Novi Trampov adut menja politički pejzaž Amerike – nešto ga veže i za Srbiju
21:14 17.07.2024 (Osveženo: 21:22 17.07.2024)
© Tanjug / AP Photo/Evan Vucci
Pratite nas
Sve ono što se u politici Donalda Trampa naslućuje, kod njegovog potpredsedničkog kandidata Džejmsa Dejvida Vensa je podebljano i izraženo. Na Vensa je izbor pao ne samo zbog godina. Tačno je da on podmlađuje američki politički pejzaž, ali je i oličenje republikanskog pogleda na svet i ideološki je u potpunosti komplementaran sa Trampom.
Reklo bi se da je Džej Di Vens oličenje američkog sna – potekao je iz siromašne porodice iz Ohaja, jedne od država „pojasa rđe“, onih koje su najviše propatile od posledica deindustrijalizacije SAD, ratni veteran iz Iraka, postao je uspešan poslovni čovek, advokat, pisac i političar. A ima svega 39 godina.
Njegov vrtoglav uspon jedan je od razloga što ga je Tramp i izabrao za potpredsedničkog kandidata, za čoveka čije će se ime pored njegovog naći na glasačkom listiću na predsedničkim izborima u SAD, kaže za Sputnjik dr Milan Krstić, docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.
Najprepoznatljivije republikansko lice
Drugi ne manje važan razlog je taj što Vens dolazi iz Ohaja, države koja je po svom profilu veoma slična Mičigenu, Viskonsinu i Pensilvaniji, koje će, prema rečima našeg sagovornika, biti među odlučujućim za ishod izbora.
„To su takozvane „kolebljive države“, u kojima je razlika između demokrata i republikanaca tradicionalno mala, gde presuđuju desetine hiljada glasova i gde je bitan svaki glas“, objašnjava on.
Tramp se nada da će Vens uspeti da u tim državama mobiliše birače sličnog profila koje je mobilisao u Ohaju kada je, novembra 2022. na izborima za Senat pobedio veterana, umerenog demokratu Tima Rajana.
„To su beli gubitnici tranzicije, koji su ostali bez posla i bez imetka“, navodi Krstić.
Osim što je postao jedan od najprepoznatljivijih senatora u javnosti, Vens je i pisac bestselera, memoarske knjige „Gorštačka elegija“, koju mnogi smatraju „MAGA Biblijom“ (MAGA – skraćenica od Make America Great Again – Učinimo Ameriku ponovo velikom), dodaje on.
Ideološka bliskost sa Donaldom Trampom je, naravno, neupitna. Štaviše, Vens je, reklo bi se, čak i u prednosti nad predsedničkim kandidatom, jer može da naglašenije zastupa neke stavove, jer Tramp mora da pravi kompromise. Takav je slučaj, na primer, po pitanju abortusa.
„Tramp je svestan da bi previše radikalna agenda oko abortusa mogla da ga košta nekih birača. Izbacio je, recimo, iz partijske platforme koja je predstavljena u Milvokiju saveznu zabranu abortusa, ali da se neko ne bi slučajno dvoumio da li je Tramp previše mekan po tom pitanju sada imaju Vensa koji je po tom pitanju još konzervativniji“, ističe Krstić.
Skeptičan prema Ukrajini, do kraja uz Izrael
Slično je i sa spoljnopolitičkom agendom. Tako je, kako Krstić kaže, Tramp mogao da spreči usvajanje poslednjeg paketa pomoći Ukrajini, ali je morao da pošalje poruku republikanskom krilu koje je podržavalo Niki Hejli za predsedničkog kandidata, da nije potpuno gluv na njihove zahteve. Međutim, sada je usvojena republikanska platforma u kojoj je kao glavni spoljnopolitički rival označena Kina, dok se Rusija u njoj uopšte ne spominje.
U pogledu spoljne politike, Vens stoji na stanovištu da je neophodno što pre okončati konflikt u Ukrajini i vrlo je skeptičan prema daljoj finansijskoj podršci režimu Vladimira Zelenskog.
„On zagovara pristup u kome bi se Ukrajinci podstakli na pregovore sa Moskvom i u tom kontekstu deli mišljenje sa dobrim delom republikanskog spoljnopolitičkog establišmenta. Neki smatraju da je on na nekom širem nivou transatlantskih odnosa vrlo sličan onom Trampovom „transakcionalizmu“, gde prevashodno gleda američke nacionalne interese sa svakom državom, čak i ako je ona saveznik ili prijatelj u formalnom smislu, gleda koliko Amerika dobija, a koliko gubi iz tog odnosa“, kaže Krstić.
Međutim, prema izjavama, čini se da je Vens u potpunosti posvećen održanju i pobedi Izraela u ratu u Gazi.
Dok Tramp ima legat „avramovskih sporazuma“ – niza sporazuma između Izraela i arapskih država koji bi omogućili postojanje Palestine uz Izrael i mora da bude suzdržaniji u podršci Jevrejskoj državi, Vens je oštrije proizraelski.
Radnici na prvom mestu
Na unutrašnjepolitičkom planu, Vens zagovara obnavljanje američkog sna na bazi ponovnog sticanja ekonomske moći. Nije klasičan neokonzervativac, jer neokonzervativna ideologija podrazumeva bliske odnose sa korporacijama i korišćenje globalizacije za stvaranje profita.
„On nasuprot tome podržava politiku industrijalizacije koju je Tramp vodio u prvom mandatu, a Bajden je nastavio. Tako da je u tom pogledu on kontinuitet sa onim što je Bajden postavio kao pravac ekonomskog razvoja, on se uzda u srednju i radničku klasu, koje su, kako kaže, obespravljene i gubitničke, da ponovo postanu kičma američke ekonomije i da joj je potrebno dati mogućnost da radi. A da bi dobila mogućnost da radi, Amerika mora da vodi spoljnu i ekonomsku politiku koje će da štite njenu industriju od izazivača iz regiona, ali najviše od Kine“, ističe Krstić.
Probojem u vrh političke hijerarhije, Vens nije samo podmladio američku političku scenu. Sa njim dolazi do svojevrsne zamene ideološkog obrasca – ono za šta su se nekada zalagale demokrate sada zastupaju republikanci.
Neki smatraju da se u Americi dogodio „džeksonijanski obrt“, referišući na predsednika Endrjua Džeksona, koji je bio predsednik između 1829. i 1837. koga smatraju za prvog predsednika populistu, koji je uključio šire narodne mase u političko odlučivanje.
„U tom smislu, on je jedan od uzora i Trampu, pa se može reći i Vensu i svima onima koji u vrhušci Republikanske partije podržavaju Trampa. Oni igraju na kartu toga da su postali opcija koju bira radnička klasa. Zato dolazimo do toga da u „pojasu rđe“ republikanci imaju sve veći rast“, objašnjava Krstić.
Potencijalni naslednik u Beloj kući
Prema Krstićevim rečima, nesumnjiva ideja Donalda Trampa je da ga Vens nasledi u Ovalnom kabinetu, ako pobede na izborima u novembru. To će, kako naglašava, zavisiti i od toga kakvi budu i lični odnosi dvojice političara u budućnosti. zavisiće i od toga kako će biti ocenjen Vensov učinak u kampanji.
„On će po svoj prilici imati više od jedne debate. Obično se održava samo jedna potpredsednička debata, ali videli smo da su potpredsednica Kamala Haris i Vens razgovarali o još jednoj debati koja će biti ili krajem jula ili početkom avgusta. Dakle, on će biti više izložen u kampanji nego što je uobičajeno za potpredsedničkog kandidata i dosta uticaja na opredeljivanje birača imaće i njegov pojavni element“, smatra Krstić.
Što se Srbije tiče, bitna je činjenica da Vens dolazi iz Ohaja, u kojoj postoji značajna srpska zajednica, koja je dala dvojicu guvernera ove države. Uz to, Vojska Srbije sarađuje sa Nacionalnom gardom Ohaja. Sve to, prema mišljenju našeg sagovornika, može da, pored postojećih kanala komunikacije, može da bude dodatni kanal uticaja Srbije.
Pogledajte i:
