Spajićeva enigma: Kakve veze ima dvojno državljanstvo u Crnoj Gori sa – NATO alijansom
© AP Photo / Risto Bozovic
Pratite nas
Nije moje da tumačim šta je premijer Milojko Spajić mislio ali znam da se u Crnoj Gori o dvojnom državljanstvu ne pita ni EU ni NATO, kaže za Sputnjik Milan Knežević, predsednik Demokratske narodne partije u Crnoj Gori.
Polemika o predlogu o dvojnom državljanstvu u Crnoj Gori i komentar aktuelnog premijera Milojka Spajića crnogorskim medijima, „da su prihvatljiva su samo ona rešenja koja garantuju punu državnost i nezavisnost, kao i evroatlantsku orijentaciju Crne Gore“, unela su potpunu konfuziju. Naime, više nije jasno, da li će i dobijanje dvojnog državljanstva da zavisi od odanosti EU i NATO.
Pitajte premijera Spajića!
Poslanik Knežević kaže da nije siguran da je Spajić mislio na to da bi neko trebalo da pita NATO, EU ili nekoga trećeg za dvojno državljanstvo.
„Ne vidim nikakvu vezu između zakona o državljanstvu sa evroatlanskim integracijama Crne Gore i premijer Spajić treba da pojasni šta je želeo time da kaže ako je to nekome potrebno. Naš stav je bio jasan i prilikom potpisivanja koalicionog sporazuma i kasnije nakon rekonstrukcije vlade. Želimo da, kroz Zakon o državljanstvu i kroz uredbu koju bismo doneli, sa Republikom Srbijom i sa drugim državama gde žive ljudi koji su poreklom iz Crne Gore, ispravimo nepravdu i da svi ti ljudi Crnu Goru ponovo počnu da doživljavaju kao matičnu državu. A ne kao državu koja ih se odrekla jer su u nekom trenutku počeli da žive negde van Crne Gore ili su odlučili da svoje političke stavove definišu van ondašnjeg crnogorskog establišmenta koji je vladao 30 godina,“ objašnjava Knežević.
On napominje da ne postoji ni zakonska ni ustavna norma ili rešenje da Podgorica mora da pita NATO ili bilo koga za regulativu oko dvojnog državljanstva.
Dvojno državljanstvo stvar Crne Gore
„Verovatno postoji strah da će se ljudi koji dobiju i crnogorsko državljanstvo odmah naći u biračkom spisku. I da će oni sutra da promene državno-pravni status Crne Gore. To je polemika koja se sad ovih dana vodi u Crnoj Gori nakon promovisanja naše ideje o promeni Zakona o državljanstvu,“ dodaje Knežević.
On ne vidi nikakva problem u promovisanju ove ideje jer je sve tako zamišljeno da niko ne mora da se odrekne srpskog, turskog, albanskog ili bilo kog drugog državljanstva da bi dobio i crnogorsko.
„Crna Gora je mala država koja ima oko 530.000 stanovnika ako izuzmemo Ruse, Ukrajince i Turke koji trenutno ovde žive. Tako da ne vidimo zašto bi se država odrekla bilo kog svog građanina koji je sticajem životnih okolnosti, nastavio da živi u Americi, Turskoj ili negde u Evropi… Oni su ili rođeni u Crnoj Gori ili su njihovi roditelji rođeni ovde, imaju nekretnine u Crnoj Gori i smatramo da ovako restriktivan zakon o državljanstvu najviše štete donosi samoj državi. Neophodno je da kroz zakonska rešenja i sveobuhvatan dijalog unutar parlamentarne većine donesemo rešenje koje neće ugroziti ono što je ovih dana predstavljano kao opterećenje ili „problem“, a to je birački spisak,“ navodi Knežević.
Biračko pravo je biračko pravo
On napominje da oni nemaju nameru da nikoga ubacuju u birački spisak kao neke padobrance, jer se jasno zna po zakonskim propisima kako se stiče biračko pravo u Crnoj Gori i treba praviti razliku između biračkoga prava i prava na državljanstvo.
„Crna Gora je nezavisna država svidelo se to nekome ili ne. Ja sam predstavnik onog političkog bloka koji je glasao za zajedničku državu. Smatramo da ne treba više preispitivati državno–pravni status Crne Gore, ali nam je svakako bitno da Crna Gora ne može da se razvija na antisrpskom narativu, kao što se to desilo nakon 2006. godine. Želimo da imamo najbolje veze sa Republikom Srbijom, ako je moguće i specijalne ekonomske, duhovne, kulturne, društvene veze, i sve one koje potvrđuju zajedničku istoriju i ishodišta naše dve države. Ono što je predstavljalo problem svih ovih godina jeste što je značajan broj građana koji žive u Srbiji, a rođeni su u Crnoj Gori 2006. godine ostao bez ikakvih prava. Crna Gora ih se odrekla samo zato što je imala pretpostavku da bi oni, da su imali pravo glasa, glasali za zajedničku državu sa Srbijom,“ kaže Knežević.
Ispravljanje nepravde
On podseća da se Crna Gora tada odrekla i onih koji su živeli u Crnoj Gori, a tada su 2006. godine glasali za zajedničku državu sa Srbijom.
„Sve ostalo su pitanja za premijera Spajića za dodatna pojašnjenja ali mi sa ovim predlogom nemao nameru da menjamo nikakve državo-pravne statuse. Ali, želimo da ispravimo nepravdu prema desetinama i desetinama hiljada građana i to ne samo onih koji žive u Srbiji već svuda u svetu,“ ističe Knežević.
Inače, polemiku o izmenama Zakona o državljanstvu i uticaju na izborni proces i biračko pravo ponovo su otvorili koalicija Za budućnost Crne Gore, ali i opoziciona Demokratska partija socijalista (DPS) i manjinske stranke, članice Vlade, koje su se u odvojenim izjavama suprotstavili ponovljenoj inicijativi lidera te koalicije Andrije Mandića i Milana Kneževića.
Neko se plaši
Deo medija u Crnoj Gori, ali i u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, objavio je sumanute spekulacije da crnogorska vlast, pod pritiskom Beograda, želi izmenama Zakona da omogući pravo glasa brojnim Srbima koji ne žive u Crnoj Gori. Odnosno, da želi da sprovede „izborni inženjering“ tako da na izborima u Crnoj Gori presudan uticaj imaju građani Srbije i Republike Srpske.
Crnogorski Zakon o državljanstvu, usvojen 2008. godine, dve godine posle proglašenja nezavisnosti Crne Gore od Srbije, izrazito je restriktivan po pitanju dvojnog državljanstva.
Zakonom je propisano da se crnogorsko državljanstvo stiče rođenjem, poreklom, prijemom ili sporazumom o dvojnom državljanstvu sa drugom državom. Takav sporazum, međutim, Crna Gora nema ni sa jednom državom.
Državljani bivših jugoslovenskih republika mogli su da zadrže crnogorsko državljanstvo ako su ga stekli pre proglašenja nezavisnosti, ali oni koji su neko drugo državljanstvo stekli posle juna 2006. godine su automatski izgubili crnogorsko državljanstvo.
