https://lat.sputnikportal.rs/20240903/brnabiceva-ne-postoji-ugovor-sa-rio-tintom-imaju-istrazna-prava-za-jadar-1176839683.html
Brnabićeva: Ne postoji ugovor sa Rio Tintom
Brnabićeva: Ne postoji ugovor sa Rio Tintom
Sputnik Srbija
Predsednik Skupštine Srbije Ana Brnabić rekla je danas da ne postoji ugovor države sa rudarskom kompanijom Rio Tinto za projekat "Jadar", već da oni imaju... 03.09.2024, Sputnik Srbija
2024-09-03T11:31+0200
2024-09-03T11:31+0200
2024-09-03T12:09+0200
srbija
srbija
srbija – politika
ana brnabić
rio tinto
litijum
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/06/0b/1173454866_0:0:2087:1174_1920x0_80_0_0_07dfbaae0163433b171ebe3b825afeae.jpg
"Na osnovu tih istražnih prava Rio Tinto je radio istraživanje. Do 2012. godine devet puta su im potvrđena ta istražna prava i svaki od tih devet puta im je proširen opseg istraživanja. U međuvremenu, 2006. godine, a onda dodatno potvrđeno i 2011. godine - menja se zakon koji kaže, samo onaj ko ima istražna prava može da se prijavi da dobije eksploataciona prava", rekla je Brnabićeva za TV K1.Ona je tako odgovorila na pitanje da li Srbija ima takav ugovor sa Rio Tintom, koji će moći da se raskine ukoliko kompanija ne bude ispoštovala sve propise države Srbije, objašnjavajući da nikakvog ugovora nema, a da kompanija svakako mora da radi po zakonima države.Ona je dodala da je ono što je promenila kao predsednica vlade 2017. godine, bilo to što je potpisan Memorandum o razumevanju sa kompanijom Rio Tinto, jer je njoj bilo važno da se ustanove dve važne stvari."Da imamo na papiru, nekim sporazumom o saradnji i razumevanju, da imamo pod jedan, da moraju da se poštuju najviši svetski standardi za zaštitu životne sredine i pod dva, da sve što može da ostane u Srbiji, ostane u Srbiji. Dakle, da mi ne izvozimo rudu, da ne izvozimo sirovine i da sve što može i od istraživanja, bilo šta što može da se uradi u Srbiji, da se ne radi u Australiji, u Americi, nego da se radi u Srbiji da bi to donelo dodatno bogatstvo našoj državi", rekla je Brnabićeva.Ona je istakla da će istrajati u borbi da se u parlamentu održavaju dijalozi i diskusije o rudarenju litijuma i projektu "Jadar"."Parlament je oko razgovara, parlament je oko dijaloga", navela je Brnabićeva.Kako je rekla, opozicija je odbijala pozive za dijalog i ranije dok je bila predsednica vlade, ali je ukazala da je ona uvek insistirala na dijalogu i nadala se da će to imati efekta.Na pitanje da li država može da prekine saradnju sa Rio Tintom ukoliko ta kompanija ne ispunjava uslove, Brnabićeva je navela da bi ozbiljnom borbom na arbitraži država mogla da prekine saradnju sa tom kompanijom ukoliko bi studija o proceni uticaja na životnu sredinu pokazala da bi rudnik i to postrojenje imali devastirajući efekat po životnu sredinu."Ali mi treba da dođemo do studija. Ali da imate studiju, vi morate da imate prostorni plan usvojen u Loznici, morate da date nešto što se zove rešenje o eksploataciji, što se glupo zove, jer nema veze sa eksploatacijom, nego to obuhvata sadržaj studije. Ali vi imate ljude koji ne žele da vide studiju", rekla je Brnabićeva.Podsetila je da će, ukoliko dođe do eksploatacije, to biti rađeno u podžemnom rudniku, a na tvrdnje koje postoje u javnosti da će "najprljaviji" deo proizvodnje biti prerada rude sumpornom kiselinom, Brnabić je navela da se sumporna kiselina na dnevnom niovu koristi širom Srbije, uključujući i poljopprivredu."Naši poljoprivrednici sumpornu kiselinu nose u kanisterima i mešaju sa vodom i time prskaju zemljište da bi podigli kiselost. Dakle, mi govorimo o jednom procesu koji je potpuno prirodan i normalan u Srbiji, a o čemu niko ne govori. Niko ne traži mehanizme kontrole, niko ne traži mehanizme zaštite. Tu je to licemerje. Dakle, niko od tih ljudi se u stvari zaista ne bavi zaštitom životne sredine", ocenila je Brnabićeva.Kada je reč o području zapadne Srbije koji je obuhvaćen projektom Jadar, Brnabićeva podseća da su decenijama ljudi u tom kraju živeli od hemijskog postrojenja "Viskoza" u Loznici, koja je, prema njenim rečima, koristila najprljaviju moguću tehnologiju."Ona je zatvorena zbog stečaja, zato što je čitava ekonomija bila uništena 2005. godine. I od 2005. godine, ljudi tamo ne znaju šta će, zato što nemaju poslove. Ljudi su bili nesrećni, tužni, očajni zato što je 'Viskoza' zatvorena. A 'Viskoza' je hemijsko postrojenje, hemijska industrija koja pravi štetu po životnu sredinu", rekla je Ana Brnabić.Ona je upitala kako je moguće da niko od ekologa nije nikada pitao zbog čega iz "Viskoze" nikada nije uklonjen opasni otpad, dodajući da je kompleksan projekat uklanjana i skladištenja opasnog otpada iz te fabrike, koji je trajao sedam godina, završen 2023. godine.Govoreći o ekološkim pokretima u Srbiji, Brnabićeva tvrdi da pre 10 godina nije ni bilo ekoloških pokreta u našoj zemlji.U prilog tome, navela je primer da su 2014. godine, kada je vodila američku kompaniju koja je želela da gradi vetroparkove koji će praviti zelenu energiju, pojedini predstavnici opozicije govorili da Srbiji to ne treba, jer ima lignit i termoelektrane, dok sada ti isti ljudi, kako kaže, na ekološkim protestima "pričaju kako je najvažnija stvar na svetu čist vazduh".Sa druge strane, predsednik Skupštine Srbije navodi da je najveći deo zemljišta u zapadnoj Srbiji prodat 2021. godine, zbog čega nije logično da su meštani "zabrinuti", a da prodaju svoju zemlju.Brnabićeva je podsetila i da je vlada tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića 2014. godine, u vreme fiskalne konsolidacije, počela da pravi filtere za odsumporavanje na termoelektranama i da je od tada uloženo u to svrhu 600 miliona evra.Pogledajte i:
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
srbija, srbija – politika, ana brnabić, rio tinto, litijum
srbija, srbija – politika, ana brnabić, rio tinto, litijum
Brnabićeva: Ne postoji ugovor sa Rio Tintom
11:31 03.09.2024 (Osveženo: 12:09 03.09.2024) Predsednik Skupštine Srbije Ana Brnabić rekla je danas da ne postoji ugovor države sa rudarskom kompanijom Rio Tinto za projekat "Jadar", već da oni imaju istražna prava za taj projekat, koji su dobili 2004. i da još nisu aplicirali za eksploataciju, a da će ona nastojati da se u parlamentu razgovara o toj temi.
"Na osnovu tih istražnih prava Rio Tinto je radio istraživanje. Do 2012. godine devet puta su im potvrđena ta istražna prava i svaki od tih devet puta im je proširen opseg istraživanja. U međuvremenu, 2006. godine, a onda dodatno potvrđeno i 2011. godine - menja se zakon koji kaže, samo onaj ko ima istražna prava može da se prijavi da dobije eksploataciona prava", rekla je Brnabićeva za TV K1.
Ona je tako odgovorila na pitanje da li Srbija ima takav ugovor sa Rio Tintom, koji će moći da se raskine ukoliko kompanija ne bude ispoštovala sve propise države Srbije, objašnjavajući da nikakvog ugovora nema, a da kompanija svakako mora da radi po zakonima države.
Ona je dodala da je ono što je promenila kao predsednica vlade 2017. godine, bilo to što je potpisan Memorandum o razumevanju sa kompanijom Rio Tinto, jer je njoj bilo važno da se ustanove dve važne stvari.
"Da imamo na papiru, nekim sporazumom o saradnji i razumevanju, da imamo pod jedan, da moraju da se poštuju najviši svetski standardi za zaštitu životne sredine i pod dva, da sve što može da ostane u Srbiji, ostane u Srbiji. Dakle, da mi ne izvozimo rudu, da ne izvozimo sirovine i da sve što može i od istraživanja, bilo šta što može da se uradi u Srbiji, da se ne radi u Australiji, u Americi, nego da se radi u Srbiji da bi to donelo dodatno bogatstvo našoj državi", rekla je Brnabićeva.
Ona je istakla da će istrajati u borbi da se u parlamentu održavaju dijalozi i diskusije o rudarenju litijuma i projektu "Jadar".
"Parlament je oko razgovara, parlament je oko dijaloga", navela je Brnabićeva.
Kako je rekla, opozicija je odbijala pozive za dijalog i ranije dok je bila predsednica vlade, ali je ukazala da je ona uvek insistirala na dijalogu i nadala se da će to imati efekta.
Na pitanje da li država može da prekine saradnju sa Rio Tintom ukoliko ta kompanija ne ispunjava uslove, Brnabićeva je navela da bi ozbiljnom borbom na arbitraži država mogla da prekine saradnju sa tom kompanijom ukoliko bi studija o proceni uticaja na životnu sredinu pokazala da bi rudnik i to postrojenje imali devastirajući efekat po životnu sredinu.
"Ali mi treba da dođemo do studija. Ali da imate studiju, vi morate da imate prostorni plan usvojen u Loznici, morate da date nešto što se zove rešenje o eksploataciji, što se glupo zove, jer nema veze sa eksploatacijom, nego to obuhvata sadržaj studije. Ali vi imate ljude koji ne žele da vide studiju", rekla je Brnabićeva.
Podsetila je da će, ukoliko dođe do eksploatacije, to biti rađeno u podžemnom rudniku, a na tvrdnje koje postoje u javnosti da će "najprljaviji" deo proizvodnje biti prerada rude sumpornom kiselinom, Brnabić je navela da se sumporna kiselina na dnevnom niovu koristi širom Srbije, uključujući i poljopprivredu.
"Naši poljoprivrednici sumpornu kiselinu nose u kanisterima i mešaju sa vodom i time prskaju zemljište da bi podigli kiselost. Dakle, mi govorimo o jednom procesu koji je potpuno prirodan i normalan u Srbiji, a o čemu niko ne govori. Niko ne traži mehanizme kontrole, niko ne traži mehanizme zaštite. Tu je to licemerje. Dakle, niko od tih ljudi se u stvari zaista ne bavi zaštitom životne sredine", ocenila je Brnabićeva.
Kada je reč o području zapadne Srbije koji je obuhvaćen projektom Jadar, Brnabićeva podseća da su decenijama ljudi u tom kraju živeli od hemijskog postrojenja "Viskoza" u Loznici, koja je, prema njenim rečima, koristila najprljaviju moguću tehnologiju.
"Ona je zatvorena zbog stečaja, zato što je čitava ekonomija bila uništena 2005. godine. I od 2005. godine, ljudi tamo ne znaju šta će, zato što nemaju poslove. Ljudi su bili nesrećni, tužni, očajni zato što je 'Viskoza' zatvorena. A 'Viskoza' je hemijsko postrojenje, hemijska industrija koja pravi štetu po životnu sredinu", rekla je Ana Brnabić.
Ona je upitala kako je moguće da niko od ekologa nije nikada pitao zbog čega iz "Viskoze" nikada nije uklonjen opasni otpad, dodajući da je kompleksan projekat uklanjana i skladištenja opasnog otpada iz te fabrike, koji je trajao sedam godina, završen 2023. godine.
Govoreći o ekološkim pokretima u Srbiji, Brnabićeva tvrdi da pre 10 godina nije ni bilo ekoloških pokreta u našoj zemlji.
U prilog tome, navela je primer da su 2014. godine, kada je vodila američku kompaniju koja je želela da gradi vetroparkove koji će praviti zelenu energiju, pojedini predstavnici opozicije govorili da Srbiji to ne treba, jer ima lignit i termoelektrane, dok sada ti isti ljudi, kako kaže, na ekološkim protestima "pričaju kako je najvažnija stvar na svetu čist vazduh".
Sa druge strane, predsednik Skupštine Srbije navodi da je najveći deo zemljišta u zapadnoj Srbiji prodat 2021. godine, zbog čega nije logično da su meštani "zabrinuti", a da prodaju svoju zemlju.
Brnabićeva je podsetila i da je vlada tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića 2014. godine, u vreme fiskalne konsolidacije, počela da pravi filtere za odsumporavanje na termoelektranama i da je od tada uloženo u to svrhu 600 miliona evra.
