https://lat.sputnikportal.rs/20240920/naucnici-resili-misteriju-staru-pola-veka-koja-bi-mogla-da-doprinese-spasavanju-zivota-1177420066.html
Naučnici rešili misteriju staru pola veka koja bi mogla da doprinese spasavanju života
Naučnici rešili misteriju staru pola veka koja bi mogla da doprinese spasavanju života
Sputnik Srbija
Naučnici su otkrili redak sistem krvnih grupa rešavajući tako 50 godina staru misteriju i nudeći nove uvide u genetiku krvnih grupa i brigu o pacijentima. 20.09.2024, Sputnik Srbija
2024-09-20T23:00+0200
2024-09-20T23:00+0200
2024-09-20T23:00+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
živi svet i genetika
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/09/12/1177420445_0:225:1024:801_1920x0_80_0_0_7eef943f2bc0c26069f7a4b8baa2d886.jpg
Godine 1972, uzorak krvi trudnice otkrio je misteriozni nedostatak površinskog molekula prisutnog u svim drugim poznatim crvenim krvnim zrncima. Decenijama kasnije, to otkriće navelo je naučnike iz Velike Britanije i Izraela da identifikuju novi sistem ljudskih krvnih grupa.Veliko naučno dostignućePosle godina istraživanja, hematolog Britanske nacionalne zdravstvene službe (NHS) Luiz Tili naglašava važnost ovog dostignuća.Istraživanje je objavljeno je u časopisu „Blad“.Ljudi imaju brojne sisteme krvnih grupa pored dobro poznatog ABO sistema i rezus faktora (RH). Svaki sistem je određen jedinstvenim proteinima i šećerima koji oblažu crvena krvna zrnca. Ovi antigenski markeri pomažu telu da razlikuje sopstvene ćelije od štetnih napadača. Neusklađenost tokom transfuzije može izazvati ozbiljne reakcije, sa potencijalno fatalnim posledicama.Dok je većina glavnih krvnih grupa identifikovana početkom 20. veka, otkrića kao što su nova krvna grupa i Er sistem, opisani 2022. godine, utiču na samo mali broj ljudi.„Posao je bio težak, jer su genetski slučajevi veoma retki“, napominje Tilijeva.Krvna grupa MALIstraživanja pokazuju da više od 99,9 odsto ljudi poseduje antigen AnVj, koji nije bio prisutan u krvi pomenute pacijentkinje iz 1972. godine. Ovaj antigen je povezan s proteinom mijelina i limfocita, što je navelo naučnike da novi sistem nazovu krvnom grupom MAL. Mutacije u genu MAL mogu dovesti do AnVj-negativne krvne grupe.Da bi potvrdili svoje nalaze, tim je ubacio normalni MAL gen u AnVj-negativne krvne ćelije, vraćajući antigen koji nedostaje.Pacijenti se sada mogu testirati da bi se utvrdilo da li nose naslednu mutaciju MAL-a ili da li odsustvo antigena signalizira neko drugo stanje. Razumevanje ovih retkih krvnih grupa moglo bi da dovede do spasavanja života retkih pacijenata, preneo je „Sajens alert“.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/09/12/1177420445_0:129:1024:897_1920x0_80_0_0_f4a388cbac7bb579b98c6064495a6ef3.jpgSputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, živi svet i genetika, društvo
nauka i tehnologija, živi svet i genetika, društvo
Naučnici rešili misteriju staru pola veka koja bi mogla da doprinese spasavanju života
Naučnici su otkrili redak sistem krvnih grupa rešavajući tako 50 godina staru misteriju i nudeći nove uvide u genetiku krvnih grupa i brigu o pacijentima.
Godine 1972, uzorak krvi trudnice otkrio je misteriozni nedostatak površinskog molekula prisutnog u svim drugim poznatim crvenim krvnim zrncima. Decenijama kasnije, to otkriće navelo je naučnike iz Velike Britanije i Izraela da identifikuju novi sistem ljudskih krvnih grupa.
Veliko naučno dostignuće
Posle godina istraživanja, hematolog Britanske nacionalne zdravstvene službe (NHS) Luiz Tili naglašava važnost ovog dostignuća.
„To predstavlja veliko dostignuće i kulminaciju dugog timskog napora da se konačno uspostavi ovaj novi sistem krvnih grupa i da se retkim, ali važnim pacijentima ponudi najbolja nega, izjavila je Tilijeva.
Istraživanje je
objavljeno je u časopisu „Blad“.
Ljudi imaju brojne sisteme krvnih grupa pored dobro poznatog ABO sistema i rezus faktora (RH). Svaki sistem je određen jedinstvenim proteinima i šećerima koji oblažu crvena krvna zrnca. Ovi antigenski markeri pomažu telu da razlikuje sopstvene ćelije od štetnih napadača. Neusklađenost tokom transfuzije može izazvati ozbiljne reakcije, sa potencijalno fatalnim posledicama.
Dok je većina glavnih krvnih grupa identifikovana početkom 20. veka, otkrića kao što su nova krvna grupa i Er sistem, opisani 2022. godine, utiču na samo mali broj ljudi.
„Posao je bio težak, jer su genetski slučajevi veoma retki“, napominje Tilijeva.
Istraživanja pokazuju da više od 99,9 odsto ljudi poseduje antigen AnVj, koji nije bio prisutan u krvi pomenute pacijentkinje iz 1972. godine. Ovaj antigen je povezan s proteinom mijelina i limfocita, što je navelo naučnike da novi sistem nazovu krvnom grupom MAL. Mutacije u genu MAL mogu dovesti do AnVj-negativne krvne grupe.
„MAL je veoma mali protein s nekim zanimljivim svojstvima koja su otežala identifikaciju“, objašnjava ćelijski biolog Tim Sačvel.
Da bi potvrdili svoje nalaze, tim je ubacio normalni MAL gen u AnVj-negativne krvne ćelije, vraćajući antigen koji nedostaje.
Pacijenti se sada mogu testirati da bi se utvrdilo da li nose naslednu mutaciju MAL-a ili da li odsustvo antigena signalizira neko drugo stanje. Razumevanje ovih retkih krvnih grupa moglo bi da dovede do spasavanja života retkih pacijenata,
preneo je „Sajens alert“.