https://lat.sputnikportal.rs/20240731/americki-noz-u-ledja-tajvanu---gradice-se-fabrika-ali-1175536802.html
Američki „nož u leđa“ Tajvanu - gradiće se fabrika, ali...
Američki „nož u leđa“ Tajvanu - gradiće se fabrika, ali...
Sputnik Srbija
Tajvanski gigant elektronske industrije „TSMC“, najveći proizvođač čipova na svetu, počeće sa izgradnjom fabrike poluprovodnika u Nemačkoj vredne više od deset... 31.07.2024, Sputnik Srbija
2024-07-31T11:15+0200
2024-07-31T11:15+0200
2024-07-31T11:26+0200
ekonomija
ekonomija
svet – ekonomija
tajvan
nemačka
sad
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/04/0c/1136388993_0:52:3249:1880_1920x0_80_0_0_01cbea104835302e6dad0572e5291075.jpg
Ova kompanija iz oblasti proizvodnje poluprovodnika i jedina u svetu koja pravi najnaprednije logičke čipove promera od samo šest do tri nanometra, objavila je da će izgradnju svoje prve fabrike u Evropi početi do kraja godine.Reč je o postrojenju u gradu Drezdenu u Nemačkoj, koje će koštati oko 10,8 milijardi dolara i proizvoditi savremene čipove za potrebe automobilske i drugih industrija.Delegacija „TSMC“ na čelu s generalnim direktorom posetiće Nemačku 20. avgusta ne bi li finalizirala dogovor o fabrici u kojoj će desetoprocentni vlasnički udeo imati i tri nemačke kompanije, i u kojoj bi masovna proizvodnja trebalo da otpočne krajem 2027.I dok su američke kompanije poput „Intela“ i „Volfspida“ odložile sosptvene planove o izgradnji fabrika čipova u Nemačkoj zbog inflacije i nepovoljne poslovne atmosfere u najvećoj evropskoj ekonomiji, tajvanski div nastavlja da verno sprovodi svoj program ulaganja u inostranstvo, koji je doneo pod pritiskom vlada u Vašingtonu i Tajpeju, prenosi RTS.Naime, „TSMC“ planira i već gradi po dve nove fabrike u SAD i Japanu i, kao što je obećao, sada polaže temelje i za postrojenje u Nemačkoj.Time je prekinuo svoju višedecenijsku praksu da zbog jeftine radne snage, visokog nivoa obuke i stručnosti, te izuzetne radne etike zaposlenih kineskog porekla proizvodnju čipova vrši isključivo u kineskoj kulturnoj sferi (na Tajvanu i u manjoj meri matici Kini).S tom poslovnom politikom i tradicijom je raskinuo jer je vlada u Vašingtonu, zbog zabrinutosti da bi usled ogromne koncentracije proizvodnje savremenih čipova na Tajvanu u slučaju vojne intervencije Pekinga na tom ostrvu moglo doći do prekida u snabdevanju i fatalne nestašice čipova koja bi paralisala mnoge grane industrije na Zapadu, formulisala plan kojim bi bio stvoren novi decentralizovani lanac snabdevanja čipovima koji bi SAD i njene najbliže vojnopolitičke saveznike zaštitio od takvog iskušenja.Američki „nož u leđa“ TajvanuSAD su, dakle, od vlade u Tajpeju i „TSMC-a“ snažo zahtevale da doprinesu učvršćivanju ekonomske bezbednosti Zapada i njegovih saveznika tako što će, uz odgovarajuće subvencije zemalja domaćina, uložiti novac i znanje u izgradnju novih fabrika u SAD, Japanu i Nemačkoj.Paradoksalno, međutim, fabrike „TSMC“ u inostranstvu umanjuju strateški značaj samog Tajvana za SAD, ali i čitavi svet.Odnosno, Vašington i njegovi saveznici, mada i dalje zainteresovani za odbranu Tajvana od eventualne vojne intervencije matice u geopolitičkom smislu, više nemaju snažni ekonomski podsticaj da se neposredno zauzmu za njegovu zaštitu, jer su znanje, tehnologije i kadrovi koje je „TSMC“ decenijama ljubomorno čuvao na Tajvanu sada već raspršeni širom vojnopolitičkog bloka koje predvode SAD.Pogledajte i:
tajvan
nemačka
sad
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/04/0c/1136388993_149:0:2880:2048_1920x0_80_0_0_f04d7710b7b0424cdcd5a5e092a73ffc.jpgSputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
ekonomija, svet – ekonomija, tajvan, nemačka, sad
ekonomija, svet – ekonomija, tajvan, nemačka, sad
Američki „nož u leđa“ Tajvanu - gradiće se fabrika, ali...
11:15 31.07.2024 (Osveženo: 11:26 31.07.2024) Tajvanski gigant elektronske industrije „TSMC“, najveći proizvođač čipova na svetu, počeće sa izgradnjom fabrike poluprovodnika u Nemačkoj vredne više od deset milijardi evra.
Ova kompanija iz oblasti proizvodnje poluprovodnika i jedina u svetu koja pravi najnaprednije logičke čipove promera od samo šest do tri nanometra, objavila je da će izgradnju svoje prve fabrike u Evropi početi do kraja godine.
Reč je o postrojenju u gradu Drezdenu u Nemačkoj, koje će koštati oko 10,8 milijardi dolara i proizvoditi savremene čipove za potrebe automobilske i drugih industrija.
Delegacija „TSMC“ na čelu s generalnim direktorom posetiće Nemačku 20. avgusta ne bi li finalizirala dogovor o fabrici u kojoj će desetoprocentni vlasnički udeo imati i tri nemačke kompanije, i u kojoj bi masovna proizvodnja trebalo da otpočne krajem 2027.
I dok su američke kompanije poput „Intela“ i „Volfspida“ odložile sosptvene planove o izgradnji fabrika čipova u Nemačkoj zbog inflacije i nepovoljne poslovne atmosfere u najvećoj evropskoj ekonomiji, tajvanski div nastavlja da verno sprovodi svoj program ulaganja u inostranstvo, koji je doneo pod pritiskom vlada u Vašingtonu i Tajpeju,
prenosi RTS.
Naime, „TSMC“ planira i već gradi po dve nove fabrike u SAD i Japanu i, kao što je obećao, sada polaže temelje i za postrojenje u Nemačkoj.
Time je prekinuo svoju višedecenijsku praksu da zbog jeftine radne snage, visokog nivoa obuke i stručnosti, te izuzetne radne etike zaposlenih kineskog porekla proizvodnju čipova vrši isključivo u kineskoj kulturnoj sferi (na Tajvanu i u manjoj meri matici Kini).
S tom poslovnom politikom i tradicijom je raskinuo jer je vlada u Vašingtonu, zbog zabrinutosti da bi usled ogromne koncentracije proizvodnje savremenih čipova na Tajvanu u slučaju vojne intervencije Pekinga na tom ostrvu moglo doći do prekida u snabdevanju i fatalne nestašice čipova koja bi paralisala mnoge grane industrije na Zapadu, formulisala plan kojim bi bio stvoren novi decentralizovani lanac snabdevanja čipovima koji bi SAD i njene najbliže vojnopolitičke saveznike zaštitio od takvog iskušenja.
Američki „nož u leđa“ Tajvanu
SAD su, dakle, od vlade u Tajpeju i „TSMC-a“ snažo zahtevale da doprinesu učvršćivanju ekonomske bezbednosti Zapada i njegovih saveznika tako što će, uz odgovarajuće subvencije zemalja domaćina, uložiti novac i znanje u izgradnju novih fabrika u SAD, Japanu i Nemačkoj.
Paradoksalno, međutim, fabrike „TSMC“ u inostranstvu umanjuju strateški značaj samog Tajvana za SAD, ali i čitavi svet.
Odnosno, Vašington i njegovi saveznici, mada i dalje zainteresovani za odbranu Tajvana od eventualne vojne intervencije matice u geopolitičkom smislu, više nemaju snažni ekonomski podsticaj da se neposredno zauzmu za njegovu zaštitu, jer su znanje, tehnologije i kadrovi koje je „TSMC“ decenijama ljubomorno čuvao na Tajvanu sada već raspršeni širom vojnopolitičkog bloka koje predvode SAD.