Zapadni mediji zabili klin u sopstveni kovčeg: Po njima je Tramp pao zbog buke, a ne zbog - metka
18:08 16.07.2024 (Osveženo: 18:13 16.07.2024)
© AFP 2023 / DAVID GRAY
Pratite nas
Izveštavanjem o atentatu na Donalda Trampa, američki mediji glavnog toka zabili su još jedan klin u sopstveni kovčeg i postaje im sve teže da govore o novinarskim slobodama, ne zato što ih je sramota da slažu, već zato štoim te laži sve teže prolaze.
Da su se Amerikanci vodili naslovnim stranama medija glavnog toka, takozvanih mejnstrim medija, verovatno bi pomislili da se Donald Tramp uplašio buke, pa ga je obezbeđenje uklonilo sa bine. Tako se barem da zaključiti iz naslova najtiražnijeg američkog dnevnog lista, „Ju Es Ej tudej“, čiji je izveštač sa skupa u Pensilvaniji Dejvid Džekson upravo na taj način objavio da je na bivšeg predsednika njegove zemlje izvršen atentat.
„Tajna služba uklonila Trampa sa bine nakon što su glasni zvuci zaprepastili bivšeg predsednika“, glasi naslov njegovog izveštaja.
Ni drugi mediji nenaklonjeni Trampu nisu se bolje poneli i izveštavali su u sličnom maniru – svi pominju „buku“ zbog koje je tajna služba sklonila Trampa sa bine.
Pad američkih medija je dosta brz
Možda su tako izveštavali dok nije bilo jasno šta se događa? Novinar i urednik srpskog veb portala RT Filip Rodić, kako kaže, sumnja u tako nešto jer je u prva tri minuta već bilo jasno o čemu se radi.
„A kakav je narativ glavnog toka jasno je bilo i iz izjave Džozefa Bajdena, koji je u dva navrata odbio da kaže da se radi o pokušaju ubistva, nego se opravdao time da nema dovoljno informacija. Tako da taj narativ i ti medijski naslovi nisu bili posledica straha da se „trči pred rudu“ i da se kaže nešto što se eventualno nije desilo. Pre bih rekao da je sve posledica straha da to ne bude viđeno u javnosti onako kako je zapravo i viđeno i onako kako jedino može da bude shvaćeno i protumačeno“, objašnjava on.
Što više saznajemo o američkom novinarstvu shvatamo da ono nikada nije bilo toliko slobodno koliko smo mi to zamišljali, čak ni tokom Hladnog rata. Međutim, stvari su se pogoršale u poslednje vreme i pad je veoma brz, dodaje on.
Kako smatra naš sagovornik, atentat je posledica načina na koji su američki mediji glavnog toka izveštavali o Donaldu Trampu. Mejnstrim mediji često su upoređivali Trampa sa Hitlerom ili Musolinijem tvrdeći da donosi fašizam u SAD. Sada su otišli i korak dalje, pa su, na primer, za levo-liberalni veb portal „Aksios“ sporne čak i fotografije koje su snimljene za vreme atentata – portal se pita da li bi te fotografije trebalo da uopšte budu objavljene jer, navodno, mogu da budu zloupotrebljene u, kako kažu, korist Trampove propagande.
„Fotografija je nešto što je najjasniji prikaz istine i oni je osporavaju jer može da bude na njihovu štetu. Očigledno su se upregli da spreče Trampa da pobedi i rade sve u tom smislu i čak im ni fotografija više ne odgovara. To je primetno i u njihovom odnosu prema ruskim medijima, da se ono što im ne odgovara predstavlja kao dezinformacija, poluinformacija ili kao propaganda“, navodi Rodić.
Ogoljena fasada američke „divne bašte“
Novinar lista „Politika“ Nikola Trklja, kao jedan od primera lošeg izveštavanja navodi naslov „Njujork tajmsa“: „Donald Tramp povređen, ali bezbedan posle pucnjave“, kao da se ne radi o atentatu. I to nije jedini primer izveštavanja van konteksta.
Generacije novinara u Srbiji, regionu i Evropi nekada su gledali na američke medije kao perjanice slobodnog novinarstva. Generacije su obrazovane na priči o snazi „sedme sile“ i snazi slobodnog novinarstva u demokratskim društvima. Međutim, u poslednjih nekoliko decenija, stvari su se promenile, navodi on.
Trklja kaže da je urušavanje novinarstva počelo sa Zalivskim ratom, kada setelevizija Si-En-En pretvorila u propagandni servis Pentagona, pa je šest meseci pre američkog napada na Irak preparirala američko javno mnenje. Si-En-En su u stopu pratili i drugi zapadni globalni mediji.
Međutim, kako navodi, kada se govori o odnosu Trampa i američkih mejnstrim medija, postoji dublji problem. Tramp je u njima predstavljan kao zlo koje će okupirati njihovu divno uređenu baštu. Međutim, pravi izgled te bašte su već razotkrili Džulijan Asanž i Edvard Snouden, kaže Trklja.
„To je razotkrilo mehanizam koji je godinama bio uljuljkivan i prikriven fasadom nekakvih sloboda, koje su se na kraju svele na ono što gledamo u Americi. Danas zemlje Trećeg sveta gledaju šta se dešava u Americi, kako njihovi glavni mediji poput „Njujork tajmsa“ objavljuju preko cele naslovne strane neke tri reči, gde se nigde ne vidi da je u pitanju atentat. Takvih primera ima na desetine“, konstatuje Trklja.
Brižno negovanu fasadu o slobodnim medijima razbile su i društvene mreže – vlasnik mreže „Iks“, Ilon Mask objavio je Trampovu fotografiju sa podignutom pesnicom, snimljenu neposredno posle atentata. Za par sati fotografija je imala više od 110 miliona pregleda i ona će biti jedan od detalja koji bi mogao da odluči američke predsedničke izbore, smatra on.
„To, uprkos svemu, ni „Njujork tajms“, ni „Vašington post“, ni Si-En-En, ne mogu da sklone u stranu“, zaključuje Trklja.
Pogledajte i:
