https://lat.sputnikportal.rs/20240728/puc-u-vasingtonu-kako-je-bajden-postao-kamala-video-1175362553.html
Puč u Vašingtonu: Kako je Bajden postao Kamala /video/
Puč u Vašingtonu: Kako je Bajden postao Kamala /video/
Sputnik Srbija
Pre samo dve nedelje poručivao je prkosno da će svoju predsedničku kandidaturu povući samo ako Gospod Bog to od njega zatraži. Još prošlog petka njegov izborni... 28.07.2024, Sputnik Srbija
2024-07-28T17:25+0200
2024-07-28T17:25+0200
2024-07-28T17:25+0200
svet
svet
svet – politika
kamala haris
džozef bajden
novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/07/1a/1175361231_0:0:3073:1730_1920x0_80_0_0_56df9cfe288ed5d701ed9dd1b6afd843.jpg
Do daljeg će ostati nepoznato da li mu se obratio Gospod Bog ili neko podjednako svemoguć u neprozirnom svetu njihove duboke države. Tek, tok ovogodišnjih predsedničkih izbora u SAD postaje još čudniji nego što je bio i dosad.Zagonetni agent službe bezbednostiPočev od atentata na vodećeg opozicionog kandidata, Donalda Trampa, koga je on preživeo samo pukim slučajem ili božanskom intervencijom, a svakako uprkos Tajnoj službi koja ga nije zaštitila da bi onda brže-bolje likvidirala atentatora.Što se toga tiče, inače, neprijatna saznanja samo se otkrivaju – ispostavilo se da je Tajna služba na atentatora Tomasa Kruksa bila upozorena čitavih sat vremena, a ne samo pola sata pre atentata, i da je snimljen na zgradi s koje je pucao pa ipak ništa nije preduzeto dok nije bilo prekasno. Ili možda tačno na vreme.A senator Ron Džonson ukazuje i na zagonetnog agenta jedne od bezbednosnih službi prisutnog na licu mesta koji je netragom nestao, kao i na mogućnost postojanja još jednog snajpera, imajući u vidu da se na audio snimcima jasno čuju tri različita oružja, što je potvrdio čak i Si-En-En. Tu misteriju dodatno produbljuje šefica Tajne službe Kim Čitl koja je, pre nego što je podnela ostavku, u svedočenju pred Kongresom potvrdila da je snajperista Tajne službe ispalio samo jedan hitac. Istraga se nastavlja.Neobičan niz događaja nastavio je kompjuterski kolaps širom sveta koji možda nema neposredne veze s američkim izborima, ali je upadljivo da je u središtu tog, nikad dosad zabeležen skandala, bila kompanija ”Kraudstrajk” koja je, sarađujući sa Demokratskom partijom i FBI-em, imala ključnu ulogu u formiranju ”Rašagejt” narativa kojim je zauzdan i oblikovan prvi predsednički mandat Donalda Trampa. Tako da je pitanje da li se i sada nešto sprema, tim pre što je ”Kraudstrajk” angažovan na obezbeđivanju izbora u SAD.Sukob s ObamomDa bi se onda predsednik Bajden, usred poziva da odustane od kandidature posle očekivane koliko i katastrofalne TV debate predsedničkih kandidata, zarazio navodnim kovidom i nestao iz javnosti. Pojavio se pred kamerama tek danima kasnije, ovog utorka, tako da se zna da je (za sada) dovoljno živ. Ali to je otprilike i jedino što se pouzdano zna o okolnostima pod kojima je odlučeno da uradi baš ono što je govorio da neće uraditi osim ako ne bude pomenute božanske intervencije. A takve intervencije, razložno je pretpostaviti, ovde nije bilo.Ali je, zato, bilo intervencije uticajnih članova Demokratske partije, prema pisanju ”Njujork tajmsa” i ostalih medijskih organizacija koje redovno saučestvuju u operacijama oblikovanja javnog mnjenja za račun njihovih vlasnika. Džo Bajden je zbog zahteva da se povuče čak ušao u sukob s Barakom Obamom, dok mu je Nensi Pelosi, javlja ”Politiko”, postavila ultimatum, rekavši mu da mora da ode, te da to ”može da bude urađeno na lakši, ili na teži način”.Na kraju je sve završeno iznenadnim tvitom o povlačenju kojim je, zajedno sa čitavim ostatkom sveta, o odluci donetoj u ime Džoa Bajdena obaveštena i njegova Bela kuća. Ali intriga tu ne prestaje.Nedugo potom, naime, usledio je iskaz Bajdenove podrške njegovoj potpredsednici Kamali Haris da ga nasledi kao predsednički kandidat. Tu podršku, redom, počinju da iskazuju i svi drugi važni pripadnici partijske vrhuške, od bračnog para Hilari i Bil Klinton do preteće Nensi Pelosi koja je nekoliko dana ćutala pre nego što je i sama podržala Harisovu, koju je Tramp zadovoljno opisao kao ”opaku i glupu”.Samo je Barak Obama, veoma upadljivo, ćutao danima.Vivek Ramasvami, bliski Trampov saveznik, zbog toga je sugerisao da će uslediti predsednička kandidatura Mišel Obame. ”Čini se neizbežnim”, saglasan je s tim bio i milijarder Ilon Mask koji se posle atentata razotkrio kao Trampov pristalica i finansijer.Na kraju, tek u petak, Mišel i Barak Obama pridružili su se horu podrške Kamali Haris. Što samo potvrđuje da se iza scene odvijala borba za uticaj o kojoj, u duhu američkih demokratskih načela, glasači neće saznati ništa.Poslednja osveta odlazećeg predsednikaA vredi skrenuti pažnju i na poruku milijardera Džona Morgana, jednog od demokratskih megadonatora koji je, nezadovoljan zamenom Džoa Bajdena Kamalom Haris, poručio da je svojom podrškom njoj Bajden zapravo smestio onima koji su ga primorali da se povuče – ovo, možda, i samo stoga što se, kad je imala priliku da se kandiduje pred sopstvenim biračima, tokom preliminarnih izbora u Demokratskoj partiji 2020, pokazala toliko toksičnom da je, s podrškom između dva i četiri odsto demokrata, obrukana, morala da se povuče i pre nego što su predizbori čestito i započeli.Ali Bajdenova politička sudbina – nimalo nezaslužena, naravno – pokazala je i da u američkoj demokratiji ne biraju birači nego milijarderi, koji su i doneli odluku da Bajden bude uklonjen nakon što su uvideli da neće moći da ga dovuku do novembra i pritom pobede. Pa su onda, ne obazirući se na procedure i glasače, odlučili da Kamali Haris prebace i delegate koji takav mandat nisu dobili, i novac koji je za kampanju dobio Džo Bajden a ne Kamala Haris. Nije malo onih koji su prokomentarisali da se u Americi upravo dogodio puč. Ili su se, samo, pokazali u pravom svetlu…Šta se to dogodilo tokom ove igre prestola u Vašingtonu? Da li će Kamala Haris zameniti Džoa Bajdena i formalno? I kakve šanse ona ima protiv Donalda Trampa ako on živ dočeka novembarske izbore?O ovim su pitanjima u ”Novom Sputnjik poretku” govorili naučni saradnik Instituta za evropske studije Stevan Gajić i publicista i istoričar Srđa Trifković.Pogledajte emisiju:Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
svet, svet – politika, kamala haris, džozef bajden, novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem, analize i mišljenja
svet, svet – politika, kamala haris, džozef bajden, novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem, analize i mišljenja
Puč u Vašingtonu: Kako je Bajden postao Kamala /video/
Pre samo dve nedelje poručivao je prkosno da će svoju predsedničku kandidaturu povući samo ako Gospod Bog to od njega zatraži. Još prošlog petka njegov izborni tim najavio je da kampanju nastavlja ove sedmice. U nedelju 27. jula u 11:17 prosledili su i mejl podrške aktuelnom predsedniku. A onda je, dva i po sata kasnije, Džo Bajden saopštio da se povlači.
Do daljeg će ostati nepoznato da li mu se obratio Gospod Bog ili neko podjednako svemoguć u neprozirnom svetu njihove duboke države. Tek, tok ovogodišnjih predsedničkih izbora u SAD postaje još čudniji nego što je bio i dosad.
Zagonetni agent službe bezbednosti
Počev od atentata na vodećeg opozicionog kandidata, Donalda Trampa, koga je on preživeo samo pukim slučajem ili božanskom intervencijom, a svakako uprkos Tajnoj službi koja ga nije zaštitila da bi onda brže-bolje likvidirala atentatora.
Što se toga tiče, inače, neprijatna saznanja samo se otkrivaju – ispostavilo se da je Tajna služba na atentatora Tomasa Kruksa bila upozorena čitavih sat vremena, a ne samo pola sata pre atentata, i da je snimljen na zgradi s koje je pucao pa ipak ništa nije preduzeto dok nije bilo prekasno. Ili možda tačno na vreme.
A senator Ron Džonson ukazuje i na zagonetnog agenta jedne od bezbednosnih službi prisutnog na licu mesta koji je netragom nestao, kao i na mogućnost postojanja još jednog snajpera, imajući u vidu da se na audio snimcima jasno čuju tri različita oružja, što je potvrdio čak i Si-En-En. Tu misteriju dodatno produbljuje šefica Tajne službe Kim Čitl koja je, pre nego što je podnela ostavku, u svedočenju pred Kongresom potvrdila da je snajperista Tajne službe ispalio samo jedan hitac. Istraga se nastavlja.
Neobičan niz događaja nastavio je kompjuterski kolaps širom sveta koji možda nema neposredne veze s američkim izborima, ali je upadljivo da je u središtu tog, nikad dosad zabeležen skandala, bila kompanija ”Kraudstrajk” koja je, sarađujući sa Demokratskom partijom i FBI-em, imala ključnu ulogu u formiranju ”Rašagejt” narativa kojim je zauzdan i oblikovan prvi predsednički mandat Donalda Trampa. Tako da je pitanje da li se i sada nešto sprema, tim pre što je ”Kraudstrajk” angažovan na obezbeđivanju izbora u SAD.
Da bi se onda predsednik Bajden, usred poziva da odustane od kandidature posle očekivane koliko i katastrofalne TV debate predsedničkih kandidata, zarazio navodnim kovidom i nestao iz javnosti. Pojavio se pred kamerama tek danima kasnije, ovog utorka, tako da se zna da je (za sada) dovoljno živ. Ali to je otprilike i jedino što se pouzdano zna o okolnostima pod kojima je odlučeno da uradi baš ono što je govorio da neće uraditi osim ako ne bude pomenute božanske intervencije. A takve intervencije, razložno je pretpostaviti, ovde nije bilo.
Ali je, zato, bilo intervencije uticajnih članova Demokratske partije, prema pisanju ”Njujork tajmsa” i ostalih medijskih organizacija koje redovno saučestvuju u operacijama oblikovanja javnog mnjenja za račun njihovih vlasnika. Džo Bajden je zbog zahteva da se povuče čak ušao u sukob s Barakom Obamom, dok mu je Nensi Pelosi, javlja ”Politiko”, postavila ultimatum, rekavši mu da mora da ode, te da to ”može da bude urađeno na lakši, ili na teži način”.
Na kraju je sve završeno iznenadnim
tvitom o povlačenju kojim je, zajedno sa čitavim ostatkom sveta, o odluci donetoj u ime Džoa Bajdena obaveštena i njegova Bela kuća. Ali intriga tu ne prestaje.
Nedugo potom, naime, usledio je iskaz Bajdenove podrške njegovoj potpredsednici Kamali Haris da ga nasledi kao predsednički kandidat. Tu podršku, redom, počinju da iskazuju i svi drugi važni pripadnici partijske vrhuške, od bračnog para Hilari i Bil Klinton do preteće Nensi Pelosi koja je nekoliko dana ćutala pre nego što je i sama podržala Harisovu, koju je Tramp zadovoljno opisao kao ”opaku i glupu”.
Samo je Barak Obama, veoma upadljivo, ćutao danima.
Vivek Ramasvami, bliski Trampov saveznik, zbog toga je sugerisao da će uslediti predsednička kandidatura Mišel Obame. ”Čini se neizbežnim”, saglasan je s tim bio i milijarder Ilon Mask koji se posle atentata razotkrio kao Trampov pristalica i finansijer.
Na kraju, tek u petak, Mišel i Barak Obama pridružili su se horu podrške Kamali Haris. Što samo potvrđuje da se iza scene odvijala borba za uticaj o kojoj, u duhu američkih demokratskih načela, glasači neće saznati ništa.
Poslednja osveta odlazećeg predsednika
A vredi skrenuti pažnju i na poruku milijardera Džona Morgana, jednog od demokratskih megadonatora koji je, nezadovoljan zamenom Džoa Bajdena Kamalom Haris, poručio da je svojom podrškom njoj
Bajden zapravo
smestio onima koji su ga primorali da se povuče – ovo, možda, i samo stoga što se, kad je imala priliku da se kandiduje pred sopstvenim biračima, tokom preliminarnih izbora u Demokratskoj partiji 2020, pokazala toliko toksičnom da je, s podrškom između dva i četiri odsto demokrata, obrukana, morala da se povuče i pre nego što su predizbori čestito i započeli.
Ali Bajdenova politička sudbina – nimalo nezaslužena, naravno – pokazala je i da u američkoj demokratiji ne biraju birači nego milijarderi, koji su i doneli odluku da Bajden bude uklonjen nakon što su uvideli da neće moći da ga dovuku do novembra i pritom pobede. Pa su onda, ne obazirući se na procedure i glasače, odlučili da Kamali Haris prebace i delegate koji takav mandat nisu dobili, i novac koji je za kampanju dobio Džo Bajden a ne Kamala Haris. Nije malo onih koji su prokomentarisali da se u Americi upravo dogodio puč. Ili su se, samo, pokazali u pravom svetlu…
Šta se to dogodilo tokom ove igre prestola u Vašingtonu? Da li će Kamala Haris zameniti Džoa Bajdena i formalno? I kakve šanse ona ima protiv Donalda Trampa ako on živ dočeka novembarske izbore?
O ovim su pitanjima u ”Novom Sputnjik poretku” govorili naučni saradnik Instituta za evropske studije Stevan Gajić i publicista i istoričar Srđa Trifković.
