Šta Srbi da očekuju? Adut Evropskog parlamenta za Kosovo i Bosnu – Hrvat sa „posebnim“ poreklom
© Sputnik / Stringer
/ Pratite nas
Hrvati su poslovično pragmatični, a Davor Ivo Štir, novi predsednik Delegacije Evropskog parlamenta za BiH i takozvano Kosovo, jedan je od najpragmatičnijih. Na novoj dužnosti, Štir će se u BiH zalagati za „legitimno predstavljanje“ Hrvata, dok će u Prištini da produbljuje zvanični odnos sa kosovskim Albancima kao hrvatskoj braći po oružju.
Što se tiče BiH, Štir će slediti zvaničnu hrvatsku politiku, smatra Savo Štrbac, predsednik Dokumentacionog-informacionog centra „Veritas“.
Štir se i kao šef hrvatske diplomatije, što je bio između 2016. i 2017. zalagao za izbornu reformu u BiH, koja bi Hrvatima omogućila takozvano „legitimno predstavljanje“, odnosno da predstavnike u zajedničke institucije, kao i hrvatskog člana Predsedništva BiH biraju isključivo Hrvati.
Sada to nije slučaj, jer je u više navrata, za člana Predsedništva BiH, bošnjačkim glasovima biran Željko Komšić.
„To će biti jedan od njegovih glavnih ciljeva na području BiH zato što je to i zvanična politika Plenkovića i HDZ, pa čak i predsednika države. Ali i jeste neprirodno, i sa mog aspekta gledišta, da muslimani biraju predstavnika Hrvata, po ne znam koji put Komšića, koji ne sme da dođe u Hrvatsku. A on je njihov predstavnik. Tu, dakle, stvarno nešto ne štima“, objašnjava Štrbac.
Hrvati i Albanci – braća po oružju
Što se tiče odnosa prema Kosovu i Metohiji, politika Hrvatske je i tu jasna, dodaje naš sagovornik. Hrvatska je priznala nezavisnost Prištine i prema njoj se ponaša kao mentor, kao stariji brat.
„Oni su i braća po oružju iz ratova devedesetih. Nekoliko hiljada, čini mi se oko tri hiljade Albanaca bilo je u oružanim snagama Hrvatske. Bili su i poznati kao Agim Čeku, koji je ratovao u Hrvatskoj, a posle je bio i premijer Kosova“, podseća Štrbac.
Hrvatska je na Kosovo i Metohiju izvezla i ono što Štrbac naziva „modelom procesuiranja neprijatelja“, koji je zvanični Zagreb oblikovao u svoj brend. Ovaj model se zasniva na tome da se što više ljudi optuži za navodne ratne zločine i da se za njima raspišu poternice, jer se ti ljudi više neće vratiti u domove iz kojih su proterani.
Ne postoji potreba da Štir na bilo koji način menja politiku Hrvatske prema Kosovu i Metohiji, jer ne postoji stranka u Hrvatskoj koja ne priznaje kosovsku nezavisnost. Razlike između levice i desnice su samo u nijansama, a Štir će to samo produbljivati i još više isticati zvaničan odnos Zagreba prema Prištini, navodi Štrbac.
Treba li verovati da se Štir odrekao ustaške prošlosti
Kada je krajem prve decenije 21. veka Štir, tada mladi hrvatski diplomata rođen u hrvatskoj emigrantskoj porodici u Buenos Ajresu, ušao u politiku, u fokusu je bilo njegovo ustaško poreklo. Njegov deda, Ivan Štir bio je ustaški pukovnik, odgovoran za najveći broj krvavih zločina koje su ustaše počinile nad Srbima, Jevrejima i Romima u Slavoniji.
Pokušao je svojevremeno da napravi otklon od toga, izjavljujući da nije bio u pravu kada je kao mladić slavio godišnjice osnivanja NDH.
„Franjo Tuđman je imao pravo kada je rekao da se napredna hrvatska država može graditi jedino na antifašizmu. Prema mojem mišljenju, antifašizam, ali i antikomunizam demokratske su vrednosti na kojima se može temeljiti Republika Hrvatska”, svojevremeno je izjavio je Davor Ivo Štir za hrvatski „Nacional“.
Štrbac, pak, nije ubeđen da se radi o iskrenom otklonu; pre se radi o praktičnom potezu, oportunizmu, povijanju kako vetar duva. Šta je drugo mogao da kaže kada je bio ministar inostranih poslova članice EU, koja se bazira na antifašizmu, što piše i u preambuli hrvatskog ustava pita se on. Međutim, u hrvatskoj praksi je potpuno drugačije.
Štir je, od svog dolaska u Hrvatsku pripadao takozvanom „ustaškom“ krilu HDZ-a, koje se, sa dolaskom Andreja Plenkovića na čelo stranke, smirilo, a veliki deo njih je odstranjen iz rukovodstva. Štir je, nekako, preživeo. Tome je možda doprinelo i prijateljstvo sa Plenkovićem, ali i njegove izjave da ne podržava ustašku politiku, kaže naš sagovornik.
„U Hrvatskoj i hrvatskim delovima BiH, izbore još dobijaju stranke prema tome kakav odnos imaju prema Srbima i srpskom pitanju – što više imaju negativnih poteza prema Srbima, imate više birača. Tako će Štir jedno govoriti za međunarodne uši, a drugačije će se ponašati u razgovorima i kontaktima na terenu. Jer ja ga doživljavam prema njegovom poreklu i prema tome da je pripadao baš „ustaškom“ krilu HDZ“, ističe on.
Postoji primer čoveka koji se zaista odrekao svoje ustaške prošlosti i ustaške prošlosti svoje porodice. To je Drago Pilsel, koji to svakodnevno dokazuje u praksi i koji je i svoga oca, koji je bio čak i telohranitelj Ante Pavelića u Argentini, doveo da se pokloni senima pobijenih u Jasenovcu, kaže Štrbac.
Pogledajte i:
