https://lat.sputnikportal.rs/20240801/prete-katastrofalne-posledice-amerika-uvlaci-svet-u-novu-krizu-rusija-olivera-ikodinovic-1175594850.html
Prete katastrofalne posledice: Amerika uvlači svet u novu krizu
Prete katastrofalne posledice: Amerika uvlači svet u novu krizu
Sputnik Srbija
Militarizacijom Evrope i prebacivanjem američkih raketa na evropsko tlo, kao i poništavanjem dogovora o kontroli naoružanja Sjedinjene Države su razbile sistem... 01.08.2024, Sputnik Srbija
2024-08-01T22:32+0200
2024-08-01T22:32+0200
2024-08-01T22:32+0200
rusija
rusija
rusija – politika
rusija – vojska i naoružanje
svet
svet – politika
sad
analize i mišljenja
nemačka
inf
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/08/01/1175608744_0:59:3003:1748_1920x0_80_0_0_053aa303ba920ce16808c4c56a2c2387.jpg
Berlin i Vašington su u julu najavili da će američki krstareći projektili biti raspoređeni u Nemačkoj od 2026. godine i to, kako je najavljeno, kopnene verzije rakete SM-6, krstareće rakete „tomahavk“ i razvojno hipersonično oružje, koje mogu nositi i nuklearne bojeve glave. Raspoređivanje takvog oružja bilo je zabranjeno hladnoratovskim Sporazumom o projektilima srednjeg i kratkog dometa (INF), koji je prestao da važi 2. avgusta 2019. godine.Pre oko četiri decenije, Sjedinjene Države su rasporedile krstareće i nuklearne projektile srednjeg dometa „peršing-2“ u Evropi, što je dovelo do hladnoratovskih tenzija i mogućnosti za konfrotaciju između dve sile, a svet stavilo na ivicu nuklearnog rata i izazvalo masovne antiratne proteste u Evropi. Ipak, na kraju je sve rezultiralo istorijskim sporazumom o razoružanju, koji je decenijama bio kamen temeljac evropske bezbednosti, od njegovog potpisivanja 1987. godine.Taj Sporazum o ograničenju nuklearnog oružja srednjeg i kratkog dometa (INF) potpisali su predsednici SAD i Sovjetskog Saveza Ronald Regan i Mihail Gorbačov, a on je zabranjivao proizvodnju, testiranje i raspoređivanje krstarećih i balističkih projektila sa dometom od 500 do 5.500 kilometara.Glavni cilj INF ugovora bio je smirivanje tenzija u Evropi i smanjenje rizika od nuklearnog rata između supersila.SAD urušavaju bezbednost EvropeGodinama kasnije, krivicom Vašingtona sporazum je „pocepan“. Tadašnji američki predsednik Donald Tramp je još u oktobru 2018. godine saopštio da se Sjedinjene Države povlače iz sporazuma optužujući Moskvu za „nepoštovanje obaveza“, ali za to Vašington nije izneo nikakve dokaze.Činjenice zapravo govore suprotno - Sjedinjene Države su imale plan da ponište taj dogovor, ali su radi prikrivanja svojih namera optuživale Rusiju. Ovoj tvrdnji u prilog ide i činjenica da su 16 dana nakon otkazivanja ugovora izvršena ispitivanja krstareće rakete koja je, prema saopštenju Pentagona, pogodila cilj na udaljenosti većoj od 500 kilometara. Dakle, veoma kratak rok u kom su SAD uspešno testirale novu raketu posle prestanka važenja INF-a pokazuje da se Vašington odavno pripremao za nestanak sporazuma.Na taj način je američka administracija odbacila Reganov i Gorbačovljev princip da „u nuklearnom ratu ne može biti pobednika i da se takav rat nikada ne sme voditi“.Moskva je 2019. godine saopštila da neće proizvoditi te rakete i da ih neće raspoređivati sve dok SAD ne budu raspoređivale te sisteme u nekom regionu sveta, ali posle najava Vašingtona i Berlina ruski predsednik Vladimir Putin je dao znak da se započne proizvodnja raketa srednjeg i manjeg dometa, kako bi Rusija bila u mogućnosti da odgovori na akcije Vašingtona.Eksperti ukazuju na to da posledice po evropsku bezbednost mogu biti katastrofalne, jer države u kojima se raspoređuju američki projektili automatski postaju potencijalne mete.Rusija sasvim sigurno neće ignorisati pretnje po njenu bezbednost i opasne akcije NATO saveznika, čije rakete mogu da stignu do njene teritorije za samo 10 minuta.Konovalov ocenjuje da će u slučaju raspoređivanja američkih raketa u Evropi naš kontinent ponovo zahvatiti talas masovnih protesta i narodnih ustanaka.„Posledice će biti tragične za one zemlje u kojima će ove rakete biti raspoređene, pre svega za Nemačku. Nemački narod već ne poštuje sopstvenu vladu i to je očigledno. U Nemačkoj već dugo raste otpor zbog činjenice da je ta zemlja kolonija Sjedinjenih Država. Ova situacija je prilično čudna. Dobili smo taj rat, zauzeli smo Berlin, a Amerikanci su sebi prisvojili pravo da vladaju Nemačkom“, kaže Konovalov.Konovalov ocenjuje da nemačke vlasti potčinjavaju Vašingonu i rade protiv nacionalnih interesa zbog „političkog kukavičluka“ i njihove „nesposobnosti“.Može li doći do novog „raketnog sporazuma“Na pitanje kakvi su izgledi za novi sistem kontrole naoružanja koji bi mogao da zameni INF ugovor i izbegne ponavljanje prethodnih grešaka, Konovalov ocenjuje da se novi sporazum lako može postići, ali da tu postoji, kako je rekao, jedno veliko „ali“.Da bi se sklopio novi sporazum o kontroli oružja SAD treba da prihvate realnost i shvati da konceptu hegemonije i globalne dominacije, kojih se drži Vašington, nema mesta u multipolarnom svetskom poretku koji već sada postaje realnost.U svakom slučaju, ako dođe do sprovođenja američkih planova o razmeštanju raketa srednjeg i kratkog dometa ruska reakcija neće izostati. To znači da Rusija, pored odustajanja od jednostranog moratorijuma na razmeštanje raketa srednjeg i kratkog dometa, može da preduzme korake i u oblasti nuklearnog odvraćanja ako Sjedinjene Države rasporede svoje rakete u Evropi ili Azijsko-pacifičkom regionu.
https://lat.sputnikportal.rs/20240718/sta-se-desilo-poslednji-put-kada-su-sad-u-srce-evrope-postavile-rakete-uperene-ka-moskvi-1175039049.html
sad
nemačka
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija, rusija – politika, rusija – vojska i naoružanje, svet, svet – politika, sad, analize i mišljenja, nemačka, inf, rakete
rusija, rusija – politika, rusija – vojska i naoružanje, svet, svet – politika, sad, analize i mišljenja, nemačka, inf, rakete
Prete katastrofalne posledice: Amerika uvlači svet u novu krizu
Militarizacijom Evrope i prebacivanjem američkih raketa na evropsko tlo, kao i poništavanjem dogovora o kontroli naoružanja Sjedinjene Države su razbile sistem bezbednosti u Evropi, a svet uvlače u novu raketnu krizu, čije posledice mogu biti katastrofalne.
Berlin i Vašington su u julu
najavili da će američki krstareći projektili biti raspoređeni u Nemačkoj od 2026. godine i to, kako je najavljeno, kopnene verzije rakete SM-6, krstareće rakete
„tomahavk“ i razvojno
hipersonično oružje, koje mogu nositi i nuklearne bojeve glave. Raspoređivanje takvog oružja bilo je zabranjeno hladnoratovskim Sporazumom o projektilima srednjeg i kratkog dometa (INF), koji je prestao da važi 2. avgusta 2019. godine.
„Za vreme Trampa demonstrirana je apsolutna neodgovornost i apsolutna uverenost da su Sjedinjene Države hegemon i da mogu da rade šta hoće. Ruska Federacija i Narodna republika Kina su dokazale da to nije tako. Šta će sad da rade? Prvo, slične rakete su bile raspoređene u Evropi tokom Hladnog rata, a problem Evropljana i Amerikanaca je što ne znaju i ne čitaju istoriju i više se ne sećaju šta se dešavalo u Evropi kada su tu bile raspoređene ove rakete i zaboravili su kakve su se antiratne demonstracije održavale – milionske“, kaže ruski vojni ekspert i politikolog Ivan Konovalov.
Pre oko četiri decenije, Sjedinjene Države su rasporedile krstareće i nuklearne projektile srednjeg dometa „peršing-2“ u Evropi, što je dovelo do hladnoratovskih tenzija i mogućnosti za konfrotaciju između dve sile, a svet stavilo na ivicu nuklearnog rata i izazvalo masovne antiratne proteste u Evropi. Ipak, na kraju je sve rezultiralo istorijskim sporazumom o razoružanju, koji je decenijama bio kamen temeljac evropske bezbednosti, od njegovog potpisivanja 1987. godine.
Taj Sporazum o ograničenju nuklearnog oružja srednjeg i kratkog dometa (INF) potpisali su predsednici SAD i Sovjetskog Saveza Ronald Regan i Mihail Gorbačov, a on je zabranjivao proizvodnju, testiranje i raspoređivanje krstarećih i balističkih projektila sa dometom od 500 do 5.500 kilometara.
Glavni cilj INF ugovora bio je smirivanje tenzija u Evropi i smanjenje rizika od nuklearnog rata između supersila.
SAD urušavaju bezbednost Evrope
Godinama kasnije, krivicom Vašingtona sporazum je „pocepan“. Tadašnji američki predsednik Donald Tramp je još u oktobru 2018. godine saopštio da se Sjedinjene Države povlače iz sporazuma optužujući Moskvu za „nepoštovanje obaveza“, ali za to Vašington nije izneo nikakve dokaze.
Činjenice zapravo govore suprotno -
Sjedinjene Države su imale plan da ponište taj dogovor, ali su radi prikrivanja svojih namera optuživale Rusiju. Ovoj tvrdnji u prilog ide i činjenica da su 16 dana nakon otkazivanja ugovora
izvršena ispitivanja krstareće rakete koja je, prema saopštenju Pentagona, pogodila cilj na udaljenosti većoj od 500 kilometara. Dakle, veoma kratak rok u kom su
SAD uspešno testirale novu raketu posle prestanka važenja INF-a pokazuje da se Vašington odavno pripremao za nestanak sporazuma.
Na taj način je američka administracija odbacila Reganov i Gorbačovljev princip da „u nuklearnom ratu ne može biti pobednika i da se takav rat nikada ne sme voditi“.
Moskva je 2019. godine saopštila da neće proizvoditi te rakete i da ih neće raspoređivati sve dok SAD ne budu raspoređivale te sisteme u nekom regionu sveta, ali posle najava Vašingtona i Berlina ruski predsednik Vladimir Putin je dao znak da se započne proizvodnja raketa srednjeg i manjeg dometa, kako bi Rusija bila u mogućnosti da odgovori na akcije Vašingtona.
Eksperti ukazuju na to da posledice po evropsku bezbednost mogu biti katastrofalne, jer države u kojima se raspoređuju američki projektili automatski postaju potencijalne mete.
Rusija sasvim sigurno neće ignorisati pretnje po njenu bezbednost i opasne akcije NATO saveznika, čije rakete mogu da stignu do njene teritorije za samo 10 minuta.
Konovalov ocenjuje da će u slučaju raspoređivanja američkih raketa u Evropi naš kontinent ponovo zahvatiti talas masovnih protesta i narodnih ustanaka.
„Posledice će biti tragične za one zemlje u kojima će ove rakete biti raspoređene, pre svega za Nemačku. Nemački narod već ne poštuje sopstvenu vladu i to je očigledno. U Nemačkoj već dugo raste otpor zbog činjenice da je ta zemlja kolonija Sjedinjenih Država. Ova situacija je prilično čudna. Dobili smo taj rat, zauzeli smo Berlin, a Amerikanci su sebi prisvojili pravo da vladaju Nemačkom“, kaže Konovalov.
Konovalov ocenjuje da nemačke vlasti potčinjavaju Vašingonu i rade protiv nacionalnih interesa zbog „političkog kukavičluka“ i njihove „nesposobnosti“.
Može li doći do novog „raketnog sporazuma“
Na pitanje kakvi su izgledi za novi sistem kontrole naoružanja koji bi mogao da zameni INF ugovor i izbegne ponavljanje prethodnih grešaka, Konovalov ocenjuje da se novi sporazum lako može postići, ali da tu postoji, kako je rekao, jedno veliko „ali“.
Da bi se sklopio novi sporazum o kontroli oružja SAD treba da prihvate realnost i shvati da konceptu hegemonije i globalne dominacije, kojih se drži Vašington, nema mesta u multipolarnom svetskom poretku koji već sada postaje realnost.
„Sjedinjene Države moraju da prestanu da se ponašaju imperijalistički. Oni nisu nikakva imperija. Oni treba da shvate gde je njihovo mesto u novom svetu, a njihovo mesto je ravnopravno sa svim drugim velikim državama. Kada to shvate, onda se može napraviti novi sporazum. Pre ovoga je nemoguće“, zaključio je Konovalov.
U svakom slučaju, ako dođe do sprovođenja američkih planova o razmeštanju raketa srednjeg i kratkog dometa ruska reakcija neće izostati. To znači da Rusija, pored odustajanja od jednostranog moratorijuma na
razmeštanje raketa srednjeg i kratkog dometa, može da preduzme korake i u oblasti nuklearnog odvraćanja ako Sjedinjene Države rasporede svoje rakete u Evropi ili Azijsko-pacifičkom regionu.
