https://lat.sputnikportal.rs/20240825/kako-je-bas-2008-godina-nepovratno-promenila-svet--sve-je-krenulo-od-srbije-video-1176455709.html
Kako je baš 2008. godina nepovratno promenila svet – sve je krenulo od Srbije /video/
Kako je baš 2008. godina nepovratno promenila svet – sve je krenulo od Srbije /video/
Sputnik Srbija
Po nečemu, srpski februari podsećaju na gruzijske avguste. I obrnuto. Dok se u Beogradu iz godine u godinu raspravlja o jednostranoj odluci kosovsko-metohijskih... 25.08.2024, Sputnik Srbija
2024-08-25T20:18+0200
2024-08-25T20:18+0200
2024-08-25T20:18+0200
svet
svet
svet – politika
emisija „prorok“
komentari i analitika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/08/09/1159668886_0:244:2465:1630_1920x0_80_0_0_71ad690829e06b606f681ed4ee5ce69d.jpg
Kada se sagledavaju uzroci i istorijske okolnosti koje su prethodile tim događajima, razlika je dosta. Razlike su evidentne i kada se upoređuju drugi parametri, od reljefa (najviša osetijska planina je Halaca sa 3983 metra, a preko 90 posto ove teritorije ja na nadmorskoj visini preko 1000 metara), preko veličine teritorije (površina Kosova i Metohije je oko dva i po puta veća), broja stanovnika (u Južnoj Osetiji živi svega oko 60 hiljada stanovnika).Sličnosti Kosova i Južne OsetijePo mnogo čemu, svaki od ovih slučajeva originalan je na svoj način. Međutim, posmatrajući iz perspektive ukupnih međunarodnih odnosa i onoga što je nakon njih usledilo – sličnosti su lako uočljive.Potpuno nerazumnom odlukom Mihaila Sakašvilija, koji je inače bio sklon nerazumnim odlukama, gruzijska vojska napala je Južnu Osetiju za čiju bezbednost su bile zadužene snage iz ruskog mirovnog kontigenta.Naravno, za napad je trebao povod i odluci Sakašvilija od 8. avgusta prethodilo je nekoliko incidenata (najverovatnije fabrikovanih, ali to nakon šesnaest godina više i nije toliko važno). Naposletku, intervencijom ruskih snaga gruzijska vojska primorana je da se povuče, zadržala se u Chinvaliju svega 48 sati. Posledice po gruzijsku unutrašnju politiku bile su i ostale dramatične i dalekosežne, a do danas Južnu Osetiju priznalo je pet članica UN: Rusija, Sirija, Venecuela, Nikaragva i Nauru.Posledice za međunarodne odnoseUsledila su i priznanja Abhazije, drugog gruzijskog regiona koji je jednostrano proglasio nezavisnost početkom devedesetih godina. Zašto je ovaj događaj toliko važan za dalju dinamiku međunarodnih odnosa?Prvo, zbog toga što se samo šest meseci nakon odluke kosovsko-metohijskih Albanaca pokazalo da ovaj slučaj, u koji su Amerikanci investirali ogromna sredstva – politička, diplomatska, vojna i finansijska, nije sui generis. Postavka koju su pripremili za kosovski slučaj počivala je na dokazivanju jedinstvenosti primer iz čega je proizilazilo da se statusno pitanje i ne može drugačije rešiti nego proglašavanjem nezavisnosti. Na sličan način to su onda mogli činiti i drugde, kontektualizujući političke odnose i interpretirajući principe međunarodnog javnog prava onako kako je njima odgovaralo.Svaki zamrznuti konflikt je jedinstven, a rešenje situacije zavisi od tumačenja koja će davati Sjedinjene Države, uz podršku strateških partnera, među kojima je na prvom mestu EU.To se, već iste 2008. godine uočava na u Zapadnoj Sahari, samo se tamo daje podrška reintegraciji i tumači kako je ova teritorija deo Maroka.Presedan koji se koristi svudaNakon gruzijskog avgusta postalo je belodano da kosovski slučaj predstavlja presedan, koji se može uvek i svuda koristiti. I da ga i neki drugi akteri međunarodnih odnosa mogu uvek i svuda koristiti. To je početak krize u međunarodnim odnosima zasnovanim na pravilima i principima UN, koja će rezultirati transformacijom strukture svetskog političkog sistema i uspostavljanjem sasvim novog odnosa moći i uticaja.Drugo, zato što je to prelomna tačka u problematizaciji američko-ruskih odnosa, koji više nisu mogli biti isti. A upravo od ove bilateralne relacije zavisi mnogo toga u svetskoj politici.Jevgenije Primakov, u jednoj od svojih poslednjih monografija pod naslovom „Svet bez Rusije“ i sa podnaslovom „Čemu vodi politička kratkovidost“ navodi kako je pitanje određivanja statusa Kosova i Metohije postalo „jedan od spoljnopolitičkih problema, koji se odrazio na pogoršanje ukupnih rusko-američkih odnosa“.Iako donekle iza kulisa i uz kontrolisane poteze obe strane, posle avgustovskih dešavanja u Gruziji usledilo je dodatno i dramatično pogoršavanje tih odnosa. Američka percepcija Rusije kao regionalne sile, čiji su dometi na međunarodnom planu skromni, svakako je uticala na akvizicije u Tbilisiju, koje su kao i na Kosovu i Metohiji bile ogromne i rezultirale su izvođenjem takozvane „revolucije ruža“.Mihail Sakašvili je na svojim prvim predsedničkim izborima 2004. godine osvojio neverovatnih 96 posto glasova, što mu je praktično davalo neograničen manevarski prostor za promenu spoljne politike zemlje i legitimizaciju odluka koje je donosio. Promene spoljne politike i odluke koje je donosio bile su koordinirane sa SAD i trebalo je da posluže strategiji „obuzdavanja Rusije“. Nije neophodno detaljnije objašnjavati kako se to doživljavalo u Moskvi. Epilog svega vidi se deceniju i po kasnije.Ključna 2008. godinaKada se sa sadašnje vremenske distance posmatra, izgleda kako je 2008. godina bila možda čak i ključna za međunarodne odnose. Posledice velike ekonomske krize poljuljale su finansijske temelje kolektivnog Zapada i uticale da se dovede u pitanje neprikosnovenost razvojnog modela koji je do tada predstavljan kao jedini mogući, Šangajska organizacija za saradnju počinje da razmišlja o uključivanju u svoj rad Indije, Pakistana i Irana, BRIK dogovara održavanje prvog samita (održan u Jekaterinburgu 2009. godine), a Kina se predstavlja svetu u jednom novom svetlu organizacijom neprevaziđenih Olimpijskih igara u Pekingu.U svemu tome, dva slučaja – jedan na Balkanu i drugi na Kavkazu, postaju značajni za promenu dinamike, a zatim i karaktera međunarodnih odnosa.Više i značajnije nego što se u Srbiji i Gruziji mislilo, više i značajnije nego što se među ključnim akterima međunarodnih odnosa pretpostavljalo.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
svet, svet – politika, emisija „prorok“, komentari i analitika
svet, svet – politika, emisija „prorok“, komentari i analitika
Kako je baš 2008. godina nepovratno promenila svet – sve je krenulo od Srbije /video/
Po nečemu, srpski februari podsećaju na gruzijske avguste. I obrnuto. Dok se u Beogradu iz godine u godinu raspravlja o jednostranoj odluci kosovsko-metohijskih Albanaca, u Tbilisiju se debatuje o Južnoj Osetiji. Oba događaja koji su povodi za podsećanja i analize su iz 2008. godine.
Kada se sagledavaju uzroci i istorijske okolnosti koje su prethodile tim događajima, razlika je dosta. Razlike su evidentne i kada se upoređuju drugi parametri, od reljefa (najviša osetijska planina je Halaca sa 3983 metra, a preko 90 posto ove teritorije ja na nadmorskoj visini preko 1000 metara), preko veličine teritorije (površina Kosova i Metohije je oko dva i po puta veća), broja stanovnika (u Južnoj Osetiji živi svega oko 60 hiljada stanovnika).
Sličnosti Kosova i Južne Osetije
Po mnogo čemu, svaki od ovih slučajeva originalan je na svoj način. Međutim, posmatrajući iz perspektive ukupnih međunarodnih odnosa i onoga što je nakon njih usledilo – sličnosti su lako uočljive.
Potpuno nerazumnom odlukom Mihaila Sakašvilija, koji je inače bio sklon nerazumnim odlukama, gruzijska vojska napala je Južnu Osetiju za čiju bezbednost su bile zadužene snage iz ruskog mirovnog kontigenta.
Naravno, za napad je trebao povod i odluci Sakašvilija od 8. avgusta prethodilo je nekoliko incidenata (najverovatnije fabrikovanih, ali to nakon šesnaest godina više i nije toliko važno). Naposletku, intervencijom ruskih snaga gruzijska vojska primorana je da se povuče, zadržala se u Chinvaliju svega 48 sati. Posledice po gruzijsku unutrašnju politiku bile su i ostale dramatične i dalekosežne, a do danas Južnu Osetiju priznalo je pet članica UN: Rusija, Sirija, Venecuela, Nikaragva i Nauru.
Posledice za međunarodne odnose
Usledila su i priznanja Abhazije, drugog gruzijskog regiona koji je jednostrano proglasio nezavisnost početkom devedesetih godina. Zašto je ovaj događaj toliko važan za dalju dinamiku međunarodnih odnosa?
Prvo, zbog toga što se samo šest meseci nakon odluke kosovsko-metohijskih Albanaca pokazalo da ovaj slučaj, u koji su Amerikanci investirali ogromna sredstva – politička, diplomatska, vojna i finansijska, nije sui generis. Postavka koju su pripremili za kosovski slučaj počivala je na dokazivanju jedinstvenosti primer iz čega je proizilazilo da se statusno pitanje i ne može drugačije rešiti nego proglašavanjem nezavisnosti. Na sličan način to su onda mogli činiti i drugde, kontektualizujući političke odnose i interpretirajući principe međunarodnog javnog prava onako kako je njima odgovaralo.
Svaki zamrznuti konflikt je jedinstven, a rešenje situacije zavisi od tumačenja koja će davati Sjedinjene Države, uz podršku strateških partnera, među kojima je na prvom mestu EU.
To se, već iste 2008. godine uočava na u Zapadnoj Sahari, samo se tamo daje podrška reintegraciji i tumači kako je ova teritorija deo Maroka.
Presedan koji se koristi svuda
Nakon gruzijskog avgusta postalo je belodano da kosovski slučaj predstavlja presedan, koji se može uvek i svuda koristiti. I da ga i neki drugi akteri međunarodnih odnosa mogu uvek i svuda koristiti. To je početak krize u međunarodnim odnosima zasnovanim na pravilima i principima UN, koja će rezultirati transformacijom strukture svetskog političkog sistema i uspostavljanjem sasvim novog odnosa moći i uticaja.
Drugo, zato što je to prelomna tačka u problematizaciji američko-ruskih odnosa, koji više nisu mogli biti isti. A upravo od ove bilateralne relacije zavisi mnogo toga u svetskoj politici.
Jevgenije Primakov, u jednoj od svojih poslednjih monografija pod naslovom „Svet bez Rusije“ i sa podnaslovom „Čemu vodi politička kratkovidost“ navodi kako je pitanje određivanja statusa Kosova i Metohije postalo „jedan od spoljnopolitičkih problema, koji se odrazio na pogoršanje ukupnih rusko-američkih odnosa“.
Iako donekle iza kulisa i uz kontrolisane poteze obe strane, posle avgustovskih dešavanja u Gruziji usledilo je dodatno i dramatično pogoršavanje tih odnosa. Američka percepcija Rusije kao regionalne sile, čiji su dometi na međunarodnom planu skromni, svakako je uticala na akvizicije u Tbilisiju, koje su kao i na Kosovu i Metohiji bile ogromne i rezultirale su izvođenjem takozvane „revolucije ruža“.
Mihail Sakašvili je na svojim prvim predsedničkim izborima 2004. godine osvojio neverovatnih 96 posto glasova, što mu je praktično davalo neograničen manevarski prostor za promenu spoljne politike zemlje i legitimizaciju odluka koje je donosio. Promene spoljne politike i odluke koje je donosio bile su koordinirane sa SAD i trebalo je da posluže strategiji „obuzdavanja Rusije“. Nije neophodno detaljnije objašnjavati kako se to doživljavalo u Moskvi. Epilog svega vidi se deceniju i po kasnije.
Kada se sa sadašnje vremenske distance posmatra, izgleda kako je 2008. godina bila možda čak i ključna za međunarodne odnose. Posledice velike ekonomske krize poljuljale su finansijske temelje kolektivnog Zapada i uticale da se dovede u pitanje neprikosnovenost razvojnog modela koji je do tada predstavljan kao jedini mogući, Šangajska organizacija za saradnju počinje da razmišlja o uključivanju u svoj rad Indije, Pakistana i Irana, BRIK dogovara održavanje prvog samita (održan u Jekaterinburgu 2009. godine), a Kina se predstavlja svetu u jednom novom svetlu organizacijom neprevaziđenih Olimpijskih igara u Pekingu.
U svemu tome, dva slučaja – jedan na Balkanu i drugi na Kavkazu, postaju značajni za promenu dinamike, a zatim i karaktera međunarodnih odnosa.
Više i značajnije nego što se u Srbiji i Gruziji mislilo, više i značajnije nego što se među ključnim akterima međunarodnih odnosa pretpostavljalo.
