https://lat.sputnikportal.rs/20241012/ruski-naucnik-za-sputnjik-i-torlak-ce-moci-da-pravi-vakcinu-protiv-raka-1178198941.html
Ruski naučnik za Sputnjik: I Torlak će moći da pravi vakcinu protiv raka
Ruski naučnik za Sputnjik: I Torlak će moći da pravi vakcinu protiv raka
Sputnik Srbija
Ruski naučnici aktivno rade na vakcini protiv raka, a ona će moći da se pravi i na Institutu Torlak, uveren je direktor ruskog Instituta za epidemiologiju i... 12.10.2024, Sputnik Srbija
2024-10-12T20:30+0200
2024-10-12T20:30+0200
2024-10-12T20:30+0200
društvo
društvo
srbija – društvo
rusija – društvo
vakcina
torlak
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0a/0a/1178199306_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_9e614055626bb3c92b6f8d0c71532b70.jpg
U ekskluzivnom intervjuu za Sputnjik ruski naučnik, koji je tokom nedavne posete Srbiji promovisan u počasnog doktora Univerziteta u Kragujevcu, govori o tome dokle je stigao rad na toj vakcini, ali i otkriva da se u Rusiji trenutno radi na jedinstvenoj vakcini protiv imunodeficita.U čemu će sarađivati vaš institut i ustanove i Srbiji?Tokom dalje saradnje u vezi sa različitim imunobiološkim preparatima predlaže se razrada prototipova vakcina protiv 10-12 izazivača infektivnih bolesti uz primenu već proverene tehnologije po kojoj je napravljena vakcina Sputnjik V. To omogućava da se u slučaju pretnje od pandemije vakcina ne razrađuje iznova, već da se izabere potrebni prototip od već postojećih i da se optimizuje uzimajući u obzir proizvodne kapacitete. Takođe je razmatrano jednako važno pitanje koje se tiče faktičkog stvaranja nove tehnologije borbe protiv onkoloških bolesti.Hoće li i Univerzitet u Kragujevcu biti uključen u saradnju na daljem razvoju vakcine protiv raka?Da. Onkološke bolesti su izbile na prvo mesto, premašujući kardiološke i infektivne. A vakcine koje su se ranije koristile samo za infekcije sada se mogu napraviti radi zaštite onkoloških pacijenata. Savremene tehnologije omogućavaju da se brzo i jeftino određuju nuklearni nizovi ćelija što omogućava razradu personalizovanih terapeutskih vakcina. Istraživanja na životinjama pokazuju efikasnost te tehnologije protiv melanoma, raka pluća i drugih vidova raka. Tehnologije su univerzalne, a vakcine personalizovane.Da li pomenuta vakcina već ima ime?Ne, ovo je dobro pitanje. Nismo o tome čak ni razmišljali. Ali kad se pojavi određena klasa vakcina koja će se razlikovati za različite bolesnike ali koja će ciljati isto onkološko oboljenje onda će verovatno na to vaše pitanje biti dat konkretni odgovor.Zbog individualnog karaktera vakcine prave kliničke probe nemoguće je sprovesti unapred. Zato se pravljenje vakcina odvija pod kontrolom Ministarstva zdravlja i na modelima životinja, potpuno u skladu sa strogom regulativom Rusije. Rešavamo mnoštvo uskih grla i aktivno sarađujemo s kardiolozima kako bismo do početka kliničkih proba odredili koje pacijente da uključimo u testiranja da bismo postigli maksimalnu efikasnost i korist, kako u Srbiji, tako i u Rusiji.Pošto je vakcina individualna, odnosno razrađuje se za svakog čoveka i za svaki tip raka, znači li to da će ona biti veoma skupa?Ne baš. Mislim da će i u Rusiji i u Srbiji ona biti sasvim dostižna za zdravstveno osiguranje budući da po vrednosti ne premašuje mnoge druge procedure.Planira se masovna proizvodnja vakcina, a postupak određivanja nukleotidnog niza čoveka sada košta oko 25-30 hiljada rubalja (što je oko 200 evra), a to je sasvim normalno za medicinske procedure. Mi sad rešavamo zadatke uvođenja novih bioinformacionih tehnologija koje omogućavaju da se brzo otkriju mutacije u ćelijama raka. Taj proces u ovom trenutku traje oko mesec dana za jednog pacijenta što nije zadovoljavajuće. Planiramo zato da radi efikasnije analize pređemo na neuromreže, veštačku inteligenciju. Međutim, u Rusiji i Srbiji nema dovoljno kliničkog materijala, a primena inostranih baza podataka može dovesti do grešaka zbog etnospecifičnosti. Zbog toga mi treba da ujedinimo napore radi stvaranja zajedničke baze podataka onkoloških bolesnika što će omogućiti da se ubrza pravljenje vakcine i pređe na njihovu masovnu proizvodnju.Može li se pretpostaviti da će se u bliskoj budućnosti takvi preparati protiv raka praviti i u Institutu Torlak ili je prerano da se o tome govori?Razgovarao sam s direktorom Instituta Torlak i stekao sam utisak da je naučni kolektiv instituta potpuno spreman za rad. Sad sve zavisi od donošenja odluka na nivou ministarstava, možda čak na političkom nivou zato što na taj problem obraćaju pažnju i rukovodstva naših zemalja, da bi odobrili neposrednu eksperimentalnu saradnju.Kad se može očekivati testiranje vakcine na ljudima?Kliničko ispitivanje na ljudima počeće u prvoj polovini sledeće godine.Poznato vam je da se na Zapadu vode slična istraživanja. Može li se uporediti ono što radi Rusija sa onim što se radi na Zapadu? Koliko su ti modeli slični?Tehnologije koje se koriste u Rusiji i na Zapadu su slične ali se i razlikuju. Recimo, zapadne vakcine Fajzer i Moderna zasnovane su na jednoj tehnologiji dok smo mi svoju vakcinu protiv Kovida 19 razrađivali po drugoj. Naš tim je faktički razvio tu tehnologiju od nule i dobio patente na sva rešenja što omogućava njihovu međunarodnu zaštitu. Premda je princip isti, konkretno uvođenje genetskog materijala u vidu MRNK bolesnoj osobi, naša tehnološka rešenja su sva originalna.Da li se može reći koliko je sve to bezbedno jer ako se setimo situacije s Kovidom možemo videti da se ispostavilo da vakcine Astra Zeneka i Fajzer nisu bile potpuno bezbedne? Postoji mnogo slučajeva neželjenih efekata.Prema podacima ministarstava zdravlja zemalja u kojima su se koristile istovremeno Sputnjik V, Fajzer i Moderna, Vakcina Sputnjik V je najbezbednija vakcina. Adenovirusi na kojima se zasniva Sputnjik žive zajedno sa čovekom, omogućavaju nizak nivo nusefekata posebno kad se unose nazalnim putem, stvarajući lokalni imunitet i prekidajući lanac prenošenja. Za razliku od njih, vakcine Fajzer i Moderna, bez obzira na njihove kvalitete, mogu izazvati miokarde i tromboze. Tehnologija koju smo mi napravili se razlikuje. I mi smo uvereni da smo uspeli da rešimo probleme. A ako se ta tehnologija sada uz minimalne nusefekte bude koristila za zaštitu teških, onkoloških bolesnika, delimično i smrtno bolesnih, onda će korist u vidu spasavanja tih ljudi i produženja njihovog životnog veka nivelisati eventualne nusefekte koji bi mogli da se dogode.Kad je reč o vakcini Sputnjik V, koliko je ona efikasna kod novih mutacija Kovid virusa?Veoma je važno pitanje potrebe stalnog monitoringa Kovida 19 i efikasnosti vakcina protiv novih varijanti virusa. U Rusiji taj sistem nije idealan u poređenju s monitoringom gripa. A bez obzira na apele da se pojača vakcinacija protiv gripa i Kovida 19, organizacioni momenti ne omogućavaju da se to u potpunosti realizuje. Ali za skoro pet godina obnovili smo antigenski sastav Sputnjika V koji dobro štiti od varijanti Omikron XBB i drugih izmena virusa. Što se tiče novih antigenskih varijanti koje su se nedavno pojavile, zasad nije moguće proveriti efikasnost vakcinacije Sputnjikom V protiv njih, ali se nadam da će to biti učinjeno u najskorije vreme.Koliko je verovatno izbijanje epidemije slične Kovidu? I koliko su Rusija, vaš institut i uopšte sistem zdravstvene zaštite u Rusiji spremni za tako nešto?Već smo to pominjali. Neću se udubljivati u poreklo Kovida 19 pošto je to nemoguće naučno dokazati. Drugi aspekt vašeg pitanja ima ogroman praktični značaj. Reč je o vakcinalnim konzervama, sistemu usmerenom na suprotstavljanje mogućim varijantama infektivnih bolesti. Naučnici, konkretno iz Instituta "Gamaleja", ustanovili su kakve epidemiološke parametre može imati potencijalni izazivač buduće pandemije. Na osnovu toga imamo spisak 10-12 izazivača za koje se prave vakcinalni preparati. To će nam omogućiti da u roku od mesec dana razradimo potrebne vakcine kako bismo zaštitili stanovništvo, između ostalog i u Srbiji, od virusa i mogućih bakterijskih infekcija.Da li vas brine što su Amerikanci imali biološke laboratorije na teritoriji Ukrajine, a imaju ih i u Gruziji?U našoj zemlji nastavlja da radi komisija koja istražuje aktivnost mikrobioloških laboratorija koje se nalaze duž granice Rusije a finansirane su iz SAD. To budi zabrinutost ali nas i podstiče da razrađujemo vakcine za zaštitu stanovništva od mogućih izazivača infekcija. Takođe radimo na savremenim dijagnostičkim sistemima za kontrolu na granicama i prelazima u nadi da njihovu efikasnost nećemo morati da testiramo u praksi, mada su službe spremne na to.Još jedna opasnost je ativakserski pokret koga ima i u Srbiji. Kakva je situacija s tim pokretom u Rusiji i zašto je važno verovati u medicinu svoje zemlje?Opasno je biti antivakser pošto odrasli antivakseri nanose štetu svojoj deci. Oni ih ostavljaju bez zaštite od opasnih bolesti, izlažući riziku njihovo zdravlje. Pogrešno je i propagirati ideju da dete treba da preboli neke bolesti da bi ojačalo imunitet jer bolest može da dovede do teških posledica i dugotrajnog imunodeficita.U Sovjetskom Savezu propaganda vakcinacije počinjala je od ranog uzrasta uz pomoć crtanih filmova i obrazovnih programa što je doprinosilo visokom nivou vakcinacije. To je zahvaljujući kolektivnom imunitetu osiguravalo zaštitu ne samo vakcinisanih, već i onih koji se iz medicinskih razloga nisu mogli da se vakcinišu.Osim vakcinacije, kako još možemo da se štitimo u doba kada ne znamo kakve bolesti mogu da nam prete?Čovečanstvo do danas nije izmislilo ništa bolje od vakcinacije, ni na individualnom, ni na populacionom nivou. Naši naučnici u međuvremenu aktivno rade na vakcini koja obezbeđuje zaštitu od svih virusa gripa i različitih sojeva Kovida 19. Ako taj rad bude krunisan uspehom to će otvoriti put za pravljenje vakcine protiv virusa imunodeficita koji se u poslednjih 40 godina veoma promenio i od kog do danas nema efikasne vakcine.Da li je to novi ruski projekat?Da, to je projekat koji podržava Ministarstvo zdravlja Rusije.
https://lat.sputnikportal.rs/20240927/velika-vest-ruski-naucnici-pred-revolucionarnim-otkricem-u-borbi-protiv-raka---ukljuceni-i-srbi-1177725112.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
društvo, srbija – društvo, rusija – društvo, vakcina, torlak
društvo, srbija – društvo, rusija – društvo, vakcina, torlak
Ruski naučnik za Sputnjik: I Torlak će moći da pravi vakcinu protiv raka
Ruski naučnici aktivno rade na vakcini protiv raka, a ona će moći da se pravi i na Institutu Torlak, uveren je direktor ruskog Instituta za epidemiologiju i mikrobiologiju „Gamaleja” Aleksandar Gincburg.
U ekskluzivnom intervjuu za Sputnjik ruski naučnik, koji je tokom nedavne posete Srbiji
promovisan u počasnog doktora Univerziteta u Kragujevcu, govori o tome dokle je stigao rad na toj vakcini, ali i otkriva da se u Rusiji trenutno radi na jedinstvenoj vakcini protiv imunodeficita.
U čemu će sarađivati vaš institut i ustanove i Srbiji?
Tokom dalje saradnje u vezi sa različitim imunobiološkim preparatima predlaže se razrada prototipova vakcina protiv 10-12 izazivača infektivnih bolesti uz primenu već proverene tehnologije po kojoj je napravljena vakcina Sputnjik V. To omogućava da se u slučaju pretnje od pandemije vakcina ne razrađuje iznova, već da se izabere potrebni prototip od već postojećih i da se optimizuje uzimajući u obzir proizvodne kapacitete. Takođe je razmatrano jednako važno pitanje koje se tiče faktičkog stvaranja nove tehnologije borbe protiv onkoloških bolesti.
Hoće li i Univerzitet u Kragujevcu biti uključen u saradnju na daljem razvoju vakcine protiv raka?
Da. Onkološke bolesti su izbile na prvo mesto, premašujući kardiološke i infektivne. A vakcine koje su se ranije koristile samo za infekcije sada se mogu napraviti radi zaštite onkoloških pacijenata. Savremene tehnologije omogućavaju da se brzo i jeftino određuju nuklearni nizovi ćelija što omogućava razradu personalizovanih terapeutskih vakcina. Istraživanja na životinjama pokazuju efikasnost te tehnologije protiv melanoma, raka pluća i drugih vidova raka. Tehnologije su univerzalne, a vakcine personalizovane.
Da li pomenuta vakcina već ima ime?
Ne, ovo je dobro pitanje. Nismo o tome čak ni razmišljali. Ali kad se pojavi određena klasa vakcina koja će se razlikovati za različite bolesnike ali koja će ciljati isto onkološko oboljenje onda će verovatno na to vaše pitanje biti dat konkretni odgovor.
Zbog individualnog karaktera vakcine prave kliničke probe nemoguće je sprovesti unapred. Zato se pravljenje vakcina odvija pod kontrolom Ministarstva zdravlja i na modelima životinja, potpuno u skladu sa strogom regulativom Rusije. Rešavamo mnoštvo uskih grla i aktivno sarađujemo s kardiolozima kako bismo do početka kliničkih proba odredili koje pacijente da uključimo u testiranja da bismo postigli maksimalnu efikasnost i korist, kako u Srbiji, tako i u Rusiji.
Pošto je vakcina individualna, odnosno razrađuje se za svakog čoveka i za svaki tip raka, znači li to da će ona biti veoma skupa?
Ne baš. Mislim da će i u Rusiji i u Srbiji ona biti sasvim dostižna za zdravstveno osiguranje budući da po vrednosti ne premašuje mnoge druge procedure.
Planira se masovna proizvodnja vakcina, a postupak određivanja nukleotidnog niza čoveka sada košta oko 25-30 hiljada rubalja (što je oko 200 evra), a to je sasvim normalno za medicinske procedure. Mi sad rešavamo zadatke uvođenja novih bioinformacionih tehnologija koje omogućavaju da se brzo otkriju mutacije u ćelijama raka. Taj proces u ovom trenutku traje oko mesec dana za jednog pacijenta što nije zadovoljavajuće. Planiramo zato da radi efikasnije analize pređemo na neuromreže, veštačku inteligenciju. Međutim, u Rusiji i Srbiji nema dovoljno kliničkog materijala, a primena inostranih baza podataka može dovesti do grešaka zbog etnospecifičnosti. Zbog toga mi treba da ujedinimo napore radi stvaranja zajedničke baze podataka onkoloških bolesnika što će omogućiti da se ubrza pravljenje vakcine i pređe na njihovu masovnu proizvodnju.
Može li se pretpostaviti da će se u bliskoj budućnosti takvi preparati protiv raka praviti i u Institutu Torlak ili je prerano da se o tome govori?
Razgovarao sam s direktorom Instituta Torlak i stekao sam utisak da je naučni kolektiv instituta potpuno spreman za rad. Sad sve zavisi od donošenja odluka na nivou ministarstava, možda čak na političkom nivou zato što na taj problem obraćaju pažnju i rukovodstva naših zemalja, da bi odobrili neposrednu eksperimentalnu saradnju.
Kad se može očekivati testiranje vakcine na ljudima?
Kliničko ispitivanje na ljudima počeće u prvoj polovini sledeće godine.
Poznato vam je da se na Zapadu vode slična istraživanja. Može li se uporediti ono što radi Rusija sa onim što se radi na Zapadu? Koliko su ti modeli slični?
Tehnologije koje se koriste u Rusiji i na Zapadu su slične ali se i razlikuju. Recimo, zapadne vakcine Fajzer i Moderna zasnovane su na jednoj tehnologiji dok smo mi svoju vakcinu protiv Kovida 19 razrađivali po drugoj. Naš tim je faktički razvio tu tehnologiju od nule i dobio patente na sva rešenja što omogućava njihovu međunarodnu zaštitu. Premda je princip isti, konkretno uvođenje genetskog materijala u vidu MRNK bolesnoj osobi, naša tehnološka rešenja su sva originalna.
Da li se može reći koliko je sve to bezbedno jer ako se setimo situacije s Kovidom možemo videti da se ispostavilo da vakcine Astra Zeneka i Fajzer nisu bile potpuno bezbedne? Postoji mnogo slučajeva neželjenih efekata.
Prema podacima ministarstava zdravlja zemalja u kojima su se koristile istovremeno Sputnjik V, Fajzer i Moderna, Vakcina Sputnjik V je najbezbednija vakcina. Adenovirusi na kojima se zasniva Sputnjik žive zajedno sa čovekom, omogućavaju nizak nivo nusefekata posebno kad se unose nazalnim putem, stvarajući lokalni imunitet i prekidajući lanac prenošenja. Za razliku od njih, vakcine Fajzer i Moderna, bez obzira na njihove kvalitete, mogu izazvati miokarde i tromboze. Tehnologija koju smo mi napravili se razlikuje. I mi smo uvereni da smo uspeli da rešimo probleme. A ako se ta tehnologija sada uz minimalne nusefekte bude koristila za zaštitu teških, onkoloških bolesnika, delimično i smrtno bolesnih, onda će korist u vidu spasavanja tih ljudi i produženja njihovog životnog veka nivelisati eventualne nusefekte koji bi mogli da se dogode.
Kad je reč o vakcini Sputnjik V, koliko je ona efikasna kod novih mutacija Kovid virusa?
Veoma je važno pitanje potrebe stalnog monitoringa Kovida 19 i efikasnosti vakcina protiv novih varijanti virusa. U Rusiji taj sistem nije idealan u poređenju s monitoringom gripa. A bez obzira na apele da se pojača vakcinacija protiv gripa i Kovida 19, organizacioni momenti ne omogućavaju da se to u potpunosti realizuje. Ali za skoro pet godina obnovili smo antigenski sastav Sputnjika V koji dobro štiti od varijanti Omikron XBB i drugih izmena virusa. Što se tiče novih antigenskih varijanti koje su se nedavno pojavile, zasad nije moguće proveriti efikasnost vakcinacije Sputnjikom V protiv njih, ali se nadam da će to biti učinjeno u najskorije vreme.
Koliko je verovatno izbijanje epidemije slične Kovidu? I koliko su Rusija, vaš institut i uopšte sistem zdravstvene zaštite u Rusiji spremni za tako nešto?
Već smo to pominjali. Neću se udubljivati u poreklo Kovida 19 pošto je to nemoguće naučno dokazati. Drugi aspekt vašeg pitanja ima ogroman praktični značaj. Reč je o vakcinalnim konzervama, sistemu usmerenom na suprotstavljanje mogućim varijantama infektivnih bolesti. Naučnici, konkretno iz Instituta "Gamaleja", ustanovili su kakve epidemiološke parametre može imati potencijalni izazivač buduće pandemije. Na osnovu toga imamo spisak 10-12 izazivača za koje se prave vakcinalni preparati. To će nam omogućiti da u roku od mesec dana razradimo potrebne vakcine kako bismo zaštitili stanovništvo, između ostalog i u Srbiji, od virusa i mogućih bakterijskih infekcija.
Da li vas brine što su Amerikanci imali biološke laboratorije na teritoriji Ukrajine, a imaju ih i u Gruziji?
U našoj zemlji nastavlja da radi komisija koja istražuje aktivnost mikrobioloških laboratorija koje se nalaze duž granice Rusije a finansirane su iz SAD. To budi zabrinutost ali nas i podstiče da razrađujemo vakcine za zaštitu stanovništva od mogućih izazivača infekcija. Takođe radimo na savremenim dijagnostičkim sistemima za kontrolu na granicama i prelazima u nadi da njihovu efikasnost nećemo morati da testiramo u praksi, mada su službe spremne na to.
Još jedna opasnost je ativakserski pokret koga ima i u Srbiji. Kakva je situacija s tim pokretom u Rusiji i zašto je važno verovati u medicinu svoje zemlje?
Opasno je biti antivakser pošto odrasli antivakseri nanose štetu svojoj deci. Oni ih ostavljaju bez zaštite od opasnih bolesti, izlažući riziku njihovo zdravlje. Pogrešno je i propagirati ideju da dete treba da preboli neke bolesti da bi ojačalo imunitet jer bolest može da dovede do teških posledica i dugotrajnog imunodeficita.
U Sovjetskom Savezu propaganda vakcinacije počinjala je od ranog uzrasta uz pomoć crtanih filmova i obrazovnih programa što je doprinosilo visokom nivou vakcinacije. To je zahvaljujući kolektivnom imunitetu osiguravalo zaštitu ne samo vakcinisanih, već i onih koji se iz medicinskih razloga nisu mogli da se vakcinišu.
Osim vakcinacije, kako još možemo da se štitimo u doba kada ne znamo kakve bolesti mogu da nam prete?
Čovečanstvo do danas nije izmislilo ništa bolje od vakcinacije, ni na individualnom, ni na populacionom nivou. Naši naučnici u međuvremenu aktivno rade na vakcini koja obezbeđuje zaštitu od svih virusa gripa i različitih sojeva Kovida 19. Ako taj rad bude krunisan uspehom to će otvoriti put za pravljenje vakcine protiv virusa imunodeficita koji se u poslednjih 40 godina veoma promenio i od kog do danas nema efikasne vakcine.
Da li je to novi ruski projekat?
Da, to je projekat koji podržava Ministarstvo zdravlja Rusije.
