Zna se ko povlači konce: Raspoloženje građana Ukrajine nikoga u Vašingtonu ne zanima
© AP Photo / Andrew Harnik
Pratite nas
Raspoloženje Ukrajinaca po pitanju pregovora sa Rusijom se menja, ali to apsolutno ne dotiče kijevski režim, na čelu sa Vladimirom Zelenskim, iz razloga što je nesuveren i ne donosi samostalne odluke o ključnim pitanjima, ocenjuje ruski ekspert Natalija Makejeva. Odluke o sudbini Ukrajine donose se u Vašingtonu, koji sada želi zamrzavanje konflikta.
Tako je ona prokomentarisala najnovija sociološka istraživanja koja pokazuju da čak 44 odsto Ukrajinaca smatra da treba započeti mirovne pregovore sa Rusijom.
Međutim, mnogi u Rusiji, pa čak i u Ukrajini, dovode pod sumnju rezultate istraživanja koje je sproveo kijevski Centar „Aleksandra Razumkova“, jer su ubeđeni da u stvarnosti ima mnogo više građana koji podržavaju dijalog Moskve i Kijeva, ali im je to teško to da priznaju, jer žive u „uslovima bezakonja“. Ukrajinci su izuzetno nezadovoljni predsednikom zemlje Vladimirom Zelenskim, umorni su od rata i neizvesne budućnosti.
„Ja ću sada, verovatno, izneti veoma nepopularan stav, jer nisam sigurna da su potrebni pregovori u formi koja se pominje. Jedini pregovori koji će biti u interesu Rusije su oni da Zelenski i njegovo okruženje potpišu kapitulaciju. Istovremeno, ni u kom slučaju ne treba prekidati borbena dejstva tokom pregovora. Jer, znate, sada je situacija takva da mi aktivno napredujemo - skoro svaki dan dobijamo vesti sa fronta da je neko naselje zauzeto, da smo već u centru Njujorka. Vest da je Tramp ranjen, a da su Rusi ušli u centar Njujorka (selo u DNR) praktično je postao mem. Oslobođeno je Urožajno, naselje za koje su se takođe dosta dugo vodile bitke, a koliko mi je poznato ima taktički značaj. I u tom trenutku Zapad počinje da govori da postoji mogućnost da dođe do pregovora“, kaže Makejeva.
Razloga za takav zaokret Zapada ima više. Prvi razlog je taj što se u zapadnim zemljama, uključujući Sjedinjene Države, približavaju izbori, a to znači da svaki kandidat treba da ponudi program koji će privući biračko telo, dodala je ona.
„A biračko telo ne zanima tema pomoći Ukrajini. Odnosno, ljudi nisu spremni da nastave da trpe pad životnog standarda, pad komfora, povećanje cena zbog činjenice da rukovodstvo zemlje želi da pomogne nekoj dalekoj Ukrajini o kojoj običan američki građanin ne zna ništa, a tamo neki Majk i Džejn ne mogu ni na karti da je pronađu. Za njih je ovo neka vrsta neshvatljivog obračuna Rusa između sebe. Isto važi i za evropske zemlje. Tamošnje ekonomije su sada veoma iscrpljene, a pre ovoga ih je već bio načeo kovid. Mnoge zemlje sada nemaju oružje, jer je skoro svo oružje isporučeno Ukrajini“, kaže Makajeva.
I portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova takođe je izjavila da Zapad ispituje teren za novu priliku pregovora sa Rusijom o rešavanju ukrajinske krize, jer shvata da se situacija oko Ukrajine okrenula protiv njega.
Ona je dodala da Zapad optužuje Rusiju za neuspeh pregovora, da organizuje sopstvene formate, ali da je shvatio da to ne funkcioniše i da je sve ono što je Ukrajini pružalo podršku – konferencije, samiti, forumi zašlo u ćorsokak.
Prema rečima Zaharove, Zapad sada traži zajednički jezik sa Rusijom.
Predsednik SAD Džozef Bajden u Kijevu sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim
© AP Photo / Ukrainian Presidential Press Office via AP
Kapitulacija Ukrajine ili zamrzavanje konflikta
Za početak dijaloga potrebno je ispuniti nekoliko osnovnih uslova, pre svega Kijev bi morao da ukine zabranu pregovora sa Rusijom koju je potpisao Zelenski, a u Kijevu bi morala da postoji legitimna vlasti, pošto je Zelenskom u maju istekao mandat.
Ruski politikolog Aleksej Kočetkov smatra da ukrajinske vlasti pokušavaju da manipulišu javnim mnjenjem u vezi sa pregovorima sa Rusijom. Istovremeno, kako dodaje, organizatori ankete ne preciziraju pod kojim tačno uslovima mogu da se vode pregovori.
„Nije precizirano pod kojim uslovima i o čemu konkretno može biti reči tokom pregovora - o kapitulaciji ili o zamrzavanju sukoba, što bi se iskoristilo za dalje prenaoružavanje, preformatiranje ukrajinske vojske, podizanje evropskog vojno-industrijskog kompleksa i pripremama za konačan poraz Rusije“, kaže Kočetkov.
Makejeva smatra da je cilj Zapada zamrzavanje konflikta. Sada im je najvažnije da prežive izbore, „izleče“ svoju ekonomiju, naprave nove zalihe oružja i municije, dok je Ukrajini potrebno vreme od nekoliko godina kako bi stasale nove generacije za mobilizaciju i kako bi ih zatrovali mržnjom prema Rusiji i Rusima.
Uslovi za početak pregovora
Ipak, 44 odsto Ukrajinaca koji veruje da je vreme da se Kijev upusti u pregovore sa Moskvom nije malo. Druga stvar je što su oni nespremni da razmatraju bilo kakve kompromise i traže da to bude pod uslovima Kijeva. Na pitanje ima li kijevski režim, na čelu sa Zelenskim, sluha za svoj narod i takve ideje, Makejeva kaže:
„Ovde nema potrebe ‘kačiti’ se za figuru Zelenskog, jer njega mogu da uklone i da se postavi neko drugi, a kijevske pseudo-elite nisu nešto suvereno. To je, u suštini, mali ogranak Stejt departmenta, koji po ključnim pitanjima sprovodi ono što je diktirano iz Vašingtona. To jest, ključne izjave, ključna dejstva, vođenje borbenih dejstava i sve druge važne odluke ne donosi Zelenski. Zelenski radi ono što mu se kaže“, ocenjuje Makejeva.
Moskva je u više navrata napominjala da zapadne isporuke oružja samo produžavaju sukob bez promene njegovog ishoda i upozoravala da bi direktna konfrontacija između Rusije i NATO-a mogla da dovede do trećeg svetskog rata.
Vladimir Putin je sredinom juna, dan uoči početka konferencije o Ukrajini u Švajcarskoj, najavio spremnost za mirovne pregovore u cilju rešavanja ukrajinske krize i naveo uslove neophodne za to – neutralan, vanblokovski, nenuklearni status Ukrajine, njena demilitarizacija i denacifikacija, povlačenje trupa sa novih ruskih teritorija – Donjecke i Luganske narodne republike, Hersonske i Zaporoške oblasti... U svakom slučaju, Rusija ne predlaže zamrzavanje sukoba već njegov konačan prekid.
