Može li lepota spasiti ovaj svet: 58. Bitef od 25. septembra do 4. oktobra
© Sputnik / Valentina Bulatović
Pratite nas
Pedeset osmi Beogradski teatarski festival BITEF biće održan od 25. septembra do 4. oktobra, pod sloganom „Lepota (ne)će spasiti svet“. Na festivalu će ove godine nastupiti i čuveni „Komedi fransez“ iz Pariza, kao i pozorišni i plesni ansambli koji okupljaju umetnike iz Srbije, Slovenije, Hrvatske, Nemačke, Belgije, Švajcarske, Holandije, Brazila.
Treba li uopšte spasavati ovakav svet?
Ovogodišnji slogan festivala upućuje na, kako je rekao umetnički direktor Bitefa Nikita Milivojević, čuvenu misao Dostojevskog iz romana „Idiot“ da će lepota spasiti svet.
„Mi smo stavili zagradu kao znak pitanaja, jer želimo da promislimo da li će lepota zaista spasiti svet ili neće, da li ovakvom svetu uopšte ima spasa, da li ga uopšte i vredi spasavati. Činjenica je da u ovom trenutku hiljade i hiljade ljudi širom sveta, bar nas koji se bavimo umetnošću i promišljamo svet kroz umetnost, pokušavaju da poprave ovaj svet na razne načine. Hiljade predstava nastaje sa željom da ovaj svet bude bolji, ali svet je svakoga dana sve gori i gori. U tom smislu predstave koje su na repertoaru Bitefa ove godine postavljaju, svaka na svoj način, pitanje da li će lepota spasiti svet“, rekao je Milivojević.
Prema njegovim rečima, ovogodišnji Bitef se u najširem smislu bavi preispitivanjem arhetipova ženskosti, prevashodno novim tumačenjem poznatih heroina, poput Hekube, Antigone i drugih.
Festival će biti otvoren predstavom „Mekšanje“, koju će na sceni Opera-teatra „Madlenianum“ u Zemunu izvesti plesna kompanija „Dens on ansambl“ iz Berlina, u koreografiji Hristosa Papadopulosa. Reč je o, kako je naveo Milivojević, svojevrsnom duhovnom spektaklu koji izvode plesači stariji od 40 godina.
„Što se tiče žanra i forme, predstava je minimalistička i precizna poput metronoma koji pokušava da nas uvuče u ritam koji je potpuno drugačiji od onog ritma koji nosimo s ulice i iz svakodnevnog života. Ona ima gotovo ritam molitve i nosi u sebi nešto onirično, hipnotičko i, ako vas taj ritam usisa, izlazite s osećanjem da tako nešto dugo, dugo niste gledali“, naveo je Milivojević.
Molijerovo pozorište prvi put u Beogradu
On je istakao da posebno mesto na ovogodišnjem Bitefu ima predstava „Hekuba, ne Hekuba“ Tijaga Rodrigeša, koju izvodi najstariji živi teatar, francuski „Komedi fransez“, koje prvi put gostuje u Beogradu.
Reč je o predstavi u kojoj se poznati mit o Antigoni preispituje iz današnje perspektive, aktualizujući se istinitim događajem iz Ženeve, gde je u javnost procurela informacija o zlostavljanju štićenika doma za decu s posebnim potrebama.
„To se, naravno, pokušalo prikriti, a onda je jedna majka odlučila da tuži instituciju zbog zlostavljanja njenog deteta. Reditelj je iskoristio priču za modernu verziju o Hekubi i napravio vrlo uzbudljivu predstavu“, naveo je Milivojević, ističući da je reč o večno aktuelnoj temi borbe pojedinca protiv sistema.
Predavanja-performansi
Drugi segment koji je Milivojević posebno izdvojio na ovogodišnjem Bitefu jeste uvođenje neke vrste intimnog teatra, dokumentarističkog, koji je, istovremeno, predstava- predavanje.
„Tu su tri predstave koje će biti atraktivne, a izvode ih nezavisne trupe, mladi ljudi koji su pokušali da daju autentičan izraz pozorištu, nevezano za institucije i velike budžete, da nešto kažu, progovore. Te su se predstave nametnule kao neka nova forma“, rekao je Milivojević.
Jedna od tih predstava je „Trilogija Snaga Kučke – Prvo poglavlje: Nevesta i laku noć, Pepeljugo“ francusko-holandske umetnice Kalorine Bjanki, koja nastupa zajedno s umetnicima iz Holandije i Brazila.
„Ono što je stvarno radikalno i revolucionarno kada je reč o Karolini Bjanki i njenoj plesnoj trupi jeste pomeranje granica izvođačkih umetnosti. Ona se bavi pitanjem seksualnog nasilja, ali to proširuje svojim ličnim iskustvom, time što uzima GHB drogu na sceni koju zlostavljači koriste u izlascima da omamljuju žrtve. Ona zaista pravi radikalni pristup ovom izvođenju koje je u svom prvom delu i predavanje-performans“, rekla je izvršna direktorka i koselektorka Bitefa, dramaturg Tijana Grumić.
Na programu Bitefa je, pored ostalog, predstava „Antigona u Amazonu“ Mila Raua, reditelja koji se publici Bitefa već predstavio na 53. izdanju festivala predstavom „Orest u Mosulu“, prvim delom trilogije koja se bavi reintepretiranjem antičkih mitova.
Prema rečima Tijane Grumić, Rau u predstavi „Antigona u Amazonu“ sa svojim timom odlazi u Brazil, gde prati grupu zemljoradnika koji nemaju vlasništvo nad zemljom i koji se bore da ostvare svoja prava i da zaštite svoje dostojanstvo.
Još jedna predstava koja je vezana za Južnu Ameriku jeste projekat „Palmasola – zatvorsko selo“ Kristofa Frika, u izvođenju pozorišnih ansambala iz Bazela (Švajarska) i Sao Paola (Brazil) o jednom od najozloglašenijih zatvora na svetu.
Predstava „Budućnost“ Žige Divjaka, rađena u koprodukciji Beogradskog dramskog pozorišta i Mestnog gledališča ljubljanskog, preispituje odnos ljudi prema prirodi, odnosno antropocentrični pogled na svet.
Na programu je i predstava „Pukotina“ u režiji mladog slovenačkog autora Jana Krmelja, koja se bavi temom propasti sveta usled pandemije i ekološke katastrofe, al i pitanjima nadzora i kontrole, krećući se sve vreme između dokumentarnog i fiktivnog.
Među takozvanim predavanjima-performansima su i predstave „Seksualno vaspitanje II: Borba, pravićemo nešto o ratu, rodu i slobodi, zvaće se: Šta bi rekla Čelsi meni“ i „This Is My Truth, Tell Me Yours“, koje istražuju pitanja borbe za reproduktivna prava, marginalizovanih pojedinaca u borbi protiv sistema i odnosa autora prema umetničkom polju sopstvenog stvaranja.
Pored glavnog takmičarskog programa, Bitef će ove godine imati i prateći, koji čine 25. „Bitef polifonija“, Susreti s autorima i Bitefova teorijska platforma.
Dvanaesto izdanje regionalnog putujućeg festivala savremenog cirkusa „Cirkobalkana“ nastaviće tendenciju podržavanja i osnaživanja marginalizovanih umetničkih praksi.
