00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ORBITA KULTURE
10:00
120 min
SPUTNJIK INTERVJU
17:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
21:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
07:00
30 min
ORBITA KULTURE
Svet nastao ispod Gogoljevog šinjela
16:00
120 min
MILJANOV KORNER
Realnost je da se Partizan i Zvezda bore za mesto u plej-inu
20:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
„Rozanov“
20:30
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
Autorska emisija Ljubinke Milinčić
21:30
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri
 - Sputnik Srbija, 1920
EKONOMIJA
Sputnjik Ekonomija prati najnovije vesti, analize i izveštaje iz Rusije, regiona i sveta.

Vesić otvorio međunarodni aero-miting u Vršcu: Vazduhoplovstvo značajno za Srbiju

© Tanjug / MGSI/ PREDRAG MITIĆMeđunarodni aeromiting u Vršcu
Međunarodni aeromiting u Vršcu - Sputnik Srbija, 1920, 22.09.2024
Pratite nas
Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić otvorio je danas međunarodni aero-miting u Vršcu povodom sto godina postojanja Vazduhoplovne akademije i tom prilikom istakao da sto godina tradicije obuke pilota i drugog vazduhoplovnog osoblja govori o tome koliko je za Srbiju vazduhoplovstvo značajno.
Vesić je pozdravio prisutne u ime predsednika Srbije Aleksandra Vučića i istakao da se po broju ljudi koji je došao na ovaj aero-miting vidi koliko vazduhoplovstvo znači kako Vršcu, tako i čitavoj Srbiji.
Naveo je da je Srbija zemlja koja je između Prvog i Drugog svetskog rata proizvodila avione, ali ne i automobile i da je kralj Aleksandar Karađorđević prvi evropski monarh koji je leteo avionom na početku dvadesetog veka, kao i da je pre 112 godina, 1912. godine, sa Vršačkog brega inženjer Aurel Vlajku obavio prvi let, što je bio jedan od prvih letova avionom na našim prostorima.
„Za nas je posebno važno da u vreme kada se razvija naše vazduhoplovstvo, kada kupujemo najmodernije borbene avione na svetu, kada naše vazduhoplovstvo beleži uspehe, imamo obrazovnu komponentu i nastavimo tradiciju obrazovanja po kojoj su Vršac i naša nacionalna Vazduhoplovna akademija poznati u svetu“, istakao je Vesić, a saopštilo Ministarstvo.
On je naveo da je zaključno sa 31. avgustom ove godine „Er Srbija“ prevezla tri miliona putnika, što je za osam odsto više u odnosu na isti period 2023. godine.
„Kada je u pitanju beogradski aerodrom 'Nikola Tesla', zaključno sa 31. avgustom ove godine imali smo ukupno 5.564.369 putnika, što je za skoro devet procenata više nego prošle godine“, kazao je ministar i dodao da ćemo ove godine imati više od osam miliona putnika na „Tesli“, što govori da ćemo u narednom periodu imati projektovanih 15 miliona putnika na beogradskom aerodromu.
Istakao je da „Er Srbija“ već dostiže rezultate JAT-a iz vremena bivše Jugoslavije, koji je tada bio jedna od najboljih aviokompanija u Evropi i opsluživao zemlju sa 22 miliona stanovnika, bez loukost kompanija koje u to vreme nisu postojale.
To, dodao je, govori o tome koliko je bila hrabra odluka predsednika Vučića i Vlade Srbije da se zatvori loša kompanija „Jat Ervejz“ i da se krene u osnivanje nove aviokompanije „Er Srbija“, zajedno sa partnerima iz „Etihada“.
Podsetio je da je danas država Srbija jedini vlasnik „Er Srbije“ koja je, kako je istakao, „najbrže rastuća regionalna kompanija u ovom delu Evrope“.
Vesić je rekao da je sto godina velika i značajna tradicija za bilo koju instituciju u Srbiji.
Podsetio je da je samo u Trening centru Vazduhoplovne akademije u Vršcu, koji je skoro 70 godina bio JAT-ov trenažni centar, obučeno i sertifikate dobilo više od 2.000 pilota tokom tih sedam decenija.
„Vazduhoplovna škola na Dorćolu koja je deo ove Akademije decenijama je sa ponosom nosila ime narodnog heroja generala Petra Drapšina, komandanta slavom ovenčane Četvrte armije narodno-oslobodilačke vojske Jugoslavije i oslobodioca Rijeke i pod tim imenom postala svetski brend“, rekao je Vesić.
Prema njegovim rečima, veoma je značajno što smo potpisali ugovor sa „Er Srbijom“ o školovanju deset pilota, što je trenažni centar na Dorćolu koji je deo Vazduhoplovne akademije dobio svoj simulator za Erbas A320 i na taj način ćemo početi, kako je rekao, kao nekada da školujemo, ne samo pilote koji su potrebni za našu nacionalnu aviokompaniju, već i za ono što je potrebno u inostranstvu.
Naveo je da će oko 50 miliona evra biti uloženo u projekat rekonstrukcije Trening centra Vazduhoplovne akademije u Vršcu i dodao da to govori o tome koliko naša zemlja napreduje.
„Pedeset miliona evra u ovakvu vrstu institucije može da se investira samo ako imate snažnu ekonomiju. Da nemamo snažnu ekonomiju, ne bi bile moguće ovakve investicije, da se grade auto-putevi, brze pruge, obnavljaju aerodromi, da se investira u našu nacionalnu Vazduhoplovnu akademiju i zato je veoma važno da nastavimo sa politikom privlačenja stranih investicija jer snažna ekonomija garantuje da možemo više da ulažemo u obrazovanje“, rekao je Vesić.
Poručio je da je vek u kome živimo vek obrazovanja i modernih tehnologhija i da zemlje koje nisu spremne da se prilagode tim izazovima neće moći da napreduju.
„Mi smo se, zahvaljujući viziji predsednika Vučića, na vreme prilagodili i zaista mozemo da kažemo da prednjačimo kada su u pitanju reforme u obrazovanju. To se posebno odnosi na dualno obrazovanje koje je dalo rezultate i pokazalo se da sve one kritike koje su postojale kada je u pitanju to obrazovanje apsolutno nisu tačne jer ono omogućava našim ljudima da se brže zaposle, imaju bolje plate i viši životni standard“, naglasio je ministar.
Ponovio je da je vazduhoplovstvo posebno značajno i da je Srbija bila zemlja koja je između dva svetska rata proizvodila više aviona od mnogih razvijenih zemalja zapadne Evrope.
Pogledajte i:
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala