NATO preko Carigradske patrijaršije nastavlja da drobi i cepa pravoslavlje – moguć pritisak i na SPC
© Sputnik / Stringer
/ Pratite nas
Eventualna zabrana Pravoslavne crkve Moldavije nastavak je procesa koji se događa u Ukrajini. Ove će se tendencije nastaviti, jer u sklopu rata koji NATO protiv Rusije vodi u Ukrajini, spada i drobljenje pravoslavlja. Kao sredstvo za borbu, NATO koristi Vaseljensku patrijaršiju.
Ovako pravoslavni publicista Vladimir Dimitrijević ocenjuje izjavu poslanika u moldavskom parlamentu Vasila Šojmarua, koji se, kako je rekao, nada da će moldavska vlada na jesen u slučaju kanonske Pravoslavne crkve Moldavije, koja je samoupravni deo Ruske pravoslavne crkve, postupiti po ugledu na to kako su vlasti u Kijevu zabranile kanonsku Ukrajinsku pravoslavnu crkvu.
Nešto severnije, u Estoniji, s obzirom da je estonski parlament Rusku pravoslavnu crkvu proglasio ustanovom koja podržava rusku specijalnu operaciju u Ukrajini, Estonska pravoslavna crkva morala je da iz svog Ustava izbaci pominjanje Moskovske patrijaršije. Dodajmo i da se „recept“ koji je u Ukrajini primenjen protiv Ukrajinske pravoslavne crkve Moskovske patrijaršije preporučuje u nekim krugovima i za primenu prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi u Crnoj Gori.
Zapad će pokušati da napravi haos u Moldaviji
U Moldaviji oko sedamdeset odsto pravoslavnog stanovništva pripada Pravoslavnoj crkvi Moldavije, dok oko dvadeset odsto pripada Besarabskoj mitropoliji Rumunske pravoslavne crkve. Na pitanje, na koji način moldavske vlasti mogu da zabrane Pravoslavnu crkvu Moldavije, ako se tome suprotstave vernici, Dimitrijević odgovara kontrapitanjem – većina vernika se i u Ukrajini odupire, pa šta mogu.
„Jeste da Moldavija nije u ratu, ali rat se sprema. Možda će jedan od ključnih faktora za pokretanje rata biti haoskoji će da izazovu sa crkvom. Nadam se, pošto je moldavska crkva Moskovske patrijaršije veoma snažna i ozbiljna, da će pružiti jak otpor. Ali, ako je NATO odlučio da iskoristi Moldaviju u ratu protiv Rusije, oni će to svakako uraditi, kao i Rumuniju, kao i sve drugo što mogu“, smatra naš sagovornik.
NATO huška Rumuniju protiv Rusije nudeći joj teritorijalna proširenja i pripajanje Moldavije, a da učestvuje u tom procesu nudi se nažalost i Rumunskoj pravoslavnoj crkvi.
„Nadam se da će biti razuma da se to ne desi, ali ako neko želi da pravi haos – to je najbolji način – udariš na crkvu u kojoj je sedamdeset posto stanovništva neke zemlje, proglasiš da je ona van zakona i onda, naravno, napraviš haos. Narod se pobuni, ti ustaneš protiv pobunjenika kao protiv veleizdajnika i eto haosa. A onima koji kontrolišu ove procese, samo je haos i potreban“, objašnjava Dimitrijević.
Ovo što govorim sada izgleda nemoguće, ali da li je neko mislio da je izgledalo moguće da će neko da se usudi da zabrani Ukrajinsku pravoslavnu crkvu kojoj pripada najveći broj pravoslavnih vernika u Ukrajini, pita se on.
Sa druge strane, Estonska pravoslavna crkva uklonila je pominjanje Moskovske patrijaršije iz svog ustava zbog administrativne mere vlasti.
„Da bi opstali, oni su morali da se odreknu, potpuno nekanonski, Moskovske patrijaršije. Pa i ukrajinska crkva je to uradila. Oni su prestali da pominju patrijarha Kirila da bi umilostivili Zelenskog i ostalu bagru, ali nisu uspeli. Znači, iako su prestali da pominju patrijarha Kirila, ništa im to nije vredelo“, ističe Dimitrijević.
Opasni dani čekaju pravoslavlje
„Prisustvujemo nečemu o čemu sam pisao još pre petnaest, dvadeset godina, jer su ove tendencije mogle da se uoče i onda“, kaže Dimitrijević i dodaje da su se sukobi između Moskovske i Vaseljenske patrijaršije događali još krajem Dvadesetog veka, kada je Vaseljenska patrijaršija pokušala da preuzme jurisdikciju nad Estonskom pravoslavnom crkvom.
Sukobi dve crkve, zapravo sežu i dalje u istoriju, u vreme posle Oktobarske revolucije, kada se Carigradska patrijaršija mešala u unutrašnje stvari ruske crkve i, kako naš sagovornik navodi, u njoj izazivala haos.
„S obzirom da kod Fanariota postoji ideja da su oni, ne samo prvi po časti, nego i po vlasti. Kad god je u svetu dolazilo do poremećaja ravnoteže, oni su to koristili da bi postigli svoje ciljeve. To se dešavalo devedesetih godina u Estoniji, kada je patrijarh Aleksej prekinuo opštenje sa carigradskim patrijarhom Vartolomejem upravo zbog nastojanja Carigrada da tamo preuzme jurisdikciju“, priča Dimitirijević.
Tada je kompromis ipak postignut. Međutim, sada, tragedija se ogleda u tome što Zapad u ratu koji u Ukrajini vodi protiv Rusije čini sve što može da sve ruske eparhije van Rusije preuzme Carigradska patrijaršija.
„To što se sada dešava u Moldaviji, nastavak je procesa koji je počeo u Estoniji, a nastavio se u Ukrajini i koji će se dalje nastaviti. Mi smo u veoma ozbiljnoj situaciji i smatram da će u narednom periodu čitavo pravoslavlje doživeti ogroman poremećaj. Ono što se dešava u Moldaviji pod direktnim je naređenjima NATO imperije“, ocenjuje Dimitrijević.
U tim poremećajima, na udaru će se naći i Srpska pravoslavna crkva, koja sve vreme podržava kanonsku Ukrajinsku pravoslavnu crkvu. Pritisci na našu crkvu, kao što su i na našu državu, biće ogromni, dodaje on.
„Hoću da kažem da je situacija jako ozbiljna i smatram da bi kanonske crkve trebalo da se ujedine i brane kanonski poredak. Veliki je blagoslov što je na čelo Bugarske pravoslavne crkve došao patrijarh koji je ozbiljan čovek i kome su kanoni jasni i koji je uspeo da zaustavi prodor Fanara u Bugarsku pravoslavnu crkvu“, kaže Dimitrijević i dodaje da je upravo u Sofiji nedavno održan naučnu skup na kome su učestvovali i predstavnici kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve na kome je upravo i rečeno da se sve zdrave pravoslavne snage moraju ujediniti.
„Ako toga ne bude, pravoslavna crkva će se nalaziti u jednom strašnom procesu drobljenja koji je NATO još davno odobrio. Dovoljno je setiti da je Karl Bilt još 2014. rekao da je rusko pravoslavlje opasnije od islamskog fundamentalizma. Prema tome, čekaju nas teški i opasni dani“, zaključuje Dimitrijević.
Komentarišući Šojmaruovu izjavu, savetnik ruskog patrijarha, protojerej Nikolaj Balašov rekao je da bi eventualna zabrana Pravoslavne crkve Moldavije dovela do strašnih posledica po zemlju, do podele društva i rasta konfrontacije.
On je napomenuo da pokušaji političara da u sopstvenim oportunističkim interesima rešavaju pitanja organizovanja crkvenog života umesto same crkve i verujućeg naroda, nikada nisu doveli do dobra.
Pogledajte i:
