https://lat.sputnikportal.rs/20240714/ko-je-sve-u-americi-bio-meta-atentata-1174827096.html
Ko je sve u Americi bio meta atentata
Ko je sve u Americi bio meta atentata
Sputnik Srbija
Bivši predsednik i kandidat Republikanske stranke za 47. predsednika SAD, Donald Tramp, preživeo je atentat na predizbornom skupu u gradiću Batler u... 14.07.2024, Sputnik Srbija
2024-07-14T14:05+0200
2024-07-14T14:05+0200
2024-07-14T14:05+0200
svet
svet
svet – politika
sad
atentat
donald tramp
džon kenedi
bobi kenedi
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111696/15/1116961554_0:164:3076:1894_1920x0_80_0_0_beaa3294e002d8af07132a34ebe74e9c.jpg
Nakon što su se tokom Trampovog govora na mitingu u Batleru iz mase čuli pucnji iz vatrenog oružja, pripadnici Tajne službe evakuisali su bivšeg predsednika, a Tramp, kojem su se oko uva i na licu videli tragovi krvi, prebačen je u bolnicu. Napadač je ubijen, a Federalni istražni biro identifikovao je 20-godišnjeg Tomasa Metjua Kruksa kao "subjekta umešanog" u pokušaj Trampovog ubistva.Napad na Trampa poslednji je u dugačkom nizu atentata na visoke američke zvaničnike - predsednike, bivše predsednike, senatore, kongresmene i guvernere.Barak ObamaBarak Obama bio je meta više bezbednosnih incidenata, a ostaće upamćen onaj 11. novembra 2011. godine, kada je Oskar Ramiro Ortega-Ernandez pucao na Belu kuću iz svog automobila. Najmanje sedam metaka pogodilo je zgradu. Obama u trenutku napada nije bio u Beloj kući, a napadač je uhapšen pet dana kasnije i optužen za pokušaj ubistva. Na 25 godina zatvora osuđen je 2014. godine.Ronald ReganBez incidenata nije prošao ni mandat Ronalda Regana koji je teško ranjen 1981. godine, nakon što je napustio događaj u hotelu Hilton u Vašingtonu. Na njega je pucao Džon Hinkli mlađi, a Regan je u bolnici proveo 12 dana. Hinkli je pušten na slobodu 2022. godine.Džerald FordDžerald Ford bio je 38 predsednik SAD i meta dva odvojena pokušaja ubistva u Kaliforniji u septembru 1975. godine. U oba pokušaja napadači su bile žene, a napadi su usledili u razmaku od svega 17 dana. Ford je prošao bez povreda.Džordž VolasDok je vodio kampanju za predsedničku nominaciju demokrata Džordž Volas upucan je četiri puta u tržnom centru u Lorelu, u Merilendu. Doživotno je paralisan u napadu 1972.Robert KenediRobert „Bobi“ Kenedi, rođeni brat predsednika Džona F. Kenedija, ubijen je 6. juna 1968. godine u hotelu Ambasador u Los Anđelesu, dva meseca nakon ubistva Martina Lutera Kinga mlađeg.U trenutku atentata Kenedi je vodio kampanju za demokratsku predsedničku nominaciju. Napadač, Sirhan Bišara Sirhan, osuđen je na doživotnu kaznu zatvora koju služi i danas.Džon Ficdžerald KenediDžon Ficdžerald „Džek“ Kenedi je bio 35. predsednik Sjedinjenih Američkih Država, od 1961. do 1963. godine kao član Demokratske stranke. Kenedi je bio najmlađi predsednik i prvi rimokatolik na tom mestu. Atentat koji je na njega u Dalasu izvršio Li Harvi Osvald 22. novembra 1963. godine, često se smatra ključnim momentom američke istorije 1960-ih.Vorenova komisija, koja je istraživala ubistvo, utvrdila je 1964. godine da je Osvald, bivši marinac koji je živeo u Sovjetskom Savezu, delovao samostalno.Frenklin RuzveltTada novoizabrani predsednik Frenklin Ruzvelt bio je 1933. meta pokušaja ubistva u Majamiju, na Floridi. Nije povređen, ali je u napadu ubijen gradonačelnik Čikaga Anton Cermak.Teodor RuzveltTokom trke za Belu kuću, 1912. godine, ranjen je bivši predsednik Teodor Ruzvelt. Na njega je u Milvokiju, u Viskonsinu pucao Džon Šrank. Metakje ostao zaglavnjen u Ruzveltovim grudima do kraja života, a usporio ga je savijeni govor na 50 strana i čelična kutija za naočara u džepu košulje. Uprkos tome što je upucan, Ruzvelt je odlučio da održi planirani govor.Vilijam MekinliVilijam Mekinli bio je 25. predsednik SAD i treći koji je ubijen, svega šest meseci od početka drugog predsedničkog mandata. Na njega je pucao anarhista Lion Čolgos 6. septembra 1901.godine u Bafalu, u Njujorku. Mekinli je upucan u stomak sa dva metka, a preminuo je 12 dana nakon napada.Džejms GarfildRepublikanac Džejms Abram Garfild, 20. predsednik Sjedinjenih Država, upucan je na železničkoj stanici Baltimor i Potomak u Vašingtonu, 2. jula 1881. Umro je u Elberonu, Nju Džersi, dva i po meseca kasnije, 19. septembra. Pucnjava se dogodila manje od četiri meseca nakon početka njegovog predsedničkog mandata. Čarls Guto je osuđen za Garfildovo ubistvo i pogubljen vešanjem godinu dana nakon pucnjave.Abraham LinkolnAbrahama Linkolna, 16. američkog predsednika, ubio je 14. aprila 1865. Džon Vilkis But, poznati glumac i simpatizer Konfederacije, dok je tadašnji predsednik gledao predstavu "Naš američki rođak" u Fordovom pozorištu u Vašingtonu.Butov napad, samo nekoliko dana nakon predaje snaga Konfederacije u Građanskom ratu, bio je deo veće zavere koja je obuhvatala i pokušaje da se ubiju potpredsednik Endrju Džonson i državni sekretar Vilijam Sivord.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20240715/haos-na-skupu-u-pensilvaniji-culi-se-zvuci-nalik-na-pucnje-tramp-evakuisan-1174814539.html
sad
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
svet, svet – politika, sad, atentat, donald tramp, džon kenedi, bobi kenedi
svet, svet – politika, sad, atentat, donald tramp, džon kenedi, bobi kenedi
Ko je sve u Americi bio meta atentata
Bivši predsednik i kandidat Republikanske stranke za 47. predsednika SAD, Donald Tramp, preživeo je atentat na predizbornom skupu u gradiću Batler u Pensilvaniji i izbegao sudbinu svojih prethodnika, američkih predsednika koji nisu bili te sreće - Abrahama Linkolna, Džejmsa Garfilda, Vilijama Mekinlija i Džona Kenedija.
Nakon što su se tokom Trampovog govora na mitingu u Batleru iz mase čuli pucnji iz vatrenog oružja, pripadnici Tajne službe evakuisali su bivšeg predsednika, a Tramp, kojem su se oko uva i na licu videli tragovi krvi, prebačen je u bolnicu. Napadač je ubijen, a Federalni istražni biro identifikovao je 20-godišnjeg Tomasa Metjua Kruksa kao "subjekta umešanog" u pokušaj Trampovog ubistva.
Napad na Trampa poslednji je u dugačkom nizu atentata na visoke američke zvaničnike - predsednike, bivše predsednike, senatore, kongresmene i guvernere.
Barak Obama bio je meta više bezbednosnih incidenata, a ostaće upamćen onaj 11. novembra 2011. godine, kada je Oskar Ramiro Ortega-Ernandez pucao na Belu kuću iz svog automobila. Najmanje sedam metaka pogodilo je zgradu. Obama u trenutku napada nije bio u Beloj kući, a napadač je uhapšen pet dana kasnije i optužen za pokušaj ubistva. Na 25 godina zatvora osuđen je 2014. godine.
Bez incidenata nije prošao ni mandat Ronalda Regana koji je teško ranjen 1981. godine, nakon što je napustio događaj u hotelu Hilton u Vašingtonu. Na njega je pucao Džon Hinkli mlađi, a Regan je u bolnici proveo 12 dana. Hinkli je pušten na slobodu 2022. godine.
Džerald Ford bio je 38 predsednik SAD i meta dva odvojena pokušaja ubistva u Kaliforniji u septembru 1975. godine. U oba pokušaja napadači su bile žene, a napadi su usledili u razmaku od svega 17 dana. Ford je prošao bez povreda.
Dok je vodio kampanju za predsedničku nominaciju demokrata Džordž Volas upucan je četiri puta u tržnom centru u Lorelu, u Merilendu. Doživotno je paralisan u napadu 1972.
Robert „Bobi“ Kenedi, rođeni brat predsednika Džona F. Kenedija, ubijen je 6. juna 1968. godine u hotelu Ambasador u Los Anđelesu, dva meseca nakon ubistva Martina Lutera Kinga mlađeg.U trenutku atentata Kenedi je vodio kampanju za demokratsku predsedničku nominaciju. Napadač, Sirhan Bišara Sirhan, osuđen je na doživotnu kaznu zatvora koju služi i danas.
Džon Ficdžerald „Džek“ Kenedi je bio 35. predsednik Sjedinjenih Američkih Država, od 1961. do 1963. godine kao član Demokratske stranke. Kenedi je bio najmlađi predsednik i prvi rimokatolik na tom mestu. Atentat koji je na njega u Dalasu izvršio Li Harvi Osvald 22. novembra 1963. godine, često se smatra ključnim momentom američke istorije 1960-ih.
Vorenova komisija, koja je istraživala ubistvo, utvrdila je 1964. godine da je Osvald, bivši marinac koji je živeo u Sovjetskom Savezu, delovao samostalno.
Tada novoizabrani predsednik Frenklin Ruzvelt bio je 1933. meta pokušaja ubistva u Majamiju, na Floridi. Nije povređen, ali je u napadu ubijen gradonačelnik Čikaga Anton Cermak.
Tokom trke za Belu kuću, 1912. godine, ranjen je bivši predsednik Teodor Ruzvelt. Na njega je u Milvokiju, u Viskonsinu pucao Džon Šrank. Metakje ostao zaglavnjen u Ruzveltovim grudima do kraja života, a usporio ga je savijeni govor na 50 strana i čelična kutija za naočara u džepu košulje. Uprkos tome što je upucan, Ruzvelt je odlučio da održi planirani govor.
Vilijam Mekinli bio je 25. predsednik SAD i treći koji je ubijen, svega šest meseci od početka drugog predsedničkog mandata. Na njega je pucao anarhista Lion Čolgos 6. septembra 1901.godine u Bafalu, u Njujorku. Mekinli je upucan u stomak sa dva metka, a preminuo je 12 dana nakon napada.
Republikanac Džejms Abram Garfild, 20. predsednik Sjedinjenih Država, upucan je na železničkoj stanici Baltimor i Potomak u Vašingtonu, 2. jula 1881. Umro je u Elberonu, Nju Džersi, dva i po meseca kasnije, 19. septembra. Pucnjava se dogodila manje od četiri meseca nakon početka njegovog predsedničkog mandata. Čarls Guto je osuđen za Garfildovo ubistvo i pogubljen vešanjem godinu dana nakon pucnjave.
Abrahama Linkolna, 16. američkog predsednika, ubio je 14. aprila 1865. Džon Vilkis But, poznati glumac i simpatizer Konfederacije, dok je tadašnji predsednik gledao predstavu "Naš američki rođak" u Fordovom pozorištu u Vašingtonu.
Butov napad, samo nekoliko dana nakon predaje snaga Konfederacije u Građanskom ratu, bio je deo veće zavere koja je obuhvatala i pokušaje da se ubiju potpredsednik Endrju Džonson i državni sekretar Vilijam Sivord.
