Bezvlašće i idealizacija terorizma: Zašto je ubijeni vehabija našao utočište baš na Kosovu
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Bezvlašće na Kosovu i Metohiji, kao i idealizacija terorizma idealan su teren za ekstremiste, a nemešanje međunarodnih snaga tamo stacioniranih samo im olakšava posao, mišljenje je profesora Slobodana Anđelkovića povodom činjenice da je sinoć ubijeni vehabija Senad Ramović Becan prethodno našao utočište u južnoj srpskoj pokrajini.
Ramović je u zajedničkoj akciji BIA, MUP i Višeg javnog tužilaštva u Novom Pazaru ubijen u selu Hotkovo kod Novog Pazara nakon što je odbio da se preda i zapucao na pripadnike MUP-a Srbije. On je bio u bekstvu od terorističkog napada na žandarma ispred ambasade Izraela u Beogradu, a utočište je pronašao prvo na teritoriji Kosova i Metohije. Još 2007. godine bio je osuđen na dvogodišnju kaznu zatvora zbog terorizma, a radikalizovao je nekoliko ljudi, uključujući i Miloša Žujovića, koji je izvršio napad na žandarma.
Anđelković, opisujući širi kontekst koji stoji iza terorističkih napada i incidenata koji se dešavaju u Srbiji, napominje da su temelji terorizma radikalni stavovi onih ljudi koji su spremni da koriste nasilje u cilju ostvarenja svojih interesa.
Koreni esktremizma
Svaki oblik terorizma, ma protiv čega bio usmeren, svoje osnove pronalazi u političkom ekstremizmu, a na prostoru jugoistočne Evrope, posebno u zemljama bivše Jugoslavije, on je prisutan više od trideset godina, još od kad su prvi mudžahedini došli u BiH i potom na KiM, kaže Anđelković, profesor Fakulteta za međunarodnu politiku i bezbednost.
Nakon ratnih sukoba ti mudžahedini su ovde i ostali, a svojim daljim delovanjem radikalizovali su svoje okruženje, a primer te radikalizacije je, kako ističe profesor, i vehabija Senad Ramović Becan.
Ljudi koji imaju ekstremne političke stavove u nekom trenutku vrlo lako mogu ih manifestovati kroz teroristički napad.
Grafiti "UČK" i ime teroriste Fatona Hajrizija ispisani na kući porodice Đurković
© Foto : Sputnjiku ustupila Kancelarija za Kosovo i Metohiju
Na našim prostorima, utočište za mnoge druge poput Ramovića su upravo Kosovo i Metohija i Bosna i Hercegovina, kaže Anđelković.
S tim u vezi, treba pomenuti i činjenicu da je veliki broj ljudi sa prostora jugoistočne Evrope boravio u Siriji u vreme kada je Islamska država bila na vrhuncu svoje moći. Procenjuje se da je više od hiljadu ljudi sa ovih prostora, odnosno iz Bosne i Hercegovine, juga Srbije, odnosno sa prostora Kosova i Metohije, Albanije, Severne Makedonije, borilo na strani tzv. Islamske države u Siriji, rekao je Anđelković za Sputnjik.
Među njima je zabeleženo i to da im je jedan Albanac poslužio kao bombaš-samoubica. Jedan broj tih ljudi je nastradao, ali se najveći deo nakon sloma tzv. Islamske države vratio u zemlje iz kojih su i pošli, a kako kaže naš sagovornik, odatle su nastavili svoja propovedanja i počeli da ekstremizuju svoju okolinu.
Mi imamo vrlo ozbiljan problem radikalizacije čitavog ovog regiona, prvo od strane ljudi koji su bivši borci tzv. Islamske države. U ovome šta se sad dešava, ja vidim samo posledicu određenih političkih procesa, promena i sukoba na našem području, koji sežu unazad više od tri decenije.
Kosovo – rasadnik terorizima
Anđelković navodi primer pakistanskog bombaša-samoubice koji je vodio četvoročlanu terorističku grupu 7. jula 2005. godine u Londonu, a koji se svojevremeno borio u sastavu OVK na Kosovu i Metohiji. Vraćajući se iz Pakistana, uključio se u proleće 1999. godine u borbe protiv srpskih snaga. Uspeo je da se izvuče preko Albanije, nakon čega se vratio u Englesku, gde je 2005. godine počinio veliki teroristički akt.
Anđelković komentariše i odnos KFOR-a prema ekstremistima:
Mandat KFOR-a odnosi se na „očuvanje mira i bezbednosti“ na našoj južnoj pokrajini i oni kao strani vojnici nemaju previše ni političkog interesovanja, ni mogućnosti da se bave političkim ekstremizom i terorizmom koji odatle proističe. Najvažnije od svega je to da ovakve stvari njima nisu u vrhu političke agende. Oni su tu iz drugih, geopolitičkih razloga, a sama činjenica da je Kosovo i Metohija postalo leglo političkog ektremizma i čak radikalnog islamizma, njima nije posebno važna i značajna, kaže Anđelković.
Borba neprestana
Pripadnici Kfora razvlače žilet žicu u Zvečanu
© Sputnik / Teodor Anastasijević
Islamistički ekstremizam jeste pristutan na ovim prostorima i u našoj zemlji i mi smo konstantno pod određenim nivoom ugrožavanja. S vremena na vreme, kaže naš sagovornik, desi se nešto poput napada na izraelsku ambasadu, pa smo ugroženi i na konkretan način i u konkretnom trenutku, ali smo svakako konstantno pod određenom vrstom pritiska i ugrožavanja koje se vrši i prema nama i prema našim institucijama.
To je neki proces koji se odvija i koji će se verovatno u tom smeru nastaviti. Sa druge strane, imam poverenje u naše službe bezbednosti, tako da je to jedan neprekidan proces i neprestana borba, zaključuje Anđelković.
Pogledajte i:
