi sastanak na nivou ministara spoljnih poslova zemalja BRIKS-a ponovo je održan na marginama sednice GS UN u Njujorku septembra 2007. godine. Na njemu su bile donete odluke da se redom u svakoj od zemalja održavaju godišnji sastanci ministara spoljnih poslova u punom formatu, da se pokrene savetodavni mehanizam na nivou zamenika ministara spoljnih poslova, kao i da se uspostave redovni kontakti preko ambasada i stalnih diplomatskih predstavništava.
Šesnaestog maja 2008. godine na marginama samita G8 u Tojaku (Japan) na inicijativu ruske strane održan je kratak sastanak lidera četiri zemlje, na kojoj su dogovorili pripremu velikog samita BRIKS-a.
Dodatno, pored kontakata na nivou Ministarstava spoljnih poslova, uspostavljen je dijalog na nivou Ministarstava finansija.
Sedmog novembra 2008. godine uoči održavanja događaja G20 u Sao Paolu, na inicijativu brazilske strane održan je prvi sastanak ministara finansija zemalja BRIKS-a.
Po završetku je usvojen zajednički dokument koji održava zajednički pristup zemljama četvorke u vezi sa aktuelnim pitanjima globalne ekonomije i globalnim finansijama.
Prvi samit BRIKS-a u punom formatu održan je na inicijativu ruske strane 16. juna 2009. godine u Jekaterinburgu. Samitu su prisustvovali tadašnji predsednik Rusije Dmitrij Medvedev, predsednik Brazila Luiz Lula da Silva, tadašnji indijski premijer Manmohan Sing i bivši kineski lider Hu Đintao.
Nakon sastanka usvojena je zajednička izjava. Njime su definisani ciljevi asocijacije: razvoj doslednog, aktivnog, pragmatičnog, otvorenog i transparentnog dijaloga i saradnje između zemalja. Dogovoreno je da se redovno održavaju ne samo sastanci ministara spoljnih poslova, već i ministara finansija i šefova centralnih banaka. Na samitu je podršku dobio dijalog četiri zemlje o pitanjima međunarodne bezbednosti.
U aprilu 2010. godine održan je drugi samit lidera zemalja BRIKS-a u Braziliji. Treći samit lidera BRIKS-a održan je u aprilu 2011. u kineskom gradu Sanja. Naredni samiti održani su u martu 2012. u Nju Delhiju, u martu 2013. u Durbanu u Južnoafričkoj Republici, u julu 2014. u Fortalezi u Brazilu, u julu 2015. u Ufi, u oktobru 2016. u Goi u Indiji, u septembru 2017. u Sjamenu u Kini, u julu 2018. u Johanesburgu u Južnoafričkoj Republici, a 2019. u glavnom gradu Brazila.
Samiti BRIKS-a su 2021. i 2022. godine održani putem video-konferencije, kojima su predsedavale Indija i Kina.
Pokretanje razvojne banke
Važna faza u razvoju ekonomskih odnosa između država BRIKS-a bilo je pokretanje dva projekta: Nove razvojne banke (NDB) i pula uslovnih deviznih rezervi, koji imaju za cilj da doprinesu rastu stabilnosti i održivosti globalnog finansijskog sistema, kao i jačanju ekonomske i investicione saradnje.
Sporazum o osnivanju NDB ratifikovan je 2015. tokom predsedavanja Rusije. Institut je nastao sa ciljem mobilizacije resursa za ulaganje u infrastrukturne projekte, kao i projekte koji imaju za cilj održivi razvoj zemalja članica BRIKS-a. Sporazum o pulu uslovnih deviznih rezervi od 100 milijardi dolara takođe je stupio na snagu 2015. godine i predstavljao je sigurnosni mehanizam u slučaju krize.
Do kraja 2023. godine, preko NDB-a je odobreno više od 90 projekata ukupne vrednosti 32,3 milijarde dolara. 2018. godine otvoren je Afrički regionalni centar NDB u Južnoafričkoj Republici. Slične institucije su 2019, 2020. i 2022. godine bile otvorene u Brazilu, Rusiji i Indiji.
U skladu sa odlukom lidera zemalja BRIKS-a, NDB je počela da širi broj akcionara. Bangladeš i UAE su 2022. postali novi članovi banke, a Egipat u martu 2023. godine. Po završetku internih procedura Urugvaj će registrovati članstvo u banci.
Tokom protekle decenije, BRIKS se razvio u multidisciplinarno strateško partnerstvo, koje se zasniva na tri ključna „stuba“ – politici i bezbednosti, ekonomiji i finansijama, kulturi i humanitarnim vezama. Odnosi između partnera BRIKS-a grade se na osnovu ravnopravnosti i međusobnog poštovanja, kao i principa otvorenosti, pragmatizma, solidarnosti i neusmerenosti prema trećim licima.
Države koje su deo asocijacije su uticajni učesnici autoritativnih međunarodnih struktura (UN, G20, STO, Pokret nesvrstanih, Grupa 77), kao i regionalnih udruženja (ZND, ODKB, EAEU, ŠOS, APEC, BIMSTEC (Inicijativa Bengalskog zaliva za multisektorsku tehno-ekonomsku saradnju), MERKOSUR (zajedničko tržište zemalja Južne Amerike), Afrička unija, SADK (Južnoafrička razvojna zajednica) i drugi.
Predsedavanje BRIKS-om obavlja država-učesnica tokom kalendarske godine po principu rotacije. Sve odluke se donose konsenzusom.
Godišnje se održava više od stotinu sastanaka, od kojih je dvadesetak na ministarskom nivou. Razvija se saradnja između gradskih uprava, poslovnih, akademskih i naučnih krugova i civilnog društva. U cilju koordinacije dosadašnjeg rada udruženja aktivan je Institut nacionalnih specijalnih predstavnika.
U periodu 22-24. avgusta 2023. održan je naredni Samit BRIKS-a u Johanesburgu (Južna Afrika). Njemu su prisustvovali lideri Kine, Indije, Brazila i Južne Afrike, a Rusiju je predstavljao ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov. Ruski predsednik Vladimir Putin učestvovao je na samitu putem video-konferencije.
Samitu BRIKS-a prisustvovalo je i 55 afričkih zemalja, od kojih su 18 predstavljali predsednici ovih zemalja, šest premijeri, a sedam ministri spoljnih poslova.
Završna deklaracija imala je 94 tačke. U dokumentu su zemlje BRIKS-a navele da UN smatraju „kamenom temeljcem“ međunarodnog sistema, ali da postoji hitna potreba za njihovom reformom, kao i proširenjem zastupljenosti zemalja u razvoju u Savetu bezbednosti UN. Lideri BRIKS-a su takođe naveli potrebu korišćenja alternativnih platnih sistema i mera za jačanje makroekonomske koordinacije za produbljivanje saradnje u ekonomiji. BRIKS se založio za jačanje političke saradnje u okviru asocijacije u uslovima pojavljivanja novih globalnih rizika i pretnji. Zemlje BRIKS-a takođe su pozvale na jačanje mehanizma za neproliferaciju oružja za masovno uništenje, a takođe su pozvale na jačanje mehanizama razoružanja i neproliferacije predviđenih Konvencijom o zabrani razvoja, proizvodnje i akumuliranja bakteriološkog (biološkog) i toksičnog oružja i o njihovog uništavanja.
Nakon samita, lideri zemalja BRIKS-a
odlučili su da pozovu Argentinu (argentinski predsednik Havijer
Majli je po dolasku na vlast u decembru 2023. godine zvaničnim pismima obavestio lidere zemalja BRIKS-a da
zemlja odbija da se pridruži grupi),
Egipat, Iran, Etiopiju, UAE i Saudijsku Arabiju da postanu punopravne članice alijanse. Lideri BRIKS-a su takođe odlučili da za naredni samit pripreme spisak zemalja-kandidata koje bi mogle da dobiju status partnera grupe.
Od 1. januara 2024. godine predsedavanje BRIKS-om je prešlo na Rusiju. Moto ruskog predsedavanja u BRIKS-u je: „Jačanje multilateralizma za pravedan globalni razvoj i bezbednost“.
Šesnaesti Samit BRIKS-a biće održan
u Kazanju od 22. do 24. oktobra pod predsedavanjem ruskog predsednika Vladimira Putina. Ovo će biti prvi samit nakon proširenja BRIKS-a.
Na najvišem nivou biće predstavljeno devet zemalja-članica BRIKS-a, a deseta – Saudijska Arabija – poslaće ministra spoljnih poslova.
Na poziv Rusije Samitu će prisustvovati i lideri zemalja ZND. Pozvani su i predstavnici onih država koje trenutno predsedavaju uticajnim regionalnim integracionim udruženjima u Africi, Latinskoj Americi, Bliskom istoku i jugoistočnoj Aziji. Samitu će tradicionalno prisustvovati i generalni sekretari UN, ŠOS, ZND, EAES, Savezne države Rusije i Belorusije i predsednik Nove razvojne banke.
Tokom ruskog predsedavanja, radilo se na dogovoru o modalitetu kategorije država-partnerstva BRIKS-a. Broj onih koji žele da se priključe na ovaj ili onaj način saradnji sa organizacijom stalno raste, a do sada su
primljena 34 zahteva od država u vezi sa tim. Međutim, kako je primetio pomoćnik predsednika Rusije za međunarodne poslove Jurij Ušakov, u organizaciji ne postoji jedinstven pristup daljem širenju BRIKS-a.
Samit u Kazanju će se sastojati iz dva dela. Prvi su sastanci i zasedanja zemalja-članica BRIKS-a, koji će biti održani 22. i 23. oktobra. Biće posvećeni temi naznačenoj u motou – a to je jačanje multilateralizma za pravedan globalni razvoj i bezbednost. Drugi deo Samita je sastanak u formatu „BRIKS plus/autrič“ – događaji će se održati od 23. do 24. oktobra. Glavna tema je „BRIKS i Globalni jug: Zajednička izgradnja boljeg sveta“.
Važan deo Samita biće bilateralni sastanci. Predsednik Rusije Vladimir Putin planira više od 20 bilateralnih razgovora.
