https://lat.sputnikportal.rs/20240805/sve-smo-blize-nuklearnom-sukobu-moze-li-se-zaustaviti-sat-sudnjeg-dana-rusija-olivera-ikodinovic-1175720865.html
Sve smo bliže nuklearnom sukobu: Može li se zaustaviti sat „sudnjeg dana“
Sve smo bliže nuklearnom sukobu: Može li se zaustaviti sat „sudnjeg dana“
Sputnik Srbija
Upozorenje Moskve da smo sve bliže nuklearnom sukobu i da sat „sudnjeg dana“, koji simbolično oslikava globalne rizike od katastrofe, otkucava treba shvatiti... 05.08.2024, Sputnik Srbija
2024-08-05T22:22+0200
2024-08-05T22:22+0200
2024-08-05T22:22+0200
rusija
rusija
rusija – politika
rusija – vojska i naoružanje
svet
analize i mišljenja
sad
nuklearno oružje
trka u naoružanju
nemačka
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/08/05/1175741069_0:224:1024:800_1920x0_80_0_0_7924c264c3a9bd505a015526e235c0e3.jpg
Međutim, to će u mnogome zavisiti od poteza koji povlače zapadne zemlje, na čelu sa Sjedinjenim Državama.Aleksandar Mihajlov, šef ruskog Biroa za vojno-političke analize, upozorava da se trenutno trka u naoružanju zahuktava, zapadna ratna mašinerija na tome zarađuje i „za očekivati je da će se (nuklearna) eskalacija nastaviti“, a posebno nakon najava da će Sjedinjene Države od 2026. godine na teritoriji Nemačke rasporediti američke rakete SM-6, krstareće rakete „tomahavk“ i razvojno hipersonično oružje, koje mogu da nose i nuklearne bojeve glave.Vašington zvecka i preti hipersoničnim oružjem iako ga još nije stvorio, ukazuje Mihajlov.„Sjedinjene Države stvaraju hipersonično oružje već oko 10 godina tj. vode se stalni razvojni i konstruktorski radovi, ali do danas proizvođači nisu isporučili Pentagonu nijedan proizvod, za razliku od Rusije koja ima najmanje dva hipersonična proizvoda – ‘kinžal’ i ‘cirkon’ koji su u službi naše vojske i koriste se u okviru specijalne vojne operacije. Kina takođe ima hipersonično oružje i to je u principu sve. Sve ostale izjave drugih zemalja na tu temu tiču se uglavnom balističkih nosača. Tako da saopštenja Sjedinjenih Država treba razmotriti sa velikom pažnjom, ali ipak, neka naši američki partneri prvo pokažu svoje proizvode koji se kreću u vazdušnom prostoru brzinom većom od pet maha“, ističe Mihajlov.Zamenik šefa ruske dipplomatije Sergej Rjabkov je upozorio da sat „sudnjeg dana“ koji simbolizuje stepen napetosti u svetu u vezi sa nuklearnom pretnjom, pokazuje da nas dva minuta dele do ponoći, ali je ukazao i da to ne znači da je kretanje kazaljke na satu nepovratno i da će početi rat. Prema njegovim rečima, mora se odgovorno pristupiti onome što se dešava.On je naveo i da za Rusiju mogao doći trenutak kada će morati da rasporedi nuklearne rakete kao odgovor na akcije Zapada.Rusija više neće sebi vezivati rukeNa pitanje postoji li šansa da Berlin i Vašington odustanu od raspoređivanja raketa nakon upozorenja Rjabkova, Mihajlov kaže da on sumnja da će Nemačka od 2026. godine rasporediti američke projektile srednjeg dometa na svojoj teritoriji.„Mislim da se u velikoj meri radi o pokušaju zastrašivanja Rusije, tim pre što će Šolc, koji se slaže sa predlogom svojih američkih kolega, možda već i 2025., (posle parlamentarnih izbora) napustiti mesto kancelara. Verovatno će se to i desiti, sudeći po unutrašnjo-političkoj situaciji u Nemačkoj i na osnovu njegovog rejtinga. Novi lider će imati drugačiju politiku, a moguće je i da će se u Vašingtonu 5. novembra, nakon izbora, nešto promeniti. Moguće da će doći do smene vladajuće stranke. Samim tim, ne isključujem mogućnost da će se svi ti njihovi dogovori na kraju svesti na to da je sve ovo bila gruba zapadna retorika, na koju smo navikli. Odgovor su, u principu, dobili i to ne samo od Rjabkova, nego i Vladimira Putina, koji je nedavno rekao da nećemo više jednostrano vezivati sebi ruke i obavezivati se da ne postavljamo dalekometno oružje van granica naše zemlje“, kaže Mihajlov.On podseća da je raspoređivanje takvog oružja bilo zabranjeno hladnoratovskim Sporazumom o projektilima srednjeg i kratkog dometa (INF), koji je prestao da važi 2. avgusta 2019. godine. Tada je Moskva saopštila da neće proizvoditi te rakete i da ih neće raspoređivati sve dok SAD ne budu raspoređivale te sisteme u nekom regionu sveta, ali pretnje Zapada primorale su ruskog predsednika Vladimira Putina da preispita svoju odluku.Mihajlov ističe da se Rusija sve vreme držala sporazuma i međunarodnog prava, dok Zapad, na čelu sa Sjedinjenim Država, sve sporazume krši, uništavajući čitavu bezbednosnu arhitekturu. Istovremeno, Mihajlov upozorava da će doći do opasne eskalacije 2026. godine ako Sjedinjene Države i Nemačka sprovedu svoje najave u delo.Rusija i SAD izbegle eskalaciju zbog signala PentagonuMnogi eksperti ukazuju na to da bi Kalinjingradska oblast mogla da se nađe na nišanu ili, preciznije rečeno da bude meta Zapada, ali Mihajlov navodi da je to jedan od najzaštićenijih ruskih regiona u pogledu protivvazdušne i protivraketne odbrane. Raspoređeni su ešalonirani odbrambeni sistemi, uključujući sisteme S-400. Drugo, tamo se nalazi i rusko ofanzivno oružje, uključujući i „iskandere“ od kojih ne postoji efikasna zaštita.Mihajlov čak ne isključuje mogućnost i da bi Moskva u Kalinjingrad mogla da rasporedi svoje rakete srednjeg dometa, s obzirom da INF sporazum više nije na snazi.On ocenjuje da je evropsko društvo mnogo razumnije od političara koji vladaju evropskim državama, a to potvrđuju protivljenja da se Evropa militarizuje, kao i rezultati evropskih parlamentarnih izbora održanih u junu ove godine.Nadu da Zapad nije sasvim izgubio sluh na ruska upozorenja uliva i činjenica da je izbegnuta nova spirala eskalacije nakon što je ruski ministar odbrane Andrej Belousov poslao veoma ozbiljno upozorenje svom američkom kolegi Lojdu Ostinu. Prema rečima Rjabkova, dva ministra su imala telefonski razgovor i razmenili mišljenja o situaciji u Ukrajini. Govorili su o „mogućim novim provokacijama Kijeva“, a ističe se da su oni „nezamislivi bez direktne pomoći Vašingtona“.
https://lat.sputnikportal.rs/20240801/prete-katastrofalne-posledice-amerika-uvlaci-svet-u-novu-krizu-rusija-olivera-ikodinovic-1175594850.html
sad
nemačka
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija, rusija – politika, rusija – vojska i naoružanje, svet, analize i mišljenja, sad, nuklearno oružje, trka u naoružanju, nemačka, rakete
rusija, rusija – politika, rusija – vojska i naoružanje, svet, analize i mišljenja, sad, nuklearno oružje, trka u naoružanju, nemačka, rakete
Sve smo bliže nuklearnom sukobu: Može li se zaustaviti sat „sudnjeg dana“
Upozorenje Moskve da smo sve bliže nuklearnom sukobu i da sat „sudnjeg dana“, koji simbolično oslikava globalne rizike od katastrofe, otkucava treba shvatiti ozbiljno, ali to ne znači da se kazaljke ne mogu zaustaviti i još bolje za koji minut vratiti unazad.
Međutim, to će u mnogome zavisiti od poteza koji povlače zapadne zemlje, na čelu sa Sjedinjenim Državama.
Aleksandar Mihajlov, šef ruskog Biroa za vojno-političke analize, upozorava da se trenutno trka u naoružanju zahuktava, zapadna ratna mašinerija na tome zarađuje i „za očekivati je da će se (nuklearna) eskalacija nastaviti“, a posebno nakon najava da će Sjedinjene Države od 2026. godine na teritoriji Nemačke rasporediti američke rakete SM-6, krstareće rakete „tomahavk“ i razvojno hipersonično oružje, koje mogu da nose i nuklearne bojeve glave.
„Oni nas suštinski vraćaju na vrhunac Hladnog rata, u period iz prve polovine osamdesetih, kada su američke rakete srednjeg dometa bile raspoređene na evropskoj teritoriji, u Nemačkoj“, kaže Mihajlov.
Vašington zvecka i preti hipersoničnim oružjem iako ga još nije stvorio, ukazuje Mihajlov.
„Sjedinjene Države stvaraju hipersonično oružje već oko 10 godina tj. vode se stalni razvojni i konstruktorski radovi, ali do danas proizvođači nisu isporučili Pentagonu nijedan proizvod, za razliku od Rusije koja ima najmanje dva hipersonična proizvoda – ‘kinžal’ i ‘cirkon’ koji su u službi naše vojske i koriste se u okviru specijalne vojne operacije. Kina takođe ima hipersonično oružje i to je u principu sve. Sve ostale izjave drugih zemalja na tu temu tiču se uglavnom balističkih nosača. Tako da saopštenja Sjedinjenih Država treba razmotriti sa velikom pažnjom, ali ipak, neka naši američki partneri prvo pokažu svoje proizvode koji se kreću u vazdušnom prostoru brzinom većom od pet maha“, ističe Mihajlov.
Zamenik šefa ruske dipplomatije
Sergej Rjabkov je upozorio da
sat „sudnjeg dana“ koji simbolizuje stepen napetosti u svetu u vezi sa nuklearnom pretnjom, pokazuje da nas dva minuta dele do ponoći, ali je ukazao i da to ne znači da je kretanje kazaljke na satu nepovratno i da će početi
rat. Prema njegovim rečima, mora se odgovorno pristupiti onome što se dešava.
On je naveo i da za Rusiju mogao doći trenutak kada će morati da rasporedi nuklearne rakete kao odgovor na akcije Zapada.
Rusija više neće sebi vezivati ruke
Na pitanje postoji li šansa da Berlin i Vašington odustanu od raspoređivanja raketa nakon upozorenja Rjabkova, Mihajlov kaže da on sumnja da će Nemačka od 2026. godine rasporediti američke projektile srednjeg dometa na svojoj teritoriji.
„Mislim da se u velikoj meri radi o pokušaju zastrašivanja Rusije, tim pre što će Šolc, koji se slaže sa predlogom svojih američkih kolega, možda već i 2025., (posle parlamentarnih izbora) napustiti mesto kancelara. Verovatno će se to i desiti, sudeći po unutrašnjo-političkoj situaciji u Nemačkoj i na osnovu njegovog rejtinga. Novi lider će imati drugačiju politiku, a moguće je i da će se u Vašingtonu 5. novembra, nakon izbora, nešto promeniti. Moguće da će doći do smene vladajuće stranke. Samim tim, ne isključujem mogućnost da će se svi ti njihovi dogovori na kraju svesti na to da je sve ovo bila gruba zapadna retorika, na koju smo navikli. Odgovor su, u principu, dobili i to ne samo od Rjabkova, nego i Vladimira Putina, koji je nedavno rekao da nećemo više jednostrano vezivati sebi ruke i obavezivati se da ne postavljamo dalekometno oružje van granica naše zemlje“, kaže Mihajlov.
On podseća da je raspoređivanje takvog oružja bilo zabranjeno hladnoratovskim Sporazumom o projektilima srednjeg i kratkog dometa (INF), koji je prestao da važi 2. avgusta 2019. godine. Tada je Moskva saopštila da neće proizvoditi te rakete i da ih neće raspoređivati sve dok SAD ne budu raspoređivale te sisteme u nekom regionu sveta, ali pretnje Zapada primorale su ruskog predsednika Vladimira Putina da preispita svoju odluku.
Mihajlov ističe da se
Rusija sve vreme držala sporazuma i međunarodnog prava, dok Zapad, na čelu sa Sjedinjenim Država, sve sporazume krši, uništavajući čitavu bezbednosnu arhitekturu. Istovremeno, Mihajlov
upozorava da će doći do opasne eskalacije 2026. godine ako Sjedinjene Države i Nemačka sprovedu svoje najave u delo.
Rusija i SAD izbegle eskalaciju zbog signala Pentagonu
Mnogi eksperti ukazuju na to da bi Kalinjingradska oblast mogla da se nađe na nišanu ili, preciznije rečeno da bude meta Zapada, ali Mihajlov navodi da je to jedan od najzaštićenijih ruskih regiona u pogledu protivvazdušne i protivraketne odbrane. Raspoređeni su ešalonirani odbrambeni sistemi, uključujući sisteme S-400. Drugo, tamo se nalazi i rusko ofanzivno oružje, uključujući i „iskandere“ od kojih ne postoji efikasna zaštita.
Mihajlov čak ne isključuje mogućnost i da bi Moskva u Kalinjingrad mogla da rasporedi svoje rakete srednjeg dometa, s obzirom da INF sporazum više nije na snazi.
„Štaviše, uskoro bi trebalo da se pojavi i kopnena verzija hipersoničnog ‘cirkona’. O tome su govorili predstavnici vojno-političkog vrha protekle dve godine, a takav kompleks ne može da presretne nijedan zapadni sistem PVO. Tako da ćemo u tom pogledu imati mnogo više prednosti od evropskih zemalja koje su zauzele ovu pomirljivu poziciju, slušajući Vašington, dok se, zapravo, pretvaraju u drugu Ukrajinu i spremno pretvaraju Evropu u poligon suprotstavljanja Rusiji“, kaže Mijlov.
On ocenjuje da je evropsko društvo mnogo razumnije od političara koji vladaju evropskim državama, a to potvrđuju
protivljenja da se Evropa militarizuje, kao i rezultati evropskih parlamentarnih izbora održanih u junu ove godine.
Nadu da Zapad nije sasvim izgubio sluh na ruska upozorenja uliva i činjenica da je izbegnuta nova spirala eskalacije nakon što je ruski ministar odbrane Andrej Belousov poslao veoma ozbiljno upozorenje svom američkom kolegi Lojdu Ostinu. Prema rečima Rjabkova, dva ministra su imala telefonski razgovor i razmenili mišljenja o situaciji u Ukrajini. Govorili su o „mogućim novim provokacijama Kijeva“, a ističe se da su oni „nezamislivi bez direktne pomoći Vašingtona“.
