Šta se krije iza političkog potresa koji je uzdrmao Nemačku
© Sputnik / Petar Milovanović
Pratite nas
Ishodi izbora u dve nemačke pokrajine - Tiringiji i Saksoniji, izraz su protesta glasača prema tradicionalnim strankama. Glasajući za različite političke opcije, rezultat je bio isti – ništa se nije menjalo. Građani samo traže povratak na ono što je nekada postojalo – da njihov glas ima rezultat. Toga u danas nema u evropskom političkom životu.
Ljudi žele promenu politike, a glasajući za demohrišćane (SDU) ili socijaldemokrate (SPD), dobijali su istu politiku.
Zato su se alternativne partije, poput Alternative za Nemačku (AfD) ili Saveza Sare Vagenkneht (BSV), postigle uspeh, objašnjava izborne rezultate u nemačkim pokrajinama Saksoniji i Tiringiji profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu, dr Branislav Ristivojević.
Podsećamo, na pokrajinskim izborima u Tiringiji i Saksoniji AfD i BSV su ostvarili do sada najveće izborne uspehe. U Tiringiji, AfD je postala najjača politička snaga, osvojivši 32,8 odsto glasova, a BSV je treća sa 15,8 glasova. Druga po jačini stranka su demohrišćani (23,6), dok su socijaldemokrate kancelara Olafa Šolca osvojili tek 6,1 odsto glasova.
U Saksoniji, AfD je druga po jačini sa 30,6 odsto osvojenih glasova (prvi su demohrišćani sa 31,9 odsto), dok je BSC takođe treća sa 11,8 odsto glasova.
Željom za promenom naš sagovornik objašnjava i visoku izlaznost u obe pokrajine – u Saksoniji je na birališta izašlo 74,4 odsto birača, a u Tiringiji 73,6.
„Ljudi ne vide razliku između onoga što su do sada glasali. Glasaju za jednu partiju, jedna politika, glasaju za drugu, a ono ista politika. I, onda kažu – na šta ovo liči. I onda traže alternative. Nije ni čudo što su svojevremeno AfD dali naziv „Alternativa za Nemačku“. Njima su istraživanja pokazala da ljudi zaista traže alternativu, pa su taj pojam i stavili u naziv partije“, naglašava on.
Pravi pobednik izbora Sara Vagenkneht
Ristivojevićev utisak je, kako kaže, da je pravi pobednik izbora u dve istočnonemačke pokrajine Sara Vagenkneht i to ne samo zato što je svoju stranku formirala pre manje od godinu dana (Vagenknehtova se odvojila od Levice, stranke koju su formirali bivši istočnonemački komunisti).
Nova zvezda nemačke političke scene je prihvatljiv koalicioni partner kako za socijaldemokrate, tako i za demohrišćane. Vagenknehtova je to i potvrdila u izjavi koju je dala neposredno posle proglašenja preliminarnih rezultata, prema kojima je njena partija osvojila treće mesto u oba pokrajinska parlamenta.
„Želimo da formiramo vlast idealno s CDU-om, moguće i sa SPD-om“, rekla je ona o situaciji u Tiringiji i dodala da saradnja sa AfD-om ne dolazi u obzir.
Spoljnopolitički program Sare Vagenkneht sličan je programu CDU: umeren stav prema ukrajinskoj krizi, odmeren odnos prema SAD, objašnjava Ristivojević.
„Verujem da je zbog toga dobila dosta glasova, jer na levici imate dosta razumnih ljudi, kao i na desnici. I ti razumni na desnici prilaze AfD, a na levici njoj“, ističe on.
Hoće li alternativne partije opravdati poverenje
Rezultati izbora pokazuju da je Nemačka još demokratska država.
„Možete da glasate drugačije i da dobijete alternativu. Sad, samo da vidimo da AfD i Sara Vagenkneht slučajno ne izdaju birače“, objašnjava Ristivojević i navodi primer italijanske premijerske Đorđe Meloni, koja na vlast nije došla sa politikom koju trenutno vodi.
S obzirom da je Sari Vagenkneht prvi put da samostalno izlazi na izbore, u ovom smislu ona je nepoznanica. Međutim, treba joj dati šansu, smatra naš sagovornik.
Idući pokrajinski izbori u nemačkoj održavaju se u Brandenburgu, pokrajini koja se takođe nalazi na istoku Nemačke. Ako alternativne partije i tamo postignu uspeh, Nemačka će biti podeljena tačno po granicama iz vremena Hladnog rata. Međutim, kako Ristivojević smatra, do stvarne podele među nemačkim građanima neće doći.
„Pogledajte istraživanja javnog mnenja u severozapadnim državama – AfD se približio dvocifrenom broju, a tamo ga nikada nije bilo. Tako da ne bih rekao da će doći do podele, jer svi Nemci imaju problema sa toplotnim pumpama, poskupljenjem energije, sa gubitkom poslova jer firme bankrotiraju. Evropa je imala fin mehanizam za održavanje visokog životnog standarda – jeftina energija iz Rusije, jeftina radna snaga u Kini, skupa tehnologija iz Evrope, što prodaju skupo i Rusima i Kinezima. Rusi i Kinezi su to trpeli jer im je to recept za napredak, a kada su rešili da više ne žive tako, sada se taj zapadni model blagostanja ruši“, objašnjava Ristivojević.
Sada se događa da etablirane partije koje su do sada uspevale da od građana izdejstvuju kakvu-takvu saglasnost na izborima to više ne uspevaju, jer ljudi žive sve lošije. I građani traže alternative.
„A alternative su povratak na staro: dobri odnosi sa Rusijom, kako bismo dobijali jeftinu energiju; dobri odnosi sa Kinom gde bismo mogli da prodajemo naše skupe proizvode i gde možemo da proizvodimo jeftinu robu uz pomoć jeftine radne snage. A ako ne to, barem nude resuverenizaciju – povratak moći u ruke onih koji su zaista nosioci suvereniteta“, zaključuje Ristivojević.
Pogledajte i:
