https://lat.sputnikportal.rs/20240926/moskva-nadamo-se-da-ce-sad-imati-dovoljno-pametni-da-ne-dozvole-kijevu-udare-u-teritoriju-rusije-1177669535.html
Moskva: Nadamo se da će SAD imati dovoljno pameti da ne dozvole Kijevu udare na teritoriju Rusije
Moskva: Nadamo se da će SAD imati dovoljno pameti da ne dozvole Kijevu udare na teritoriju Rusije
Sputnik Srbija
Moskva se nada da će u Vašingtonu imati dovoljno pameti da ne daju saglasnost Kijevu da vrši udare duboko u rusku teritoriju zapadnim oružjem, izjavio je za... 26.09.2024, Sputnik Srbija
2024-09-26T07:43+0200
2024-09-26T07:43+0200
2024-09-26T11:13+0200
rusija
rusija
un
sergej veršinjin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/03/1c/1170405875_0:0:3270:1839_1920x0_80_0_0_776885208409ddd42ca8ffbe2fddf789.jpg
Govoreći o „Paktu za budućnost“, koji je usvojen na Samita o budućnosti u Njujorku, Veršinjin je rekao da on proširuje prava nevladinih struktura da učestvuju u radu svetske organizacije, suštinski ih izjednačavajući sa državnim akterima.„Kao što sam već rekao, u ‘Paktu’ima mnogo problema, ali da istaknemo ono glavno, da se suštinski priprema teren za proširenje prava nedržavnih subjekata da učestvuju u radu UN“, istakao je on.Kako je rekao, jedna od prvih verzija „Pakta za budućnost“ podrazumevala je skoro potpuno izjednačavanje NVO sa državama. Prema njegovim rečima, uprkos pokušajima da se „izgladi“ ovaj aspekt, oni se i dalje 41 put pominju u dokumentu.„I čini mi se da ovakav pristup ne odgovara interesima globalnog Juga, jer neprofitne organizacije troše velike resurse, a resurse imaju samo zapadne zemlje“, rekao je Veršinjin.Diplomata je dodao da zemlje u razvoju nemaju uporedive resurse i izjednačavanjem nevladinih organizacija sa državama-članicama UN „otvaraju se vrata takvim nedržavnim subjektima koji će, u suštini, raditi protiv pozicija zemalja u razvoju“.Veršinjin je primetio da je proces usvajanja „Pakta“ od strane zemalja-učesnica Samita za budućnost u Njujorku bio u suprotnosti sa dogovorenim procedurama i nije bilo normalnog pregovaračkog rada o njemu.„Upravo to je ono za šta smo se zalagali. Zalagali smo se da se odvijaju pregovori na osnovu teksta, paragraf po paragraf, kako bi se postigao kompromisan pakt“, objasnio je on i dodao da kompromisni akt podrazumeva odobrenje svih strana, kao i njihovu spremnost da snose odgovornost za njegovo sprovođenje.Samit za budućnost održan je 22. i 23. septembra u sedištu UN u Njujorku uoči opšte političke debate na 79. zasedalju Generalne skupštine. Glavni cilj događaja bio je razgovor o globalnim izazovima i razvoj kolektivnih rešenja svetskih lidera, stručnjaka i civilnog društva. Uprkos deklarisanom značaju samita, stalne članice Saveta bezbednosti ne učestvuju na nivou šefova država i vlada. Na samitu su usvojena tri ključna dokumenta: Pakt za budućnost, Globalni digitalni dogovor i Deklaracija o budućim generacijama.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20240922/-rusija-upozorava-usvajanje-pakta-za-buducnost---ogroman-udarac-za-un-1177558716.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/03/1c/1170405875_541:0:3270:2047_1920x0_80_0_0_765342cf94006d4c23efcc7b05f1b38c.jpgSputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
rusija, un, sergej veršinjin
rusija, un, sergej veršinjin
Moskva: Nadamo se da će SAD imati dovoljno pameti da ne dozvole Kijevu udare na teritoriju Rusije
07:43 26.09.2024 (Osveženo: 11:13 26.09.2024) Moskva se nada da će u Vašingtonu imati dovoljno pameti da ne daju saglasnost Kijevu da vrši udare duboko u rusku teritoriju zapadnim oružjem, izjavio je za Sputnjik zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Veršinjin.
„Mislim da su posledice ovoga očigledne svima. Voleo bih da verujem da će američka strana imati pameti da ne dovede do takve situacije“, rekao je Veršinjin na marginama nedelje na visokom nivou Generalne skupštine UN u Njujorku.
Govoreći o „Paktu za budućnost“, koji je usvojen na Samita o budućnosti u Njujorku, Veršinjin je rekao da on proširuje prava nevladinih struktura da učestvuju u radu svetske organizacije, suštinski ih izjednačavajući sa državnim akterima.
„Kao što sam već rekao, u ‘Paktu’ima mnogo problema, ali da istaknemo ono glavno, da se suštinski priprema teren za proširenje prava nedržavnih subjekata da učestvuju u radu UN“, istakao je on.
Kako je rekao, jedna od prvih verzija „Pakta za budućnost“ podrazumevala je skoro potpuno izjednačavanje NVO sa državama. Prema njegovim rečima, uprkos pokušajima da se „izgladi“ ovaj aspekt, oni se i dalje 41 put pominju u dokumentu.
„I čini mi se da ovakav pristup ne odgovara interesima globalnog Juga, jer neprofitne organizacije troše velike resurse, a resurse imaju samo zapadne zemlje“, rekao je Veršinjin.
Diplomata je dodao da zemlje u razvoju nemaju uporedive resurse i izjednačavanjem nevladinih organizacija sa državama-članicama UN „otvaraju se vrata takvim nedržavnim subjektima koji će, u suštini, raditi protiv pozicija zemalja u razvoju“.
Veršinjin je primetio da je proces usvajanja „Pakta“ od strane zemalja-učesnica Samita za budućnost u Njujorku bio u suprotnosti sa dogovorenim procedurama i nije bilo normalnog pregovaračkog rada o njemu.
„Upravo to je ono za šta smo se zalagali. Zalagali smo se da se odvijaju pregovori na osnovu teksta, paragraf po paragraf, kako bi se postigao kompromisan pakt“, objasnio je on i dodao da kompromisni akt podrazumeva odobrenje svih strana, kao i njihovu spremnost da snose odgovornost za njegovo sprovođenje.
Samit za budućnost održan je 22. i 23. septembra u sedištu UN u Njujorku uoči opšte političke debate na 79. zasedalju Generalne skupštine. Glavni cilj događaja bio je razgovor o globalnim izazovima i razvoj kolektivnih rešenja svetskih lidera, stručnjaka i civilnog društva. Uprkos deklarisanom značaju samita, stalne članice Saveta bezbednosti ne učestvuju na nivou šefova država i vlada. Na samitu su usvojena tri ključna dokumenta: Pakt za budućnost, Globalni digitalni dogovor i Deklaracija o budućim generacijama.