„Idite kući“: Bunt meštana najlepših destinacija zbog najezde turista
CC0 / rawpixel.com /
Pratite nas
Turisti su dosadili meštanima najlepših turističke destinacije na svetu zbog čega sr skoro svakodnevno održavaju protesti a umesto gostoprimstva turiste dočekuju parole „idite kući“. Razlog za ovakvo ponašanje treba tražiti u loše organizovanoj lokalnoj samoupravi, mišljenja je direktor Jute Aleksandar Seničić.
Turizmofobija iliti bunt protiv velikog broja gostiju trese popularne destinacije počev od grčkog Akropolja, Santorinija, hrvatskog Dubrovnika, italijanske Venecije do Španije. Meštani ovih turističkih mesta sprovode niz akcija na svoju ruku, kako bi se zaštitili od najezde turista.
Ne postoji dobra organizacija
Među novim pravilima za turiste su, recimo, zabrana da se na neka ostrva dolazi automobilima, ograničavanje broja turista koje primaju, a neki su zatražili i da budu uklonjeni sa liste najpopularnijih destinacija.
Da li će turisti koji su izabrali ove destinacije za odmor zbog svega ovoga možda potražiti druge destinacije i koje bi to mogle biti?
Direktor Jute Aleksandar Seničić nije iznenađen ovim fenomenom uz napomenu da je se ovako nešto i ranije dešavalo samo je možda bilo manje medijski propraćeno.
„Teško je unapred reći koje bi destinacije mogle da preuzmu to jest da privuku turiste pomenutih destinacija ka sebi ali svako ima pravo da ode gde želi. Tako da ako neko ne može da ide u Veneciju otići će u Firencu ili negde drugde,“ smatra naš sagovornik.
Seničić dodaje da to što određene destinacije uslovno rečeno prave problem zbog turista i gde ima protesta može da utiče na deo turista da promene odluku kuda će na letovanje.
„Međutim, treba u celoj toj priči biti objektivan. Svi ti gradovi i destinacije su se razvili zahvaljujući turizmu i turistima. Ogroman broj ljudi koji živi u tim mestima je vezan isključivo za turizam. Dakle, sa nedostatkom turista nestaće i potreba za radnom snagom, objektima, hotelima, restoranima … prodavnicama i tako dalje. To je dosta široka tema o kojoj tek treba da se priča. Ne verujem da će doći do „gašenja“ nekih destinacija jer za sve postoji rešenje,“ kaže Seničić.
On ukazuje na model oformljen u Americi za popularne destinacije gde je određeni grad ili mesto koje zanima turiste faktički podeljen na turistički deo i deo gde žive meštani.
Mora se naći novi model
„Tamo je uprava nekog grada formirala model da četvrt koja je turistima zanimljiva bude takozvana turistička zona i u toj oblasti je dozvoljeno graditi hotele i kompletne sadržaje koji su vezani za turiste, dok se u drugom delu grada formira zajednica koja je od životnog interesa za lokalno stanovništvo, institucije i sve ono što nema veze sa turizmom,“ objašnjava sagovornik Sputnjika.
Drugim rečima, organizovano je tako da turizam i turisti ni na koji način ne ugrožavaju deo stalnog stanovništva koje ne želi da učestvuju u tim turističkim uslugama.
„Tako da ja verujem da će i pomenute destinacije naći neki sličan model ovome iako sa druge strane ja razumem lokalno stanovništvo u ovim mestima, s obzirom da je veliki broj turista doveo i do velikog povećanja stanarina u tim mestima, cena... Uopšte, podigli su se troškovi života na tim destinacijama,“ kaže on.
Sagovornik Sputnjika objašnjava da je ovo ipak prirodna pojava kad postoji velika ponuda i potražnja i da je to stvar tržišta, a smatra da i to može da reši samo lokalna samouprava i država nekim dugoročnim planiranjem i planom koji će zadovoljiti i meštane i turiste.
Rigorozne mere (ne)odbijaju turiste
Atina se pridružila mnogim mestima gde stanovnici izražavaju nezadovoljstvo oštrim uz grafite ispisane širom grada u kojima se traži da „turisti idu kući“ i poziva na grad „bez turista, bez hipstera“.
Na ostrvu Santorini postavljena su ograničenja na broj brodova za krstarenje koji mogu pristati, a atinski Akropolj će ograničiti broj posetilaca dnevno. I Hrvatska je uvela zabranu saobraćaja na brojnim najposećenijim ostrvima. Situacija je postala toliko ekstremna da lepa sela i živopisni gradovi koji nemaju infrastrukturu da odgovore na masovni turizam traže da se njihovi nazivi uklone sa liste „najlepših“ ili „najboljih“ destinacija.
U Španiji, drugoj najposećenijoj zemlji na svetu, antiturističko raspoloženje posebno raste, a Kanarska ostrva su naročito pogođena nekontrolisanim turizmom, dok je nezadovoljstvo među stanovnicima poraslo do te mere da demonstranti štrajkuju glađu u Santa Kruz de Tenerife.
Venecija uvela taksu
Neka manja mesta koja imaju do 1000 stanovnika da bi sačuvala svoje blagostanje, odlučili su da primenjuju raspored poseta, od 11 do 20 časova, pa su čak pomenuli i mogućnost potpunog zatvaranja turizma ako se ometanje nastavi. Italija, koja je među pet najposećenijih destinacija u svetu, sprovodi razne zabrane i naknade na najtraženijim turističkim mestima.
U Veneciji u okviru pilot programa posetioci moraju da plate pet evra za ulazak vikendom na vrhuncu sezone i u drugim danima između aprila i sredine jula. Pokušavaju da obeshrabre posetioce da dođu u dane najvećeg opterećenja.
U Škotskoj će se brodovima za krstarenje naplaćivati novi porez da bi se uhvatili u koštac sa „dvostrukim izazovima“ emisija gasova i prekomernog turizma.
Istovremeno, Svetska turistička organizacija predviđa da će do kraja ove decenije priliv međunarodnih turista premašiti zapanjujuće dve milijarde ljudi.
