Utoka na utoku: Sad i Bošnjaci u Crnoj Gori hoće svoju „rezoluciju o genocidu“
Pratite nas
Svaki zločin treba da naiđe na osudu, ali ne može svaki zločin biti genocid, zato bih apelovao na bošnjačke političare da ne rade te stvari zato što „utoka na utoku“ neće ništa postići, kaže istoričar dr Čedomir Antić nakon što je u Crnoj Gori predložena „rezolucija o genocidu“ nad Bošnjacima povodom događaja u Šahovićima od pre sto godina.
Klub poslanika Bošnjačke stranke (BS) u Crnoj Gori predao je prošle nedelje u skupštinsku proceduru Predlog Rezolucije o genocidu u Šahovićima, a prema navodima crnogorskih medija, navedeni dokument potpisalo je svih šest poslanika BS.
Šta se to desilo u Šahovićima
Predlog Rezolucije o genocidu u Šahovićima inicirao je „Odbor za obeležavanje stogodišnjice genocida u Šahovićima“, na čijem su čelu reis Islamske zajednice u Crnoj Gori, Rifat Fejzić i akademik Šerbo Rastoder.
Istoričar profesor Filozofskog fakulteta dr Čedomir Antić, osnivač i predsednik Naprednog kluba, apeluje na bošnjačke političare da se ne bave ovakvim stvarima jer, kako kaže, time se neće ništa postići.
„Treba razotkriti sve segmente ovog zločina jer svaki zločin je za osudu, s tim što moram da kažem da se to desilo 1924. godine usred jednog opšteg meteža koji je trajao u Evropi do 1925. godine. Imate čak i knjigu o tom periodu koja se zove „Rat posle rata“, o raznim tim sukobima koji su usledili. Bilo je vrlo teško sprečiti da se tako nešto desi jer ovde je ubijen načelnik Kolašinskog okruga Boško Bošković, i prosto njegovi podržavaoci su želeli da kazne uporište muslimanskih pobunjenika i njihovog vođu Jusufa Mehonjića. Dakle, to je relanost. To nije genocid, kao što su to sprovodili bosanski muslimani i Hrvati nad onima koji su im svojevremeno doneli slobodu,“ kaže Antić.
Nije svaki zločin genocid
Ovo je sada politika, kaže naš sagovornik, gde pokušavaju da se svi dosete kada su svi ubijani proteklih vekova i godina.
„Ako bismo prebrojavali pa naravno da su Srbi najveće žrtve. Tako da sam ja naravno za to da se taj zločin osudi, ali ne treba da idu na princip„utoka na utoku“ . Jera Jasenovac su napravili koliko Hrvati toliko i Muslimani jer Kozara ne bi bila moguća bez Muslimana. Zato ne treba to da rade, moraju neke stvari da prevaziđu - sada su u vlasti u Crnoj Gori iako su dugo vremena vladali sa Milom Đukanović nasuprot srpskom narodu. Sada, pošto velike sile od njih to traže prihvatili su učešće u ovoj vladi, ali hajde da jednom pokušaju da budu negde, a da ne budu kamen u cipeli,“ kaže Antić.
Antić takođe ističe da postoji problem kada je reč o kulturi sećanja a to je da Bošnjaci na ovaj način sebe žele da prikažu izuzetnim.
„Ne vidim razlog da neko sebe predstavlja na osnovu zločina koji su počinjeni. Dakle, postoje zločini kakva je bio genocid za vreme Drugog svetskog rata koji su izvršili nacisti i njihovi pomagači hrvatsko-muslimanske ustaše, što je bio zločin svih zločina koji je sistematski sprovođen. Sličan je zločin i turski, odnosno, osmanski nad Jermenima. Turska taj zločin negira iako je to zločin koji je Mustafa Kemal Ataturk, osnivač moderne Turske, priznao uz tvrdnju da nije svuda sistematski progonjen jermenski narod, ali ubijeno je milino i po ljudi,“ podseća Antić.
I Albanci spremaju slični predlog rezolucije
Ovde u ovom slučaju imamo jedno vreme, kaže Antić, u kome je država koja se zvala Jugoslavija, odnosno Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca pokušala da stvori državu po meri svih južnih Slovena.
„To je bilo i kasnije u doba socijalizma. Ali većina muslimana nikada nije prihvatila tu državu kao svoju, ne zato što su negirali da su Južni Sloveni već zato što su negirali da su ravnopravni sa drugima,“ smatra naš sagovornik.
Inače u predlogu BS se navodi da „istinskog suočavanja s prošlošću nema dok se ne bude govorilo o svim zločinima koji su se desili i koji opterećuju prosperitetniju budućnosti za sve naše građane. Preduslov za bolje odnose jeste utvrđivanje odgovornosti i jasna osuda svih tih zločina".
Bošnjačka stranka objavila je da očekuje od kolega poslanika da se odgovorno odnesu prema ovom pitanju i podrže navedenu Rezoluciju.
Ovo nije jedina rezolucija o kojoj se govori u Crnoj Gori nakon što je usvojena Rezolucija o Jasenovcu. Nedavno je objavljeno da i albanske stranke pripremaju rezoluciju o stradanju albanskog naroda.
Podsetimo, Hrvatska je proglasila predsednika Skupštine Crne Gore Andriju Mandića, poslanika u Skupštini Crne Gore Milana Kneževića i potpredsednika Vlade Crne Gore Aleksu Bečića nepoželjnima zbog usvajanja Rezolucije o Jasenovcu.