https://lat.sputnikportal.rs/20240718/sta-se-desilo-poslednji-put-kada-su-sad-u-srce-evrope-postavile-rakete-uperene-ka-moskvi-1175039049.html
Šta se desilo poslednji put kada su SAD u srce Evrope postavile rakete uperene ka Moskvi?
Šta se desilo poslednji put kada su SAD u srce Evrope postavile rakete uperene ka Moskvi?
Sputnik Srbija
Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus odbacio je poređenja između planova Bajdenove administracije da stacionira rakete dugog dometa u Nemačkoj i raketne... 18.07.2024, Sputnik Srbija
2024-07-18T22:17+0200
2024-07-18T22:17+0200
2024-07-18T22:17+0200
rusija
rusija
rusija – politika
rusija – vojska i naoružanje
sad
nato
olaf šolc
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111829/79/1118297995_0:235:1281:955_1920x0_80_0_0_6d4ee015ec3e29c7ee397ae6172ea4c0.jpg
Evropski NATO saveznici su 1983. godine preuzeli na stotine američkih balističkih raketa Peršing II i nuklearnih krstarećih raketa Tomahavk, u skladu sa paktom iz 1979. o razmeštanju oružja koje bi moglo da stigne do SSSR-a ukoliko Moskva ne eliminiše svoje rakete srednjeg dometa.Moskva se, pak, podsmevala zahtevu da ona, kao evropska kopnena sila, treba da učini ustupke kakve SAD, koje su od Evrope odvojene okeanom, nisu učinile.Raspoređivanje američkih raketa je izazvalo raketnu krizu u Evropi i rezultiralo najvećim mirovnim protestima na evropskom kontinentu u više od jednog veka. Istoričar američkog mirovnog pokreta Lorens Vitner procenio je da je u oktobru 1983. godine pet miliona ljudi širom sveta učestvovalo u demonstracijama kojima se zahtevalo nuklearno razoružanje, od čega je tri miliona demonstranata bilo u zapadnoj Evropi.Nemački istoričar Benjamin Ziman nazvao je protestnu kampanju „jednim od najvećih masovnih pokreta u modernoj evropskoj istoriji“ koja je, kako je rekao, „po broju ljudi koju je izvela na ulice i stepenu nemira koji je izrazila i kanalisala možda uporediva samo sa revolucionarnim pokretima 1848/49“.Interesantno je da je tada, među demonstrantima koji su protestovali zbog mogućnosti trenutnog nuklearnog uništenja, bio i mladi Olaf Šolc, koji je u to vreme imao gustu kosu i bio zamenik predsednika omladinskog krila SPD-a.Međutim, strahovi izazvani evroraketama nisu bili puka paranoja budući da je u novembru 1983. Moskva stavila svoje nuklearne snage u stanje pripravnosti kako bi odgovorila na agresiju NATO-a, nakon što je Alijansa započela svoje ratne igre Ejbl Arčer koje su simulirale sveopšti napad na SSSR.NATO je tek mnogo godina kasnije prepoznao ozbiljnost nuklearne opasnosti izazvane tadašnjim provokacijama.Pogledajte i:
sad
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111829/79/1118297995_0:64:1281:1024_1920x0_80_0_0_c91f74d0a576a4b44df8c8fd86fb9587.jpgSputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
rusija, rusija – politika, rusija – vojska i naoružanje, sad, nato, olaf šolc
rusija, rusija – politika, rusija – vojska i naoružanje, sad, nato, olaf šolc
Šta se desilo poslednji put kada su SAD u srce Evrope postavile rakete uperene ka Moskvi?
Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus odbacio je poređenja između planova Bajdenove administracije da stacionira rakete dugog dometa u Nemačkoj i raketne krize u Evropi 1980-ih godina, koja je dovela svet na ivicu uništenja. Sputnjik otkriva šta se dogodilo pre četrdeset godina i ima li sličnosti između tadašnje i današnje situacije.
Evropski NATO saveznici su 1983. godine preuzeli na stotine američkih balističkih raketa Peršing II i nuklearnih krstarećih raketa Tomahavk, u skladu sa paktom iz 1979. o razmeštanju oružja koje bi moglo da stigne do SSSR-a ukoliko Moskva ne eliminiše svoje rakete srednjeg dometa.
Moskva se, pak, podsmevala zahtevu da ona, kao evropska kopnena sila, treba da učini ustupke kakve SAD, koje su od Evrope odvojene okeanom, nisu učinile.
Raspoređivanje američkih raketa je izazvalo raketnu krizu u Evropi i rezultiralo najvećim mirovnim protestima na evropskom kontinentu u više od jednog veka. Istoričar američkog mirovnog pokreta Lorens Vitner procenio je da je u oktobru 1983. godine pet miliona ljudi širom sveta učestvovalo u demonstracijama kojima se zahtevalo nuklearno razoružanje, od čega je tri miliona demonstranata bilo u zapadnoj Evropi.
Nemački istoričar Benjamin Ziman nazvao je protestnu kampanju „jednim od najvećih masovnih pokreta u modernoj evropskoj istoriji“ koja je, kako je rekao, „po broju ljudi koju je izvela na ulice i stepenu nemira koji je izrazila i kanalisala možda uporediva samo sa revolucionarnim pokretima 1848/49“.
Interesantno je da je tada, među demonstrantima koji su protestovali zbog mogućnosti trenutnog nuklearnog uništenja, bio i mladi Olaf Šolc, koji je u to vreme imao gustu kosu i bio zamenik predsednika omladinskog krila SPD-a.
Međutim, strahovi izazvani evroraketama nisu bili puka paranoja budući da je u novembru 1983. Moskva stavila svoje nuklearne snage u stanje pripravnosti kako bi odgovorila na agresiju NATO-a, nakon što je Alijansa započela svoje ratne igre Ejbl Arčer koje su simulirale sveopšti napad na SSSR.
NATO je tek mnogo godina kasnije prepoznao ozbiljnost nuklearne opasnosti izazvane tadašnjim provokacijama.