Ovo je poslednja utopija: Omladina ne razume kakvu je pobedu čovečanstvo izvojevalo - u krvi
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Mladi ljudi danas ne razumeju kakvu je pobedu čovečanstvo izvojevalo kada se izborilo za pravo na osam sati rada, osam sati slobodnog vremena i osam sati sna. Ta pobeda dobijena je u krvi, ali njen značaj se gubi u ambicijama modernog čoveka, kaže za Sputnjik Vuka Jeremić, jedna od autorki izložbe posvećene 55. godišnjici „Vudstoka“.
„Vudstok“ kao simbol otpora
U Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković“ u Beogradu tokom leta se može pogledati izložba koja nas vraća u šezdesete godine prošlog veka, u vreme hipi-pokreta i čuvenog muzičkog festivala „Vudstok“ koji je tokom proteklih pet i po decenija postao simbol otpora mlade generacije establišmentu, društvenim stegama, tabuima i nepravdama.
Postavku koju čine knjige, plakati, fotografije i odevni predmeti koji svedoče o duhu tog vremena osmislile su Dragana Mladenović i Vuka Jeremić, koja u razgovoru za Sputnjik ističe da im je osnovna ideja bila da kroz priču o „Vudstoku“ prikažu „poslednju utopiju o slobodi, bratstvu, jednakosti, ljubavi među ljudima i narodima i toleranciji“.
„' Vudstok' je povod za ovu izložbu, ali reč je, zapravo, o jednom specifičnom vremenu, i zbog toga je i zanimljiv. Muzički festival je organizovan bez ideje da će prerasti u nešto veliko, ali je apsolutno prevazišao sve pretpostavke i o broju izvođača, kojih je na kraju bilo tridesetak, i o broju posetilaca, kojih je trebalo da bude do 50.000, a stiglo se do pola miliona ljudi koji su se zgurali na jednu njivu, livadu, koju je iznajmio jedan farmer. Očekivalo se i nasilje jer su ljudi stizali sa svih strana, mnogi su pešačili jer nisu tu mogli da stignu kolima, pa je bilo i nervoze, i jakog sunca, i kiše, i blata. Incidenata, međutim, nije bilo, a svi ti hipici su se združili s lokalnim stanovništvom“, priča naša sagovornica.
Prema njenim rečima, zanimljivo je da je to najveći, najslavniji festival, koji nikada nije prevaziđen, iako na njemu nisu učestvovali ni „Bitlsi“, ni „Dorsi“, ni „Rolingstonsi“, kao ni Bob Dilan, koji je već imao zakazan nastup u Parizu.
„Ipak, nastupali su Džimi Hendriks i Dženis Džoplin, Džo Koker i mnogi drugi. Kako je naglasio rok kritičar Peca Popović, prethodni festival u Montreju bio je mnogo kvalitetniji kada je reč o muzici. Ipak, iz nekog razloga je taj trenutak u avgustu 1969. godine bio kulminacija, posle koje je došlo do opadanja i samog hipi pokreta, do decembarskog Altamonta, na kojem su učestvovali 'Rolingstonsi' i na kojem je već bilo nasilja, novčanih mahinacija. Dakle, već se izgubila ta nevinost i bezazlenost doba hipi pokreta“, konstatuje Vuka Jeremić.
Potreba za pravednim i slobodnim svetom
Ona naglašava da je izložba stavljena u istorijski kontektst, odnosno u politički ambijent koji je stvorio bunt mladih u Americi i Evropi.
„I svuda je bio prisutan zahtev za pravednim, uređenim, slobodnim svetom. Mladi ljudi tog vremena su prezirali konformizam, karijerizam. To je bilo vreme kada je posle rata počela obnova, kada je počeo dobar ekonomski rast, ali oni su u tome videli neku zamku. U Americi je tada preovladavao malograđanski mentalitet, prevashodno u provinciji, a sve to je pobudilo otpor prema konvencijama, licemernom životu, dogmama. Kada se taj otpor povezao s muzikom, desio se 'Vudstok'. Tada je bio aktuelan i rat u Vijetnamu, i antiratne aktivnosti u Koreji, 'Hladni rat', nuklearne probe na sve strane. U to vreme bio je potpisan ugovor o smanjenju količine nuklearnog naoružanja, ali su se istovremeno održavale nuklearne probe i u Nebraski, i u Kazahstanu“, podseća autorka izložbe.
Politička elita se „opasuljila“
Upoređujući duh vremena šezdesetih godina prošlog veka s današnjim vremenom, Vuka Jeremić primećuje da su ideali hipi-pokreta i potreba za buntom na neki način sami sebe pojeli.
„Politička elita se 'opasuljila'. Svuda! Govorim o globalnoj sceni. Videli su da je reč o pojavama koje su korodivne za sistem. Priča o LSD-u i veštačkim drogama koje su, navodno, namerno ubačene izgleda kao teorija zavere, ali nije baš potpuno neuverljiva. Činjenica je da su svi ti bivši hipici ušli u mejnstrim, zaradu, karijeru, u svetske političke tokove, da su u nekom trenutku dobili važne uloge. Bili su eminentni 'šezdesetosmaši', a posle smo ih videli u raznim drugim ulogama, od Joške Fišera do drugih. Vlast se dosetila da to ne sme da dopusti. Drugo, ljude je lako podmititi, ponuđena im je mogućnost da zarađuju novac. Ideologija novca je pobedila hipi ideologiju. To su sve bili mirni protesti, oni su zaista imali ideal gandijevskog otpora, snažnih antiratnih akcija, antikonzumerizma, borbe za ekologiju, za zaštitu planete. Seksualna revolucija je donela mnogo toga dobrog jer je pokazala koliko je dvoličnost u toj sferi pogubna, ali kasnije je to otišlo u razmere koje su donele mnogo toga lošeg, posebno nakon pošasti side“, podseća Vuka Jeremić.
Uvod u orvelovsko-hasklijevski svet
Godina u kojoj se dogodio „Vudstok“ na izložbi je prikazana i kroz druge važne događaje koji su je obeležili.
„Te godine je za vojne potrebe osnovan 'Arpanet', kompjuterska mreža koja je preteča interneta. Zajedno s pokretom koji je hteo pravdu, jednakost, slobodu, ljubav, pojavio se začetak onoga što će prekriti svet i doneti velike pogodnosti, ali i velike nevolje u smislu kontrole, u pravcu koji ide ka orvelovsko-hakslijevskom svetu. I tek ćemo videti dokle će to ići s pojavom veštačke inteligencije. Iste te godine čovek je sleteo na Mesec, pokazao je mnoga svoja dobra lica. Ugrađeno je veštačko srce, ali istovremeno, u januaru Jan Palah se spalio u Češkoj, u znak protesta protiv ulaska sovjetskih tenkova u Prag. U mnogim gradovima održavale su se velike studentske demonstracije i bilo je nasilja prema studentima, ne samo na američkom Jejlu, nego i u Parizu, Berlinu. 'Vudstok' se nametnuo kao svetla tačka, kao vrhunac optimizma i ideje da svet zaista može da se promeni. I umesto da to bude najava novog doba, bilo je nagoveštaj propasti. Akteri su pošli u raznim pravcima. Neki su se vratili porodicama, mnogi su završili u sektama, mnogi su umrli. Mnoge javne ličnosti i učesnici samog festivala su kratko živeli. Sve to se nekako ugušilo samo od sebe, a verovatno je to potpomognuto i sa strane“, smatra Vuka Jeremić.
Kada je reč o svakodnevnom životu, hipi-pokret je uticao i na razne društvene trendove, uključujući modu.
„Tu su se takođe pravili veliki poslovi, modni kreatori su to koristili. Kada je ta moda počela da se imitira, izgubila je svoju suštinu, ostao je samo šareniš. Tada je borba za prava pojedinaca, protiv rasne segregacije, polne isključivosti, isključenosti žene iz društvenog života bila apsolutno normalna. Vremenom je to preraslo u groteskni vid borbe za sve i svašta, za prava koja predstavljaju preterivanje, čime se dovelo do toga da se istinska borba za ljudska prava nekako uguši, zabašuri“, ocenjuje naša sagovornica.
Prema njenim rečima, mladi ljudi danas „sede u svojim firmama i smatraju da nemaju kome da se žale, da nemaju s kim da se udruže i da se bune, pa rade po 12 sati“.
„Neki sve te ideale hipi pokreta smatraju patetičnim. Termini poput slobode, bratstva u jednakosti, tolerancije, postali su prazni zahvaljujući političkom govoru. Ova izložba nije napravljena da romantizuje to doba, niti da ga glorifikuje, svega je tu bilo. Ipak, ono što je najčistije, nevino, što je bilo u samom začetku, što je izvorno, ne možemo da precrtamo i ne možemo da kažemo da su te izvorne ideje besmislene. One postoje od kada je sveta i veka“, zaključuje naša sagovornica.
