Opasan projekat Prištine i NATO - problem i za Srbiju, i za region
21:07 17.08.2024 (Osveženo: 11:59 02.09.2024)
© AP Photo / Visar Kryeziu
Pratite nas
Jačanje tzv. Kosovskih bezbednosnih snaga uz pomoć zemalja NATO je projekat koji se kontinuirano realizuje i u kadrovskom, i u tehničkom smislu i on predstavlja veliki bezbednosni problem za Srbiju, ali za ceo region jugoistočne Evrope.
Ovim rečima general u penziji i osnivač Evroazijskog bezbednosnog foruma dr. Mitar Kovač komentariše najavu ministra odbrane tzv. Kosova Ejupa Maćedoncija da će njegovo ministarstvo u septembru raspisati konkurs za prijem još 300 vojnika koji će obuku početi već u novembru.
Početkom godine, Maćedonci je najavio povećanje budžeta za oružane formacije kosovskih Albanaca od 100 odsto, sa 102 na 204 miliona evra, kao i da je od toga 115 miliona potrošeno za nabavku sistema naoružanja. Prema jednoj od njegovih kasnijih izjava, vojska Kosova do 2025. imaće tri pešadijska puka.
Problem i na praktičnom i na simboličkom nivou
Iako brojevi ukazuju da se radi o malim snagama, radi se o suštinskoj stvari, kaže Kovač. Kada Srbi i Albanci na Kosovu i Metohiji posmatraju pristrasnost NATO u formiranju albanskih oružanih formacija, Srbi gube moral, a Albanci imaju osećaj da im Zapad stvara državu.
„Vojska, kolika god ona bila, simbol je državnosti. Znači, problem je i da je trista vojnika ukupno i da je u pitanju jedan bataljon, a ne tri puka. Tu ima dosta prištapskih i rodovskih jedinica za različite namene koje udružuju te snage na nivou vojske lažne države Kosovo“, navodi naš sagovornik.
U objavi na Fejsbuku* Maćedonci je istakao da je „vojska Kosova prioritet kosovske vlade“, kao i da su u okviru ovog mandata do sada regrutovali 1.931 vojnika i kadeta i da je 40 kadeta u procesu regrutacije. Dodao je i da kosovske vlasti neće na ovome stati.
„Obećali smo da ćemo povećati odbrambene kapacitete u tom pravcu, osim što smo skoro udvostručili ukupan broj vojnika, uložili smo da vojska Kosova u svom vojnom arsenalu ima najsavremenije sisteme naoružanja“, rekao je Maćedonci, prenosi portal „Kossev“.
Problem nije samo u kvantitetu, već je i na simboličkoj ravni jer, kako Kovač kaže, mi gledamo šta Zapad radi i kako krši Rezoluciju 1244, stvarajući paravojnu formaciju.
„Mi ćemo jednog dana, kao država, morati da se suočiti sa takvim stanjem. Daleko bi lakše bilo da takva formacija ne postoji, ne zbog njene vrednosti, već zbog njenog simboličkog postojanja. Sutra, nakon, takozvanog obavezujućeg sporazuma između Srbije i Kosova, kako kolektivni Zapad govori, oni bi vrlo brzo promovisali tu vojsku, a Kosovo bi postalo članica NATO. Time to postaje pravi problem“, smatra Kovač.
Od ignorisanja Rezolucije do opremanja kosovskih Albanaca
Kovač podseća da je formiranje oružanih snaga kosovskih Albanaca u suprotnosti sa Rezolucijom 1244, u kojoj jasno stoji da sem Kfora, na Kosovu i Metohiji ne može da postoji nijedna druga oružana formacija.
„Nažalost, vodeće zemlje Zapada izigravaju rezoluciju i retko na nju uopšte referišu ili govore o njoj. Takođe, političari iz EU, pa i deo političara iz Srbije na nju gledaju kao na nešto što je pregazilo vreme, nešto što više ne važi, a znamo da je to osnovni dokument za Srbiju i za srpski narod i da tom rezolucijom imamo pravo na Kosovo i Metohiju“, ocenjuje Kovač.
Zapadne zemlje i vodeće države NATO na različite načine rade na projektu buduće vojske Kosova kroz različite kurseve, opremanje i školovanje oficira.
Taj proces najviše podržavaju SAD, Nemačka, Velika Britanije i Turska, a iz regiona Hrvatska i Albanija.
„To bi bio dovoljan osnov da Srbija legitimno, pred Savetom bezbednosti, traži da te države ne budu više članice mirovnog kontingenta na Kosovu i Metohiji, jer deluju suprotno rezoluciji Saveta bezbednosti“, smatra Kovač.
Ko sve snabdeva Prištinu naoružanjem
Najviše naoružanja i opreme, kosovski Albanci dobijaju od Nemačke, Turske, SAD i Albanije, dok se oficirski kadar školuje na britanskim vojnim školama. KBS sa albanskom vojskom na zajedničkim vežbama pod nadzorom SAD uvežbava zajednička dejstva.
Među opremom koju kosovski Albanci dobijaju sa Zapada, ističu se 246 raketa i 20 lansirnih sistema „džavelin“, čiju je isporuku odobrio američki Kongres, turski dronovi „barjaktar“ i protivoklopni sistemi OMTAS, a nedavno su u Turskoj obučavane minobacačke posluge KBS. Tzv. Kosovo je od Turske dobilo kao donaciju i tri oklopna izviđačka vozila „kobra“ a još šest ovih vozila je kupilo.
Nemačka se istakla u opremanju KBS vojnim vozilima. U aprilu ove godine svečano je u Prištini, uz prisustvo nemačkog ministra odbrane Borisa Pistorijusa, tzv. Kosovskim bezbednosnim snagama uručen je kontingent vojnih vozila, a mesec dana ranije preuzele su 15 kamiona MAN od kojih je 10 plaćeno iz kosovskog budžeta, a pet je nemačka donacija.
* Aktivnosti „Meta“ - društvene mreže Fejsbuk i Instagram zabranjene su u Rusiji kao ekstremističke
Pogledajte i:
