https://lat.sputnikportal.rs/20240701/radioaktivni-rog-pokrenut-projekat-radi-razbijanja-krijumcara-najvrednije-robe-na-crnom-trzistu-1174296039.html
„Radioaktivni rog“: Pokrenut projekat radi razbijanja krijumčara najvrednije robe na crnom tržištu
„Radioaktivni rog“: Pokrenut projekat radi razbijanja krijumčara najvrednije robe na crnom tržištu
Sputnik Srbija
Južna Afrika ima najveću populaciju nosoroga, koja se procenjuje na oko 16.000, ali lovokradice ubijaju 500 životinja godišnje. 01.07.2024, Sputnik Srbija
2024-07-01T23:00+0200
2024-07-01T23:00+0200
2024-07-01T23:00+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
društvo
živi svet i genetika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/07/01/1174296352_0:164:3073:1892_1920x0_80_0_0_768bae2213a0762204b09e9942f07d1e.jpg
Naučnici su pre nekoliko dana ubrizgali niske doze radioaktivnih izotopa u rogove 20 nosoroga u okviru projekta Rizotop, koji ima za cilj smanjenje krivolova, preneo je AP.Prema podacima Međunarodne unije za očuvanje prirode i prirodnih resursa (IUCN), od 500.000 nosoroga koliko je postojalo na Zemlji početkom 20. veka, sada ih je ostalo samo 27.000, prvenstveno zbog krivolova.Južna Afrika ima najveću populaciju nosoroga, koja se procenjuje na oko 16.000, i zabeležila je značajan pad krivolova tokom pandemije kovida-19. Ali, kada su mere epidemije ukinute, lovokradice su se vratile i godišnje ubijaju oko 500 nosoroga.Ovaj projekat je pokrenut pre tri godine: ideja je da se uz pomoć detektora zračenja, koji su već postavljeni na granicama, otkriju švercovani rogovi i tako pomogne nadležnima u hapšenju krivolovaca.Istraživanje, koje uključuje veterinare i nuklearne stručnjake, počinje uspavljivanjem životinje pre nego što se u njenom rogu izbuši rupa i pažljivo ubaci nuklearni materijal.„To radimo jer to značajno olakšava presretanje krijumčarenih rogova jer se njima trguje preko međunarodnih granica, jer postoji globalna mreža radijacionih monitora dizajniranih da spreči nuklearni terorizam“, objasnio je Larkin.Za realizaciju projekta Rizotop, naučnici su dobili neophodne etičke dozvole i ističu da je doza radioaktivnosti veoma niska i da je njen potencijalni negativan uticaj na životinju opširno istražen.Oni se nadaju da se ovaj proces može primeniti za spas nosoroga, kao i drugih divljih vrsta ranjivih na krivolov, kao što su slonovi i pangolini. Nažalost, neke vrste nosoroga su praktično izumrle.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, društvo, živi svet i genetika
nauka i tehnologija, društvo, živi svet i genetika
„Radioaktivni rog“: Pokrenut projekat radi razbijanja krijumčara najvrednije robe na crnom tržištu
Južna Afrika ima najveću populaciju nosoroga, koja se procenjuje na oko 16.000, ali lovokradice ubijaju 500 životinja godišnje.
Naučnici su pre nekoliko dana ubrizgali niske doze radioaktivnih izotopa u rogove 20 nosoroga u okviru projekta Rizotop, koji ima za cilj smanjenje krivolova,
preneo je AP.
Prema podacima Međunarodne unije za očuvanje prirode i prirodnih resursa (IUCN), od 500.000 nosoroga koliko je postojalo na Zemlji početkom 20. veka, sada ih je ostalo samo 27.000, prvenstveno zbog krivolova.
Južna Afrika ima najveću populaciju nosoroga, koja se procenjuje na oko 16.000, i zabeležila je značajan pad krivolova tokom pandemije kovida-19. Ali, kada su mere epidemije ukinute, lovokradice su se vratile i godišnje ubijaju oko 500 nosoroga.
„Svakih 20 sati u Južnoj Africi jedan nosorog ugine zbog svog roga. Ovi rogovi se krijumčare, a zatim prodaju širom sveta i koriste se za tradicionalne lekove ili kao statusni simboli. Ovo je učinilo da su rogovi nosoroga trenutno najvrednija roba u trgovini na crnom tržištu, vrednija čak i od zlata, platine, dijamanata i kokaina. Nažalost, rogovi nosoroga igraju glavnu ulogu u finansiranju raznih kriminalnih aktivnosti na globalnom nivou“, rekao je dr Džejms Larkin, profesor na Univerzitetu Vitvatersrand u Johanesburgu i šef projekta Rizotop.
Ovaj projekat je pokrenut pre tri godine: ideja je da se uz pomoć detektora zračenja, koji su već postavljeni na granicama, otkriju švercovani rogovi i tako pomogne nadležnima u hapšenju krivolovaca.
Istraživanje, koje uključuje veterinare i nuklearne stručnjake, počinje uspavljivanjem životinje pre nego što se u njenom rogu izbuši rupa i pažljivo ubaci nuklearni materijal.
„To radimo jer to značajno olakšava presretanje krijumčarenih rogova jer se njima trguje preko međunarodnih granica, jer postoji globalna mreža radijacionih monitora dizajniranih da spreči nuklearni terorizam“, objasnio je Larkin.
Za realizaciju projekta Rizotop, naučnici su dobili neophodne etičke dozvole i ističu da je doza radioaktivnosti veoma niska i da je njen potencijalni negativan uticaj na životinju opširno istražen.
Oni se nadaju da se ovaj proces može primeniti za spas nosoroga, kao i drugih divljih vrsta ranjivih na krivolov, kao što su slonovi i pangolini. Nažalost, neke vrste nosoroga su praktično izumrle.
